Википедија

Mač (sportski)

највеће и најтеже од три оружја која се користе у спортском мачевању

Mač (franc. Épée) je najveće i najteže od tri oružja koja se koriste u sportskom mačevanju.[1] Moderni mač potiče od épée de combat iz 19. veka, oružja koje samo po sebi potiče od francuskog malog mača.[2][3]

Dozvoljeni ciljevi u borbi mačem.

Kao udarno oružje, mač je sličan floretu (u kontrastu sa sabljom, koja je namenjena rezanju). On ima čvršću oštricu od floreta. Trouglastog je poprečnog preseka sa žlebom u obliku slova „V” koji se naziva fuler.[4][5][6] Mač takođe ima veći zvonasti štitnik dizajniran da zaštiti ruku korisnika prilikom mačevanja. Pored većeg zvonastog štitnika i oštrice, mač više teži što doprinosi njegovoj reputaciji najsporijeg oblika mačevanja. Tehnike njihove upotrebe se razlikuju, jer ne postoje pravila u pogledu prvenstva i prava puta. Dakle, neposredni kontranapadi su uobičajena karakteristika mačevanja. Pored toga, celo telo je validna ciljna oblast.

Zaleđina uredi

 
Električno mačevanje: Dijego Konfalonijeri (levo) i Fabijan Kauter u finalu Trofeja Monala

Dok savremeni sport mačevanja ima tri oružja — floret, mač i sablju, od kojih se svako koristi u posebanom vidu sporta — mač je jedini u kome je celo telo validna meta (druga su ograničena na različite oblasti iznad struka). Mač je najteže od tri moderna mačevalačka oružja. Kao i kod svih mačevalačkih disciplina, mečevi mačevanja sa mačem zahtevaju koncentraciju, tačnost i brzinu. Pošto je celo telo meta, uspešan mačevalac mora biti u stanju da predvidi poteze svog protivnika i da udari protivnika u tačno vreme.

U većini takmičenja višeg nivoa, utvrđena staza se koristi kako bi se sprečilo da se udarci u pod registruju kao dodiri. U mačevanju mačem, za razliku od druge dve discipline, ne postoje pravila o pravu puta u vezi sa napadima, osim prethodno pomenutog pravila o dodirima samo vrhom oružja. Dodiri se dodeljuju isključivo na osnovu toga koji mačevalac prvi izvrši dodir, prema elektronskim mašinama za bodovanje. Takođe, dvostruki dodiri su dozvoljeni u mačevanju, iako dodiri moraju da se dese unutar 40 milisekundi (1/25 sekunde) jedan od drugog.

Poseban aspekt u disciplini mačevanja je kontranapad, taktika koja se koristi kao odgovor na napad. Neke specifikacije uključuju dve varijante, stop-potisak i vremenski potisak, koji su (respektivno) jednostavan kontranapad i kontranapad na opoziciju. Uz odsustvo prednosti prolaza, praćenje napada i pravilno izvođenje kontranapada može biti veoma efikasan način za postizanje dodira, a samim tim i sveprisutnost kontranapada u mačevanju mačem.

Opis uredi

 
Električni mač sa pištoljskim hvatom[a].

Moderni mač, veličine 5, za upotrebu od strane odraslih mačevalaca ima sečivo koje meri 90 cm (35 in) od štitnika do vrha. Ukupna težina oružja spremnog za upotrebu je manja od 770 g (27 oz),[7] pri čemu je većina takmičarskog oružja mnogo lakša i teži 300–450 g. Mačevi za decu mlađu od 13 godina su kraći i lakši (npr. veličina 2), što im olakšava upotrebu.

Oštrica mača je trouglastog preseka, dok je kod floreta pravougaona i nijedno sečivo nema reznu ivicu. Žice mogu da idu niz žleb u sečivima mača koji su opremljeni za električno bodovanje, sa pritisnim tasterom koji zatvara vrh. U takmičarskom mačevanju, širina bilo koje od tri strane sečiva mača je ograničena na 24 mm (0,94 in).[7]

Zaštita ima brojne oblike, ali svi su u suštini poluloptasti štit, čiji deo staje u cilindar od 10–13,5 cm.[8] Ovo se često naziva čuvar zvona. Pošto je ruka validna meta u takmičarskom mačevanju, štitnik je mnogo veći i pruža bolju zaštitu neko kod floreta, ima dubinu od 3–5,5 cm i prečnik koji će verovatnije biti prema maksimumu od 13,5 cm (5,3 in).[7]

Kao i kod floreta, drška mača se može zameniti drugom ako ima dršku na zavrtanje. Opcije rukohvata prvenstveno uključuju francusku i pištoljsku dršku.

