Mašina za pranje sudova

Mašina za pranje sudova je mehanički uređaj za pranje posuđa i pribora za jelo. Mašine za pranje sudova mogu se naći u restoranima i u privatnim kućama. Za razliku od ručnog pranja posuđa, koje se oslanja uglavnom na fizičkom ribanju da se ukloni prljavština, mašina za pranje sudova mehanički čisti prskanjem tople vode, obično između 55—75 °C (131—167 °F) po sudovima, a na nižim temperaturama prska toplu vodu na osetljivim predmetima. Pumpa cirkuliše sa mešavinom vode i deterdženta. Voda se upumpava u jednu ili više rotirajućih sprej creva, pa tom mešavinom za čišćenje prska sudove. Kada se završi pranje, voda isparava i suši se, još tople vode se upumpava i tada kreće ispiranje. Nakon što završi ciklus ispiranja i voda se prazni, grejač na dnu mašine greje vazduh da bi se sudovi osušili. Ponekad se ispiranje koristi da ne se ne bi stvarale fleke na sudovima.

Mašina sa sudovima

Otvorena mašina za pranje sudova

Istorija

Reklama iz 1896. godine za mašinu za pranje sudova u jednom časopisu.

Prvi izveštaji o mehaničkim uređajima za pranje sudova su jedan od patenata iz 1830. godine u Sjedinjenim Državama od strane Džoula Haughtona. Ovaj uređaj je napravljen od drveta i savijao se rukom dok voda prska na sudove. Ovaj uređaj bio je spor i nepouzdan. Drugi patent je dodeljen L. A. Aleksandru 1865. koji je sličan prvom, ali je imao zglobno postolje. Uređaj nije bio niti praktičan niti široko prihvaćen.

Moderne mašine za pranje sudova potiču iz 1887. godine pronalaskom Džozefine Kokrajn koja je izmislila novu naprednu mašinu za pranje sudova, takođe na ručni pogon. Ona je predstavljena na sajmu u Čikagu 1893. godine. Kokrajn je bila veoma bogata unuka Jovana Fiča, pronalazača parobroda. Ona nikada nije prala posuđe, a izmislila je mašinu za pranje sudova jer su njene posluge lomile njen porcelan iz Kine.

Modeli instalirani sa stalnim vodovodom i cevima stigli su 1920. godine. U Engleskoj je 1924, Vilijam Hauard Livens izumeo malu mašinu za sudove pogodnu za upotrebu u domaćinstvu. Imala je mnoge karakteristike moderne mašine za sudove, uključujući i ulazna vrata, stalak za držanje posuđa i rotirajuće prskalice. Livensov izum, ipak, nije imao komercijalni uspeh. Elementi za električno sušenje su dodati 1940. godine.

U početku, svi kućni aparati u kuhinji su bili samostalni ili prenosivi uređaji sa zasebnim sudoperama i bojlerima. Sa razvojem radnih ploča i visećih ormarića, mašine za pranje sudova su evoluirale u uređaje kako danas izgledaju, sa standardizovanim oblikom i veličinom, prvo spojeni sa sudoperom, a kasnije se nalaze ispod radne ploče, kao samostalni kuhinjski elementi. Prihvatanje je bilo najveće u komercijalnim okruženjima, ali od 1970-ih mašine za pranje posuđa zauzele su opšte mesto u domaćim rezidencijama u SAD. Do 2007, oko 62% američkih domova imalo je mašine za pranje sudova.

Karakterizacija

Kapacitet

Međunarodni standard za kapacitet mašina za pranje sudova može da primi standardni komplet sudova. Posuđe ili tanjiri nepravilnih veličina nekada ne mogu pravilno da stanu u prostor za čišćenje u mašini, tako da je poželjno da se proveri kompatibilnost uređaja pre kupovine.

Veličina

Mašine za pranje sudova koje se ugrađuju u standardne kuhinjske elemente imaju standardnu širinu i dubinu od 60 cm (za Evropu) ili 24 inča (za SAD), a većina mašina za pranje sudova mora da bude instalirana u rupu visoku najmanje 86 cm (Evropa) ili 34 in (86 cm) (SAD). Pomerajuće mašine za pranje sudova postoje u 45 i 60 cm (Evropa), 18 i 24 in (61 cm) (US) širine, sa točkićima i pratećim radnim elementom.

