Википедија

Mas-mediji

Mas-mediji (engl. mass media, masovni mediji) pojam je koji je ušao upotrebu, dvadesetih godina dvadesetog veka, sa pojavom radija, štampe i kasnije TV-a. Pod njim se podrazumevaju svi mediji koji su dizajnirani tako da ih „konzumira” široka publika. Njihove osnovne odlike su da snažno utiču na formiranje „masovnog konzumentskog društva” koje je uglavnom u kontrastu sa samostalnim odlučivanjem. Danas se u mas-medije ubrajaju radio, TV, muzika i video-zapisi, film, štampani mediji, internet i softver. Odlika mas-medija je da snažno utiču na formiranje „masovnog potrošačkog društva“, koje je uglavnom u kontrastu sa samostalnim odlučivanjem. Masovni (globalni mediji), nastali su dugo nakon pojave lokalnih i nacionalnih medija. U Evropi prvi masovni mediji bile su novine koje su dominirale tokom 19. vijeka. Na samim počecima razvoj masovnih medija je bio kolebljiv, novine i časopisi su bili pisani isključivo za domaće čitaoce, što je bilo kombinovano sa jezičkom barijerom uskraćivalo mogućnost izvoza. U suštini mediji funkcionišu na način na koji je odraz udruženih interesa moćnih društvenih grupa koje su u položaju da vrše raspodjelu društvenih resursa.

Radiodifuzni mediji prenose informacije elektronskim putem, putem medija kao što su film, radio, snimljena muzika ili televizija. Digitalni mediji obuhvataju internet i mobilnu masovnu komunikaciju. Internet medija obuhvataju servise poput elektronska pošta, sajtova društvenih medija, vebsajtova, i na internetu baziranog radija i televizije. Mnogi drugi oblici masovnih medija imaju dodatno prisustvo na mreži, putem sredstava kao što su povezivanje ili pokretanje TV oglasa na mreži, ili distribuiranje QR kodova na spoljašnjem ili štampanom mediju da bi se usmerili korisnici mobilne mreže na veb lokaciju. Na taj način, oni mogu da koriste laku pristupačnost i mogućnosti pružanje pomoći koje Internet pruža. Na taj način se lako, simultano i ekonomično prenose informacije u mnoštvu različitih regiona sveta. Spoljašnji mediji transmituju informacije putem medija kao što je AR oglašavanje; bilbordi; blimpovi; leteći bilbordi (znakovi na vučenim avionima); plakati ili kiosci smešteni unutar i izvan autobusa, komercijalnih zgrada, prodavnica, sportskih stadiona, kola podzemne železnice ili vozova; znaci; ili natpisi na nebu.[1] Štampani mediji transmituju informacije putem fizičkih objekata, kao što su knjige, stripovi, magazini, novine, ili pamfleti.[2] Organizovanje događaja i govorništvo se isto tako može smatrati formom masovnih medija.[3]

Organizacije koje kontrolišu te tehnologije, kao što su filmski studiji, izdavačke kuće, i radio i televizijske stanice, su isto tako poznate kao masovini mediji.[4][5]

Definicija uredi

Jedno od najboljih objašnjenja i definicija masovnih medija dao je Denis Makvejl. Njegovu definiciju dijelimo u šest posebnih stavki:

  • razlučiv skup aktivnosti (stvaranje medijskog sadržaja)
  • uključuju posebne tehnološke konfiguracije (radio, televizija, videotekst, novine, knjige)
  • vezani su za formalno konstituisane institucije ili medijske kanale (sistemi, stanice, publikacije)
  • operišu u skladu sa određenim zakonima, pravilima i shvatanjima (profesionalni kodeksi i praksa, publika, društvena očekivanja i navike)
  • produkt su lica koje zauzimaju izvesne uloge (vlasnici, regulatori, producenti, distributeri, oglašivači, članovi publike)

prenose informacije, zabavu, slike i simbole do masovne publike.

