Megarska psefizma (Megarski ukaz ili Megarski dekret) predstavlja seriju ekonomskih sankcija, koje je Atina proglasila protiv Megare pre početka Peloponeskoga rata oko 433/432. p. n. e. Megarskim trgovcima je zabranjena trgovina u Atini i u članicama Delskoga saveza. Povod za Megarski dekret bilo je skrnavljenje zemlje posvećene božici Demetri i ubistvo atinskoga izaslanika koji se žalio zbog toga. Perikle je bio glavni predlagač ekonomskih sankcija, a te mere predstavljale su kaznu zbog ranijega izdajničkog ponašanja Megare, a sa druge strane predstavljale su namernu provokaciju Sparte. Megarski ukaz predstavljao je jedan od povoda za Peloponeski rat.

Atina uvodi ekonomske sankcije Megari

uredi

Megara je bila grad kraj Atine, a Megarani su obrađivali zemlju koja je bila posvećena božici Demetri. Pored toga primali su i odbegle atinske robove. Zbog toga je Atina uvele trgovineke sankcije protiv Megare. Trgovcima Megare zabranjeno je da trguju u Atini, a megarskim brodovima zabranjeno je da uplove u luke Delskoga saveza. Pravi razlog ekonomskih sankcija protiv Megare bilo je kažnjavanje Megare jer je za vreme bitke kod Sibote pomagala Korint. Nakon uvođenja trgovačkih sankcija Megarani su se žalili Sparti. Korint se isto tako žalio zbog opsade Potideje. Perikle se preračunao smatrajući da Sparta nije spremna da krene u rat zbog sukoba Korinta i Atine.

Sparta zahteva od Atine ukidanje megarske psefizme

uredi

Sparta je od Atine tražila da obustavi opsadu Potideje, da vrate slobodu Egini i da ukinu megarsku psefizmu. Od ta tri zahteva spartanski izaslanici su najviše insistirali na ukidanju megarske psefizme. Sparta je pretila ratom. Na kraju ukidanje megarskoga dekreta bio je glavni zahtev, koji je Sparta postavila Atini. Perikle je rekao da taj zahtev sam po sebu nije toliko bitan, ali da Atinjani ne bi trebalo da popuste na toj nevažnoj stvari. Isticao je da će u slučaju popuštanja Spartanci tražiti još veće ustupke, jer će smatrati da je Atina popustila bojeći se Sparte. Prema uslovima Tridesetogodišnjega mira Atina i Sparta je trebalo da sporne slučajeve rešavaju arbitražom. Međutim Sparta je izbegavala arbitražu i ultimativno je tražila od Atine da ispuni njene zahteve.

Perikle je loše procenio

uredi

Tukidid ističe da je Perikle imao uvek iste principe, tj. da ne prihvta ultimatume od Sparte. Kada Atina nije prihvatila spartanske zahteve Sparta je objavila rat Atini i 431. p. n. e. započeo je Peloponeski rat. Pravi uzrok Peloponeskoga rata bio je strah Sparte od rasta atinskog pomorskoga carstva. Čudno je bilo da je Sparta od Atine tražila tako mali ustupak, poput ukidanja megarskoga dekreta. Pitanje Korinta bilo je mnogo važnije, ali izgleda da su umereni elementi unutar Sparte relativno nevažno pitanje isturili u prvi plan. Među umerenjacima isticao se spartanski kralj Arhidam II i izgleda da je on verovao da će izbeći rat ako od Atine traži gotovo nevažan ustupak. Atinjani i Perikle su odbili da učine taj mali ustupak i taj potez je sigurno iznenadio Spartance, tako da su spartanski jastrebovi nakon toga sastavili ultimatum tražeći od Atine da raspusti Delski savez i nakon toga je izbio Peloponeski rat.

Diplomatske greške dve strane

uredi

Perikle je verovao da Sparta neće pomagati Korintu sve dok nisu ugroženi vitalni spartanski interesi. Međutim svojim potezima ojačao je one spartanske saveznike, koji su tražili rat. Sa druge strane spartanski kralj Arhidam II je verovao da će Atina pristati na manji ustupak, pa je zato tražio da Atina povuče megarski dekret. Međutim Perikle je to Atinjnima predstavio kao nepravedan zahtev, pa je došlo do Peloponeskoga rata.

Vidi još

uredi

Izvori

uredi