Megalopolis

megalopois

Megalopolis (od grč. megas, genitiv megalu - veliki i polis - grad) je urbanizovana zona nadaglomeracionog nivoa, koja obuhvata nekoliko velikih gradova. Ovaj termin je u naučnu upotrebu uveo Žan Gotman 1961. godine, a koncept je razvio Konstantinos Doksijadis 1968. godine. U poređenju sa gradskom aglomeracijom megalopolis ima niz karakterističnih odlika među kojima možemo izdvojiti sledeće:

  • veličina teritorije - po površini megalopolis prevazilazi svaku aglomeraciju
  • demografski potencijal - Žan Gotman je ukazivao da pravi megalopolis mora imati najmanje 25 miliona ljudi
  • morfološka struktura - megalopolis predstavlja arealno-linearnu tvorevinu u vidu niza gradova
  • prostorna struktura - gustina naseljenosti je neravnomerna i postoji više jezgra koncentracije ljudi i aktivnosti

U svetu na početku dvadeset i prvog veka može se izdvojiti 15 megalopolisa koji su u potpunosti formirani ili su u nastajanju:

Literatura

uredi
  • Žan Gotman, Megalopolis, The Urbanized Northeastern Seaboard of the United States, The MIT Press, 1961. (jezik: engleski)
  • Doksijadis Konstantinos, Ekistics: An Introduction to the Science of Human Settlements, Oxford University Press, 1968. (jezik: engleski)
  • Stamenković Srboljub, Geografija naselja, Prirodno-matematički fakultet u Beogradu, 1992.
  • Grčić Mirko, Sluka Nikolaj, Globalni gradovi, Geografski Fakultet u Beogradu i Geografski fakultet u Moskvi, 2006.