Definicija: Masovni mediji su društvene institucije koje funkcionišu unutar određenih stega, pravila, prava i politike koje upošljavaju karakterističnu mešavinu kvalifikovanog osoblja, koji se drže određenih procedura u prikupljanju informacija, radi stvaranja građe za vizuelno, auditivno ili konceptualno usmjerene medije. Oni su učesnci u u političkoj, ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj dinamici društvene moći.[6]

Svaki masovni medijum ima svoje vrste sadržaja, kreativne umetnike, tehničare i poslovne modele. Na primer, Internet obuhvata blogove, podkaste, vebsajtove, i razne druge tehnologije izgrađene povrh opšte distribucione mreže. Šesti i sedmi mediji, internet i mobilni telefoni, se često kolektivno nazivaju digitalnim medijima; a četvrti i peti, radio i TV, radiodifuznim medijima. Neki to tvrde da su se video igre razvile u distinktnu masovnu formu medija.[7]

Dok je telefon dvosmerni komunikacioni uređaj, masovni mediji komuniciraju sa velikim grupama. Pored toga, telefon se pretvorio u mobilni telefon koji je opremljen pristupom Internetu. Postavlja se pitanje da li to čini mobilne telefone masovnim medijumom ili su oni jednostavno uređaji za pristup masovnom medijumu (Internetu). Trenutno postoji sistem kojim prodavci i oglašivači mogu da pristupe satelitima, i emituju reklame i oglase direktno na mobilne telefone, koje korisnik telefona nije zatražio. Ova transmisija masovnog oglašavanja milionima ljudi je još jedna forma masovne komunikacije.

Moguće je da video igre isto tako mogu da evoluiraju u masovni medijum. Video igre (na primer masivne višeigračke onlajn igre igranja uloga (MMORPG), kao što je RuneScape[8]) pružaju zajedničko igračko iskustvo milionima korisnika širom sveta i prenose iste poruke i ideologije svim svojim korisnicima. Korisnici ponekad dele iskustvo jedni s drugima, tako što igraju na mreži. Isključujući Internet, međutim, upitno je da li igrači video igara dele zajedničko iskustvo kada igraju pojedinačno. Moguće je detaljno diskutovati događaje video igre sa prijateljom sa kojim osoba nikada nije igrala, jer je iskustvo identično svima. Pitanje je, da li je to oblik masovne komunikacije.

Istorija uredi

Razvoj medija, a samim tim i osnove za današnje masovne medije ovolikog obima nastao je u 15. vijeku, kada je Johan Gutenberg izumio mašinu za štampanje sa pokretnim slovima. Od tada njegov izum je sigurnim koracima nametao novi način komunikacije.[9][10][11]

Mogućnost proizvodnje većeg broja kopija je dovelo do smanjenja njihove cijene, a tako i dostupnosti širem krugu čitalaca, samo je dio tog istorijskog procesa, ali izuzetno značajna time što je novootkriveni način komunikacije postao medij u kojem su se odvijale društvene „borbe“.

Funkcije sredstava masovne komunikacije nisu uvijek bile jednake, istorijski razvoj društva umnogome je uticao i na komunikacijska sredstva dajući im karakteristična obilježja vremena i društvene situacije u kojoj su nastale. Mediji su doživljavali sve društvene revolucije i ujedno bili bitan faktor u njihovom ostvarenju.

Potencijal sredstava masovne komunikacije, uvidjeli su vlast i svi građani koji su imali šta da saopšte širem krugu ljudi, stvarala se publika koja je postala i primalac i pošiljalac poruke što se komunikacijom prenosila. Mijenjanjem osobina publike mijenjali su se i prilagođavali masovni mediji (proces je uzajaman, jer su masovni mediji i efikasno sredstvo učenja sa velikim uticajem, pogotovo u savremenim društvima), pa je danas, nekoliko vijekova nakon prvih štampanih novina, situacija bitno drugačija: tehnički razvoj doveo je do nastanka različitih oblika masovnih medija, te njihove popularizacije, tako da korištenje (ali najčešće samo pasivno) nekog od njih više nije pitanje ni društveno-političke aktivnosti, ni luksuza, već pitanje potrebe.

Jedan od teoretičara koji je dosta prostora u svojim istraživanjima posvetio masovnim medijima je Jirgen Habermas. Habermas uporedo analizira i razvoj sredstava masovne komunikacije.