Karakteristike

Savremeni aparati imaju vrata sa prednje strane koja se otvaraju nadole, padajući, i to omogućava pristup unutrašnjosti, koja obično sadrži dva ili ponekad tri stalka na izvlačenje; stalci se ponekad nazivaju i "korpe“. Stalak za escajg je takođe često sastavni deo mašine za pranje sudova. Stalak za escajg je prvi put uveden od strane kompanije Fišer i Pajkej 1997. godine. To je varijanta u kojoj su stalci za sudove iskliznuli na vrata na isti način kao i stalak na koji se stavlja posuđe i sa svakim stalkom se moglo pojedinačno rukovati.

Unutrašnjost mašine za pranje sudova na tržištu Severne Amerike je ili od nerđajućeg čelika ili plastike. One od nerđajućeg čelika su otpornije na tvrdu vodu, pružaju bolje prigušenje zvuka i čuvaju toplotu kako bi se sudovi brže osušili. Međutim, uglavnom imaju visoku cenu. Stariji modeli su bili od čelika prelakiranog lakom, pa su bili skloni parčanju ili eroziji.
Sve mašine naperavljene u Evropi imaju unutrašnjost od nerđajućeg čelika. To je standard za sve, pa čak i za jeftinije modele. Takođe, isto važi i za ugrađeni omekšivač vode.

Severnoameričke mašine za pranje sudova često dolaze u problem sa ostacima hrane koji se nalaze na sudovima. Naime, pre pranja se na sudovima nalaze razni ostaci hrane koji se kasnije zaglave u mašini. Zato se u mašinu za sudove počela ugrađivati posebna posuda koja služi kao minijaturna kanta za smeće. U njoj bi završili svi veći komadi hrane koji bi otpali sa posuđa tokom pranja. Jedan od svetski poznatih proizvođača koji je poznat po tome što nema tu posudu za odlaganje jeste Boš [1], nemački brend. Međutim, kompanija Boš nije želela to da ugrađuje zbog buke koju proizvodi posuda za kantu. Ukoliko se veći ostaci prehrambenog otpada sa sudova uklone pre stavljanja u mašinu, preispiranje nije potrebno i nema potrebe za integrisanom posudom za odlaganje otpada.

Mnoge nove mašine za pranje sudova rade pomoću mikroprocesora, senzora koji pomaže da podesite trajanje pranja na osnovu količine prljavih sudova (meri se prema promeni temperature vode) ili količini prljavštine u vodi koja služi za ispiranje (meri se hemijski/optički). Ovo može da uštedi vodu i energiju, ako korisnik vodi računa o tome. U takvim mašinama elektromehanički rotacioni prekidač, koji se često koristi za kontrolu pranja, zamenjuje se mikroprocesorom, ali većina senzora i ventila još uvek moraju da bude deo mašine.

Međutim, prekidači pritiska (neke mašine za pranje sudova koristite prekidač pritiska i merač protoka) nisu potrebni u većini mikroprocesorskih mašina za pranje sudova jer koriste motor i ponekad rotaciono pozicioniran senzor da bi se osetio otpor vode. Kada se primeti da nema kavitacije, to je znak da ima optimalna količina vode. Bimetalna sklopka ili vosak motora otvara vrata deterdženta za vreme ciklusa pranja.

Evropske mašine za pranje sudova skoro uvek koriste dve ili tri pumpe za prskanje koje se nalaze na donjem i zadnjem zidu mašine za pranje sudova, ostavljajući oba stalka nesmetana. Takvi modeli imaju tendenciju da koriste ugnježdene bojlere, uklanjajući potrebu za elemente izložene u dnu te mašine da mogu da istope plastične predmete blizu njih.

Mnoge severnoameričke mašine za pranje sudova imaju tendenciju da koriste više osnovne, i starinske distribucije vode i elemente izložene u bazi mašine za pranje sudova. Neke severnoameričke mašine koriste velike kupe ili slične strukture, u donjoj polici, kako bi se sprečilo pomeranje sudova u centralnom delu. Mašina za pranje sudova usmerava vodu sa dna mašine kroz tu strukturu na sprej da bi prskala vodom na gornju policu. Neke mašine za pranje sudova, uključujući i mnoge modele Virpula [2]‎ i Kičenejda [3], koriste cev koja je spojena sa gornjom policom koja se povezuje sa izvorom vode na zadnjem delu mašine i koja omogućava punu upotrebu donje police. Kasniji modeli mašine za pranje sudova marke Fridžider [4] ispušta mlaz vode sa vrha u gornji sprej, ponovo omogućavajući punu upotrebu u donjoj polici (ali zahteva da mali levak na gornjoj polici bude čist).