U takmičenjima, validan dodir se boduje ako oružje mačevaoca dodirne protivnika dovoljnom snagom da se deprimira vrh; po pravilu, ovo je minimum 750 gf (7,4 N). Vrh je povezan sa konektorom u štitniku, a zatim sa elektronskim uređajem za bodovanje ili "kutijom". Zaštita, sečivo i drška mača su povezani sa bodovnom kutijom kako bi se sprečilo da se pogoci u oružje registruju kao dodiri.

 
Sudija proverava oružje Kristine Kusk na međunarodnom takmičenju de Sent-Maur.

U žlebu koji formira sečivo u obliku slova „V”, nalaze se dve tanke žice koje vode od samog kraja sečiva do konektora u štitniku. Ove žice se drže na mestu jakim lepkom. Količina lepka je svedena na minimum jer u malo verovatnom (ali mogućem) slučaju da mačevalac uspe da dodirne taj lepak, dodir bi se registrovao na električnoj opremi, pošto lepak nije provodljiv (oštrica je uzemljena). U slučaju pogotka od vrha do vrha, poen se ne dodeljuje. „Telesni kabl” sa trokrakim utikačem na svakom kraju je postavljen ispod odeće mačevaoca i pričvršćen za konektor u štitniku, a zatim za žicu koja vodi do kutije za bodovanje. Kutija za bodovanje signalizira svetlima (po jedno za svakog mačevaoca) i tonom svaki put kada se vrh pritisne.

Vrh električnog mača, nazvan „dugme“, sastoji se od nekoliko delova: pokretnog pointe d'arrêt („tačka hapšenja“) u obliku pečurke na kraju; njegovo kućište ili „bure” koje je navijeno na sečivo; kontaktna opruga; i povratna opruga. Vrhovi se uglavnom drže na mestu pomoću dva mala zavrtnja, koja se uvlače u strane vrha kroz izdužene otvore na obe strane cevi. Vijci drže vrh unutar cevi, ali im je dozvoljeno da slobodno putuju u otvorima. Iako je ovo najčešći sistem, postoje varijacije bez šrafova. Povratna opruga mora da omogući da vrh izdrži silu od 750 gf (7,4 N) bez registrovanja dodira. Konačno, vrh mača mora da omogući da se podmetač od 1,5nbsp;mm ubaci između pointe d'arrêt i bačve, i kada se umetne podložak od 0,5 mm i pritisne vrh, ne bi trebalo da registruje dodir.[9] Kontaktna opruga je uvučena ili van vrha da bi se prilagodila ovom rastojanju. Ove specifikacije se testiraju na početku svake borbe tokom takmičenja. Tokom takmičenja, mačevaoci su obavezni da imaju najmanje dva oružja i dve žice za telo u slučaju kvara ili loma.

Istorija uredi

Duelski mač uredi

 
Le duel à l'épée, bakropis Žaka Kalota (1617)

Francuska reč épée ultimatno potiče od latinske reči spatha. Termin je uveden na engleski tokom 1880-ih za sportsko mačevalačko oružje.

Kao i floret (franc. fleuret)), mač je evoluirao od lakog civilnog oružja kao što je mali mač, koji je od kasnog 17. veka bio najčešće korišćeni dvobojni mač, koji je zamenio rapir.

Sport uredi

Danas mačevanje donekle podseća na dvoboj iz 19. veka. Mačevalac mora vrhom oružja pogoditi metu. Razlika između mača u odnosu na floret i sablju je u tome što kontakt trupa (telo-telo) između mačevalaca nije nužno prekršaj u mačevanju, osim ako je učinjen sa „brutalnošću ili nasiljem“.

U predelektričnoj eri, mačevaoci su koristili drugačiju vrstu tačke prekida, trokraku tačku sa malim izbočenim šiljcima, koji bi se zakačili za protivničku odeću ili masku, pomažući sudiji da vidi pogotke. Šiljci su doveli do toga da mačevanje bude notorno bolna stvar, a mačevaoci su se lako mogli prepoznati po oštećenjima na rukavima jakne. Kasnija evolucija sporta koristila je tačku koja je bila umočena u boju, koja je pokazivala lokaciju dodira na beloj uniformi; boja je bila rastvorljiva u slaboj kiselini (npr. sirćetnoj kiselini) da bi se uklonili stari tragovi..[10] Danas se takmičenje obavlja sa električnim oružjem, gde se kolo zatvara kada se napravi dodir. Neelektrično oružje se sada obično koristi samo za vežbu, uglavnom je opremljeno plastičnim dugmadima ili čvrstim „lažnim tačkama”.