Procesi koji su kao posljedica industrijske revolucije doveli do velikih promjena u društvenoj strukturi stvorili su okolnosti u kojima se Gutenbergov izum mogao u potpunosti iskoristiti. U samom početku komunikacija ja bila jednostrana, novine su služile kao informacija koje su nudile, omogućile stvaranje nečeg što je tek pod ovim uslovom moglo postati–publika.[12][13][14][15]

Građani, ne više u smislu starih staleža zanatlija i sitnih trgovaca već novih kapitalista i staleža školovanih ljudi koji se formiraju kao publika nasuprot vlasti postaju svjesni vlastitog zajedničkog interesa i od klase po sebi postaju klasa za sebe. Vlast koja je stvorila novine kao instituciju nije mogla ni slutiti da bi se te iste novine, a kasnije i druge modernije vrste medija mogle upotrijebiti kao efikasno oružje protiv nje same.[16]

Potrebno je bilo samo prepoznati mogućnost političkog djelovanja pomoću novog medija i iskoristiti njegove prednosti. Današnji masovni mediji globalnog karaktera dobijaju svoje pravo lice tokom 90-ih godina. Tih godina kao nikada do tada razvijaju se nove tehnologije koje će u budućnosti višestruko promijeniti i poboljšati komunikaciju i omogućiti medijima sve veću masovnost.[17]

Evolucija masovnih medija uredi

U kombinaciji sa satelitskom komunikacijom i optički povezanim komunikacijskim mrežama, masovne komunikacije postale su super brze trake za protok informacija. Kada tome dodamo još i razvoj kompakt diskova kao načina čuvanja i prenosa podataka možemo primjetiti koliko su mediji napredovali u tehničkom smislu. Razvojem tih radikalno novih tehnologija uzdrmani su temelji dotadašnje industrije, ali se sada otvaraju i mogućnosti za ulazak novih firmi na globalno tržište masovnih medija. Nastanak interneta i njegova sve masovnija upotreba je po većini teoretičara trebalo da totalno promjeni medijsku sliku i potisne u drugi plan ostale medije, ali to se nije dogodilo, već upravo suprotno. Dotašanji mediji su se integrisali iz već postojećih sistema u nove struje masovnih medija predvođene Internetom i novim tehnologijama.

Po većini teoretičara mediji još nisu dostigli svoj vrhunac, ono za šta oni smatraju da će dovesti medije do vrhunca je internet treće i četvrte generacije, televizijski program gdje nećete morati čekati svoju omiljenu seriju, već ćete moći gledati kad želite i šta želite, razvoj novih tehnologija koji bi omogućio pristupanje medijima bez neke materijalne podrške (monitor, televizor, radio) u budućnosti bi trebalo da bude samo hologramska projekcija toga.

Disfunkcionalne posledice masovnih medija uredi

Pojam masovni mediji se na početku odnosio prvenstveno na „mase“, kako bi se opisali ljudi koji žive u zapadnim industrijskim zemljama. Taj pojam ima negativne konotacije u teoriji medija, a označava nedefinisanu grupu ljudi sa malom individualnošću koja sve pasivno prihvata i nekritična je prema medijskim praksama i porukama.

Sa sve većim rastom i razvojem medija, a samim tim i sve jačim uticajem javlja se još jedna negativna pojava, a to je sve veće otuđenje ljudi između sebe u zajednici i gubitkom osjećaja za zajedništvo.

Masovni mediji imaju veliki uticaj na formiranje javnog mnjenja i političku propagandu. Oni su potpuno integrisani u moderno društvo i ono bez njih ne može. Mediji danas imaju osim informativnu i veliku obrazovnu ulogu, tj. moć da utiču na oblikovanje svijesti mladih ljudi. Uprkos velikoj moći koju imaju danas se velike firme sve više zbog nemilosrdne trke za profitom odlučuju se za prikazivanje lakih sadržaja, pretežno uvezenih sa zapada, koji obiluju sadržajima koji ciljaju na najniže ljudske emocije.

Na taj način mediji utiču loše pretežno na mlade ljude koji su najpodložniji uticaju. U mnogim se zemljama putem masovnih medija šire sadržaji koji potiču iz industrijskih zemalja i koji izvještavaju o tamošnjem životu prije nego što ostali proizvodni potencijali (infrastruktura) zemalja-primatelja i približno odgovaraju rangu zemalja, na taj način se stvara neproporcijalnost između želja i mogućnosti. Mediji prikupljaju analiziraju i šire tekuće informacije.

Pojedinci, društvene organizacije kao i biznis se u posljednje vrijeme sve više se oslanjaju na masovne medije da bi ih ovi obavještavali o događajima u državi i svijetu uopšte. Tako masovni mediji čine vitalnu kariku u sistemu informisanja. Masovni mediji su održiva karika između vlade i običnih građana, što doprinosi kako političkom životu, tako i opštem karakteru društva. Iz toga slijedi da oni nisu neutralni u obavljanju svoga posla.