Neke mašine za pranje sudova uključuju funkciju zaštite za decu kako bi sprečili slučajno pokretanje i zaustavljanje ciklusa pranja. Blokada ponekad može biti uključena kako bi sprečila decu da otvaraju vrata u toku pranja. Ovo sprečava nezgode sa toplom vodom i jake deterdžente koji se koriste tokom ciklusa pranja, a koji mogu da povrede dete.

Mašina za pranje sudova nikad ne treba da se prazni pre nego kontrolni sistem označi da je kompletan proces završen jer tako često može da se desi da sudovi ostanu neoprani. To je uobičajena zabluda da se prazni mašina za pranje sudova pre kraja ciklusa jer se tako omogućava ušteda energije, jer mnogi od sadržaja treba da se ponovo pokrenu, pa tako skoro udvostručuju tekuće troškove.

Vodovodne instalacije

U zavisnosti od modela, neke mašine za pranje sudova mogu da se povežu sa vodovodnim cevima, bilo sa toplom ili hladnom vodom, uzimajući u obzir maksimalnu temperaturu dolazne vode koju preporučuje proizvođač, gde se topla voda koristi. Neke mašine za pranje sudova mogu da potroše mnogo manje vremena u fazi pranja ukoliko je dolazna voda topla, što može ugroziti čišćenje, tako da rezultati mogu da variraju.

Zvučna prigušenja

Moderne mašine za pranje sudova su tiše od starijih modela. Korišćenjem ploča i matrerijala koji apsorbuju zvuk u različitim konfiguracijama može da se ostvari prigušivanje zbuka do 39 decibela. Najveći proizvođači uglavnom koriste sopstveni nomenklaturu sa žigom za zvuk prigušenja.

Ispiranje

Ispiranje služi da bi se sprečilo formiranje kapljica na posuđu. Prednosti su zato što sprečava da ostanu "mrlje" na staklu (uzrokovane kapljicama vode koje mogu da ostanu sušenjem i ostavljajući za sobom kamenac rastvorenih minerala), a takođe mogu da poboljšaju sušenje jer manje vode ostaje da se suši.

So za mašinu za pranje sudova

U nekim zemljama, posebno u Evropi, mašine za pranje sudova uključuju ugrađeni omekšivač vode koji uklanja jone kalcijuma i magnezijuma iz vode. Kuhinjska so može da sadrži dodatne količine joda u obliku jodida ili natrijum kalijum jodida, ali dodavanje kuhinjske soli u jedinicu za omekšivanje mašine za pranje sudova mogu je oštetiti. Ako mašina za pranje sudova ima ugrađeni omekšivač vode onda će postojati poseban odeljak u mašini u koji se so dodaje kada je za to potrebno. Ovaj prostor za so je odvojen od odeljka za deterdžent, a obično se nalazi na dnu mašine (ispod donje police). Na većini mašina za pranje sudova, sistem za automatsko očitavanje obaveštava korisnika kada je potrebno dodati još soli. Sipanje deterdženta u odeljak za so će oštetiti sistem za omekšavanje vode, međutim, to može da se preokrene ukoliko korisnik deluje veoma brzo i ukloni se strana supstanca npr. deterdžent, zatim dodavanjem vode i ponovo uklanjanjem vode sa mokrim i suvim vakuumom i ponavljajući proces nekoliko puta.

Neke novije mašine za pranje sudova omogućavaju korišćenje "sve u jednom" tabletama/deterdženata (koji uključuje količinu sredstva za omekšavanje vode, zajedno sa deterdžentom i ispirajućim svojstvima) i prodaje se kao alternativa umesto korišćenja posebno soli i sredstva za ispiranje, ali so za mašinu za sudove se mora dodati u odeljak za so ukoliko je voda tvrda. Upotreba takvih "sve u jednom" deterdženata ne znači da je nepotrebno dodavanje posebno soli i sredstva za ispiranje jer izostavljanje soli i sredstva za ispiranje će umanjiti rezultate čišćenja i sušenja i može izazvati oštećenje kamenca. Takođe, nepravilna upotreba "svih u jednom" tableta/deterdženata ne ulazi u garanciju za mašine za pranje sudova. Dodavanje soli zajedno sa deterdžentom ne omekšava vodu kao što to čini mašina za pranje sudova sa jonskom izmenom omekšavanja vode, a voda će dobiti dodatnu mogućnost da raspusti teške jone vode.