Savremeno mačevanje mačom pretrpelo je promenu paradigme od klasičnog mačevanja 1970-ih i 1980-ih. Smenu su započeli Erik Soli,[11][12][13][14] trener mačevanja na MIT, i njegov učenik Johan Harmenberg, koji je potom osvojio Svetsko prvenstvo u mačevanju i zlatnu olimpijsku medalju. Ovaj novi strateški pristup zasnovan je na „Soliovim pretpostavkama“ ili „tri pretpostavke“:[15]

  • Da li je moguće da mačevalac sa nižim tehničkim sposobnostima odluči na kom tehničkom nivou će se borba voditi?
  • Može li mačevalac sa kraćom distancom da kontroliše rastojanje u borbi?
  • Da li je moguće naterati protivnika u svoje područje najveće snage?

U sportskom mačevanju uredi

U sportskom mačevanju, takmičari se bore mačem, sabljom ili floretom.

Dimenzije uredi

Po međunarodnim propisima, određene su dimenzije sve tri vrste oružja. Dužina mača je 110 cm (sečiva − 90 cm), težina do 770 g, dužina sablje do 105 cm (najmanja težina 500 g), a floreta 110 cm (sečivo 90 cm, a težina do 500 g).[1]

Ciljevi uredi

Mačem se napada celo telo, sabljom samo do kukova, a floretom − prsa, trbuh i leđa. Vrhovi oružja moraju biti zatupljeni ili pokriveni kuglicom, a borci se štite maskom, prsnikom i rukavicama.[1]

Napomene uredi

  1. ^ Tj. drškom kao kod pištolja

Reference uredi

  1. ^ a b v Gažević, Nikola (1973). Vojna enciklopedija (knjiga 5). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 171. 
  2. ^ Evangelista, Nick (1995). The Encyclopedia of the Sword. Westport, Connecticut: Greenwood Press. str. 208. 
  3. ^ Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Épée-de-Combat”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 9 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 667—669.  This contains a detailed contempraneous description of the history and form of the sport.
  4. ^ „Knife Encyclopedia; Blood Groove”. A.G. Russell Knives. Pristupljeno 18. 6. 2021. 
  5. ^ De Santis, Alessandra (13. 5. 2017). „Fuller”. Ultimate Knives and Gear. Pristupljeno 18. 6. 2021. 
  6. ^ . JSTOR. „Journal of the Royal Anthropological Institute of Great Britain and Ireland. (1874). United Kingdom: (n.p.).”. Journal of the Royal Anthropological Institute of Great Britain and Ireland. (1874). United Kingdom: (N.p.).: 135. 1874 — preko University of Michigan. 
  7. ^ a b v Book 3: Material Rules (PDF). Rules for Competitions. FIE International Fencing Federation. decembar 2018. str. 15—21. 
  8. ^ le Marche, Claude [a.k.a. Félizet, Georges-Marie] (1898). „L'Épée”. Paris: Marpon & Flammarion. Pristupljeno 12. 2. 2021 — preko BenjaminArms.com, "French Epee Specifications". „Les formes en sont assez nombreuses, mais toutes se ramenent a un segment de sphere dont la section couvrirait une surface arrondie de 10 a 14 centimetres de diametre; la profondeur est generalement de 3 a 5 centimetres.” 
  9. ^ Garret, Maxwell R.; Kaidanov, Emmanuil G.; Pezza, Gil A. (1994). Foil, Saber, and Épée Fencing: Skills, Safety, Operations, and Responsibilities. Penn State University Press. str. 178. ISBN 0271010193. Pristupljeno 26. 11. 2012. 
  10. ^ Cohen, Richard (2002). By the Sword: A History of Gladiators, Musketeers, Samurai, Swashbucklers, and Olympic Champions. Random House. ISBN 978-0-375-50417-4.  Re-issued from original Modern Library Paperbacks edition.
  11. ^ „Lichauco Family”. LichaucoFamily.com. Arhivirano iz originala 2015-02-14. g. 
  12. ^ Bryan Marquard. „Eric Sollee - The Tech”. mit.edu. [mrtva veza]
  13. ^ „Eric Sollee Obituary - Dover, NH - Fosters”. Fosters. 
  14. ^ „Boston.com / News / Local / A point of balance”. boston.com. 
  15. ^ Pingree, Geoff; Harmenberg, Johan (oktobar 2014). „Eric Sollee and the Three Conjectures / Johan: The Three Conjectures”. Ur.: Harmenberg, Johan. Épée 2.5: The New Paradigm Revised and Augmented. SKA SwordPlay Books. str. 29—33. ISBN 978-0985444181.  Most of relevant material is freely readable online via Amazon's "Look Inside" feature; see especially p. 33.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Mač na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мач_(спортски)&oldid=27677010”