Glavni igrači u globalnom medijskom sistemu uredi

Većina masovnih medija su u vlasništvu deset vertikalno integrisanih konglomerata od kojih većina ima sjedište u SAD.

Ostalih 30 ili 40 važnijih firmi koje rade kao njihova podrška zaokružuju značajnije pozicije toga sistema. Glavne karakteristike masovnih medija i globalnog medijskog sistema su žestoko nadmetanje pod netržišnim osnovama i brza komercijalizacija. Masovni mediji pripadaju globalnom sistemu koji je podjeljen u dvije lige: prva u koju spadaju najznačajnije grupacije firmi i druga finasijski slabija, ali ne i puno manja značajna. Pet najvećih medijskih firmi u svijetu Time Warner, Disney, Bertelsmann, Viacom i News Corporation ujedno predstavljaju i naintegretavnije globalne medijske gigante. Ostale firme koje pripadaju „prvoj ligi“ su: TCI, Poly Gram, Sony, General Electric, Seagram.

Područje rada ovih firmi je obično bazirano na velikim filmskim i televizijskim studijima i produkcijskim kućama. Firme iz druge lige su one koje na globalnom tržištu popunjavaju većinom regionalna tržišta. Njihovi najpoznatiji predstavnici su Kirch, Advance Publication, United Media, Tompson, Globo, Televisia, Westinghouse, Canal plus, Havas. Sve ove firme imaju za cilj da prošire svoju djelatnost i uđu prvu ligu i postanu pravi medijski giganti. Kao i u prvoj ligi više od polovine firmi dolazi iz SAD.

Etička pitanja i kritike uredi

Nedostatak lokalnog ili specifičnog aktuelnog fokusa je zajednička kritika masovnih medija. Masovni novinarski mediji često pokrivaju nacionalne i međunarodne vesti zbog toga što žele da služe i budu relevantni za široki demografski opseg. Kao takvi, oni moraju da preskoče mnoge zanimljive ili važne lokalne priče, jer jednostavno nisu od interesa velikoj većini njihovig gledalaca. Jedan primer sa vebsajta WiseGeek je da „stanovnici jedne zajednice mogu da smatraju svoju borbu protiv razvoja kritičnom, ali priča bi jedino privukla pažnju masovnih medija ako bi ta borba postala kontroverzna ili ako su postavljeni presedani nekog oblika”.[18]

Termin „masovni” sugeriše da primaoci medijskih proizvoda čine ogromno more pasivnih, nediferenciranih pojedinaca. Ovo je slika povezana sa nekim ranijim kritikama „masovne kulture” i masovnog društva, čime se generalno pretpostavlja da razvoj masovne komunikacije ima u velikoj meri negativan uticaj na savremeni društveni život, stvarajući neku vrstu blage i homogene kulture koja zabavlja pojedince bez motivisanja.[6] Međutim, interaktivni digitalni mediji mogu da dovedu u pitanje tu jednostranu paradigmu ranijih radiodifuznih medija.[6]