Artikli koji nisu podesni za pranje sudova

Olovo kristala ne bi trebalo prati u mašini za sudove zato što korozivno dejstvo deterdženta za pranje sudova je visoko na takvim vrstama stakla. Neke stvari se mogu oštetiti ako se peru u mašini za pranje sudova, zbog efekata hemikalija i tople vode. Aluminijumsko posuđe će izgubiti boju. Proizvođači tiganja često preporučuju ručno pranje zbog oštrih efekata hemikalija na prevlake tiganja. Vredne stvari - poput antike i ručno oslikanih stavki bi trebalo ručno oprati jer se mogu oštetiti i deterdženti će postepeno oštetiti sliku i štampu na posuđu. Srebro i kalaj će oksidirati i promeniti boju od toplote. Osim toga, kalaj ima nisku tačku topljenja i može da se deformiše u nekim mašinama za pranje sudova. Liveno gvožđe će verovatno da zarđa u mašini za pranje sudova.

Posuđe zaprljano voskom, pepelom cigareta ili bilo čega što može kontaminirati ostatak pranja (kao što su otrovi ili mineralna ulja) treba oprati ručno. Objekti koji su kontaminirani mogu da eksplodiraju u mašini za pranje sudova. Posuđe koje je lepljeno, kao što su neki držači za escajg ili drvene daske za rezanje, mogu da se istope ili omekšaju ako se stave u mašinu za pranje sudova, posebno na toplom pranju kada temperatura može da dostigne 75 °C (167 °F) ; ove visoke temperature takođe mogu da oštete plastične stavke na kojima je označeno da treba prati ručno, može doći do toga da se plastične stvari izobliče ili da se istope ako se nalaze u donjoj polici izložene preblizu grejača. Zbog toga većina mašina za sudove preporučuje da se plastični predmeti stavljaju na gornju policu (novije mašine za pranje sudova imaju skriveni grejni element od donje police u potpunosti). Mašine za pranje sudova treba da se koriste za pranje normalnih stvari za domaćinstvo, kao što su tanjiri, escajg, čaše, šolje, posuđe itd. Stavke kao što su četkica, alati, filtri peći itd ne bi trebalo da se stavlja u mašinu za pranje sudova jer će to izazvati zagađenje narednim pranjima i može dovesti do oštećenja uređaja.

Sušenje

Toplota u mašini suši sadržaj nakon konačnog vrućeg ispiranja, ono dodaje malu količinu sredstva za ispiranje na toplu vodu, jer to značajno poboljšava sušenje. Plastične stvari ne mogu pravilno da se osuše u odnosu na porcelan i staklo jer zadržavaju bolje toplotu. Neke mašine za pranje sudova imaju i ventilator za poboljšano sušenje. Starije mašine za pranje sudova sa vidljivim grejačem (nalazi se na dnu, ispod donje korpe) mogu da koriste grejač za poboljšano sušenje, međutim, to koristi više energije.

Većina mašina za pranje sudova ima senzor za sušenje i kao takav, ciklus pranja se uvek smatra završenim kada se prikaže indikator sušenja, koji je najčešće u vidu osvetljene lampice, ili u modernim modelima na kada se prikaže na digitalnom displeju ili se čuje jasan zvuk, u zavisnosti od operatera. Vladine agencije često preporučuju sušenje posuđe vazduhom tako što će se ili isključiti ili stopirati ciklus sušenja za uštedu energije.

Nivo saniranja

Većina potrošača koristi mašine za pranje sudova na 75 °C u procesu saniranja. Tokom završnog ciklusa ispiranja, grejač i pranje pumpe su uključeni, a tajmer (elektronski ili elektromehanički) je zaustavljen na neko vreme. Tada, tajmer nastavlja i potom ponovo pokreće ciklus za ispuštanje. Većina potrošača mašine za pranje sudova koristiti na 75 °C pre nego na 83 °C iz razloga sprečavanja nastajanja rizika opekotina, velike potrošnje energije i vode, ukupnog vremena ciklusa pranja i zbog mogućeg oštećenja plastičnih predmeta postavljenih u mašini.

Komercijalne mašine za pranje sudova

Velike teške mašine za pranje sudova su dostupne za upotrebu u komercijalnim objektima (npr. hoteli, restorani), gde je potrebno oprati veliki broj sudova. Za razliku od stambenih mašina za pranje sudova, komercijalne mašine ne koriste ciklus sušenja i taj način su znatno brže od stambenih mašina. Pranje se vrši sa 65-71 °C temperature i sanitarne mere se postižu upotrebom pojačivača grejača. Ova razlika obeležava mašine ili kao na „visokim" ili "niskim temperaturama“. Neke komercijalne mašine za pranje sudova rade slično kao komercijalno pranje automobila, sa sistemom kotura koji vuče stalak kroz malu komoru. Zahteva od korisnika da gurne sudove u stalak, zatvori vrata, pokrene ciklus, a zatim otvori vrata, da povuče očišćen stalak. U Velikoj Britaniji, postoje standardi za mašine za pranje posuđa. U SAD, nezavisna neprofitna organizacija postavlja standarde za vreme pranja i ispiranja zajedno sa minimalnom temperaturom vode za hemijske ili tople metode saniranja vode.