Reference uredi

  1. ^ „Mass Media”. Pristupljeno 28. 11. 2011. 
  2. ^ Riesman et al. (1950) ch.2 p.50
  3. ^ Manohar, Uttara. „Different Types of Mass Media”. Buzzle.com. Arhivirano iz originala 14. 11. 2011. g. Pristupljeno 26. 11. 2011. 
  4. ^ "Mass media", Oxford English Dictionary, online version November 2010
  5. ^ Potter, W. James (2008). Arguing for a general framework for mass media scholarship. SAGE. str. 32. ISBN 978-1-4129-6471-5. 
  6. ^ a b v Thompson, John. The Media and Modernity. str. 26—8, 74. 
  7. ^ „All the world’s a game”. The Economist. 10. 12. 2011. Pristupljeno 28. 06. 2013. 
  8. ^ Saltzman, Marc (29. 07. 2012). „Five things you didn't know about 'RuneScape'”. USAToday. Arhivirano iz originala 21. 05. 2013. g. Pristupljeno 31. 07. 2012. 
  9. ^ Splichal, Slavko (2006). „In Pursuit of Socialized Press”. Ur.: Berry, David; Theobald John. Radical mass media criticism: a cultural genealogy. Black Rose Books. str. 41. ISBN 978-1-55164-246-8. 
  10. ^ Ramey, Carl R. (2007). Mass media unleashed: how Washington policymakers shortchanged the American public. Rowman & Littlefield. str. 1—2. ISBN 978-0-7425-5570-9. 
  11. ^ Galician, Mary-Lou (2004). Sex, love & romance in the mass media: analysis & criticism of unrealistic portrayals & their influence. Psychology Press. str. 69. ISBN 978-0-8058-4832-8. 
  12. ^ Newhagen, J.E. (1999). „"The role of feedback in assessing the news on mass media and the Internet"”. Ur.: Kent, Allen. Encyclopedia of library and information science, Volume 65. CRC Press. str. 210. ISBN 978-0-8247-2065-0. 
  13. ^ Nerone, John (2006). „Approaches to Media History”. Ur.: Valdivia, Angharad N. A companion to media studies. Wiley-Blackwell. str. 102. ISBN 978-1-4051-4174-1. 
  14. ^ Pace, Geoffrey L. (1997). „The Origins of Mass Media in the United States”. Ur.: Wells, Allen; Hakenen, Ernest A. Mass media & society. Greenwood Publishing Group. str. 10. ISBN 978-1-56750-288-6. 
  15. ^ Corey Ross, Mass Communications, Society, and Politics from the Empire to the Third Reich (Oxford University Press 2010) on Germany
  16. ^ Briggs, Asa & Burke, Peter (2010). Social History of the Media: From Gutenberg to the Internet. Polity Press. str. 1. ISBN 978-0-7456-4495-0. 
  17. ^ Bhattacharyya, Ajanta. „History of Mass Media”. Buzzle.com. Arhivirano iz originala 05. 10. 2011. g. Pristupljeno 26. 11. 2011. 
  18. ^ Smith, S.E. (4. 10. 2011). „What is Mass Media?”. Conjecture Corporation. Pristupljeno 26. 11. 2011. 

Literatura uredi

  • Herman, Edward S., Mekčesni, Robert V. (2004) Globalni mediji-Clio
  • Lorimer, Rolend .(1998) Masovne komunikacije-Clio
  • Radojković, Miroljub, Stojković, Branimir (2010) Informaciono komunikacioni sistemi-Clio
  • Fransis Bal (1997), Moć medija-Clio
  • Todorović, Neda (2002), Interpretativno i istraživačko novinarstvo-Clio
  • Vlajki, Emil (2007), Uvod u komunikacije posmodernizma-FPDN
  • Tapavički Duronjić, Tatjana (2008), Kompjuterska kultura i moderni mediji-Filozoski fakultet Banja Luka
  • Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
  • Lorimer, Rowland & Scannell, Patty (1994). Mass communications: a comparative introduction. Manchester University Press. str. 26—27. ISBN 978-0-7190-3946-1. 
  • Vipond, Mary (2000). The mass media in Canada. James Lorimer & Company. str. 88. ISBN 978-1-55028-714-1. 
  • Blanchard, Margaret A. (1998). History of the mass media in the United States: an encyclopedia. Fitzroy Dearborn. ISBN 978-1-57958-012-4. 
  • Bösch, Frank. Mass Media and Historical Change: Germany in International Perspective, 1400 to the Present (Berghahn, 2015). 212 pp. online review
  • Cull, Nicholas John, David Culbert and David Welch, eds. Mass Persuasion: A Historical Encyclopedia, 1500 to the Present (2003) 479pp; worldwide coverage
  • Folkerts, Jean and Dwight Teeter, eds. Voices of a Nation: A History of Mass Media in the United States (5th Edition, 2008)
  • Fourie, Pieter J. (2008). Media Studies: Media History, Media and Society. Juta and Company. ISBN 978-0-7021-7692-0. 
  • Martin, James B. (2002). Mass Media: a bibliography with indexes. Nova. ISBN 978-1-59033-262-7. 
  • Ross, Corey. Mass Communications, Society, and Politics from the Empire to the Third Reich (Oxford University press 2010) 448pp, on Germany
  • Vaughn, Stephen L. , ed. Encyclopedia of American Journalism (2007)
  • Wilke, Jürgen (2011). Media Genres. Institute of European History. 
  • Hacker, Violaine « Citoyenneté culturelle et politique européenne des médias: entre compétitivité et promotion des valeurs », Nations, cultures et entreprises en Europe, sous la direction de Gilles Rouet, Collection Local et Global, L’Harmattan, Paris, pp. 163–184

Spoljašnje veze uredi

 
Mas-mediji na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мас-медији&oldid=27552017”