Komercijalni mašine za pranje sudova često imaju znatno drugačiji vodovod od kućnih jedinica, u koje često postoji posebna prskalica za pranje i ispiranje/saniranje. Voda za pranje se zagreva elementom rezervoara i meša sa rastvorom za čišćenje, a koristi se više puta. Obično postoji velika cediljka koja služi da prikupi ostatke hrane, a cediljka može da se isprazni tek na kraju dnevne kuhinjske operacije.

Voda koja se koristi za ispiranje i saniranje se obično isporučuje direktno kroz vodovod, a ne za višekratnu upotrebu. Dodatni sapun se periodično dodaje u glavni rezervoar vode za pranje kako bi se održala efikasnost pranja vode za čišćenje.

Uticaj na životnu sredinu

Uticaj mašine za pranje sudova je učinilo čišćenje i sušenje sudova mnogo lakše i efikasnije. U Evropskoj uniji, potrošnja energije mašine za pranje sudova za standardnu kućnu upotrebu se prikazuje sa energetskom oznakom Evropske unije. U SAD, potrošnja energije mašine za pranje sudova je definisana korišćenjem energetskog faktora.

Poređenje sa ručnim pranjem

Poređenje efikasnosti automatskih mašina za pranje sudova i ručnog pranja posuđa je teško jer se tehnike ručnog pranja sudova drastično razlikuju od pojedinca do pojedinca. Prema studiji iz 2003, ručno pranje i sušenje određene količine sudova ekvivalentno sa punim opterećenjem automatske mašine za pranje posuđa može da koristi između 20 i 300 litara vode i između 0,1 i 8 kWh energije, dok su brojke za energetski-efikasne automatske mašine za pranje sudova od 15 do 22 litara, a 1 do 2 kWh. Studija zaključuje da u potpunosti napunjena mašina za pranje sudova troši manje energije, vode i deterdženta od prosečnog ručnog pranja Evropljanina. Za rezultate automatskog pranja sudova, sudovi nisu ispirani pre nego što su ubačeni u mašinu. Studija se ne bavi troškovima vezanim za proizvodnju i reciklažu mašine za pranje sudova, troškove eventualnog ubrzanog trošenja sudova zbog hemijskim jačine deterdženta za pranje sudova, da je ručnim pranjem potrebno između 65 i 106 minuta. Nekoliko stavki su kritične u ovoj studiji. Na primer, kilovat časova električne energije je poređeno protiv energije koja se koristi za zagrevanje tople vode, bez uzimanja u obzir moguće neefikasnosti. Takođe, poređeni su ljudi sa optimalnim korišćenjem potpuno opremljene mašine za pranje bez prethodnog ručnog ispiranja koja može da potroši i do 100 litara vode.

Sredstva za čišćenje i pomagala za ispiranje

Tableta deterdženta koja se stavlja u mašinu.

Većina deterdženta za mašine za sudove sadrži složene fosfate jer imaju nekoliko svojstava koji pomažu u efikasnom čišćenju. Međutim, iste hemikalije su uklonjene iz deterdženata za veš u mnogim zemljama kao rezultat zabrinutosti zbog povećanja cvetanje algi u vodotocima izazvanih povećanjem nivoa fosfata. Pored toga, pomagala za ispiranje sadrže nonilfenol koji je zabranjen u Evropskoj uniji EU Direktivom 76/769/EEC.

Alternativne upotrebe mašine kao uređaj za kuvanje

Mnogi sajtovi sa receptima su objavili da mašina za pranje sudova može da se koristi za kuvanje određenih namirnica, posebno lososa. Pri tome je veoma važno da se sve namirnice u potpunosti zatvore da bi se izbeglo zagađivanje deterdžentom ili pomagalima za ispiranje i da je uzeta u obzir i maksimalna temperatura dostupana u mašini za pranje sudova (jer neke namirnice ne bi trebalo da budu spremane ispod određene temperature, iz razloga bezbednosti hrane).

Spoljašnje veze

• other types, with maybe picture of Cochrane
• How Dishwashers Work [Page on the HowStuffWorks website explaining how dishwashers work]
• Energy (and thus carbon-footprint) saving tips