Melem je topikalni lek iz grupe organskih jedinjenja (vosak, zejtin, svinjska mast, žumance, endoderm zove, zeleni omotač ploda oraha pržen u zejtinu, seme neke biljke, delovi raznih lekovitih biljaka, tamjan, rakija...), koji se u tradicionalnoj medicini koristi za lečenje mnogih bolesti i stanja.[1][2]

Može se definisati i kao medicinska mast, ili adhezivna supstanca za zarastanje ili lečenje rana i čireva, ili kao sredstvo koje umiruje, modifikuje ili olakšava tegobe.

Reč melem koristi se i za označavanje leka za duševnu bol — melem za dušu.

Sinonimi

uredi

Balzam, pomazanje, balsam, obliž, pomast, lekarija, medikament, sredstvo, farmakon ret., preparat, derman, salo, masnoća, loj (u ishrani), ulje, maz reg., mazivo (industrija), pomada, krem, krema (za kožu).[3]

Materije organskog porekla koje se koriste za izradu melema u tradicionalnoj medicini

uredi
 
Posude iz drevnog Egipta u kojima su pripremani i čuvani melemi

Za izradu melema u tradicionalnoj medicini koriste se:

  • Biljne i životinjske masnoće (vosak, zejtin, svinjska mast)
  • Jaja
  • Žitarice i proizvodi od žitarica (usitnjena kora hleba ispečena na vreloj površini, pšenične mekinje, kukuruzno brašno, kačamak s ljutom paprikom i prazilukom, kafa od boba i pšenice,
  • Vrela kora drveta koja se iznad vatre skida sa sirove grane,
  • Lekovite trave u belom vinu
  • Ljuta rakija, crno vino, vinsko sirće.
  • Slatka hrana (karamel šećer uz malo zejtina, ratluk, šećer u kockama ili sitan šećer)
  • Čajevi (čaj od cveta kukureka jedinaka sa dosta šećera za izazivanje pobačaja,
  • Kafa, suva kafa uz dodatak limunovog soka,
  • Kisela hrana, raso.[4]

Od ovih prerađevina najčešće se kao melem koriste rakija ili sirće od crnog vina. Rakija se koristi za dezinfekciju, masažu, hlađenje, kvašenje i kao rastvarač. Da bi se pojačalo lekovito dejstvo seriguze ili palamide, one se kvase rakijom. U pojedinim prilikama se koristi komova, u drugoj obična rakija, a u trećoj prepek.

Sirće ima sličnu ulogu, pa se koristi za obloge, masažu, hlađenje, rastvaranje; često u raznim kombinacijama sa svinjskom mašću, rakijom, burjanom, matočinom kolutovima sirovog krompira, tucanim belim lukom, prazilukom, mlevenim biberom, kukuruznim brašnom. Najčešće se koristi vinsko sirće, a u nekim prilikama sirće od divljih jabuka.

Za zaštitu rana od zagađenja i insekata kao melem koriste se: katran, kolomast, mašinsko ulje, firnajz.

U ostala lekovita sredstva za meleme spadaju: zemlja, žitko ili gusto blato (sa razmućenim jajetom, propolisom i mladim nesoljenim sirom), kosát (sadržaj kosačevog roga za brus), pepeo, hladna voda, hladan kamen belutak, ćerementúja, voda s lekovitog izvora, neka otrovna tečnost za lečenje zuba, mastilo, nišador, plavi kamen, soda bikarbona, sumpor, hlorovodonična kiselina (sózgas).[5]

Među ovim sredstvima najviše se koristi kuhinjska so, retko u prahu, najčešće u vidu razblaženog rastvora željene koncentracije, a retko u vidu koncentrovanog rastvora (cecélj). Koristi se u raznovrsnim kombinacijama s rakijom, slinom, svinjskom masti, sirćetom, belancem.[6]

Galerija melema

uredi

Izvori

uredi
  1. ^ Dragutin Gostuški, Lečenje lekovitim biljem, Rad, Beograd, 1954.Treće ispravljeno izdanje
  2. ^ Enciklopedija Blgarska narodna medicina, izd. Petьr Beron, Sofija,1999.
  3. ^ Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima. Beograd. 2008. ISBN 978-86-86673-09-1. 
  4. ^ Dragoljub Zlatković, Ljudsko i životinjsko u narodnoj medicini pirotskog kraja, Za zdravlje, iz istorije narodne medicine i zdravstvene kulture,VII naučni skup iz istorije narodne medicine i zdravstvene kulture, Rajačke pivnice, (Zaječar, 2000), 185–196.
  5. ^ Dragoljub Zlatković, Tradicionalna medicina pirotskog kraja između magije i kolektivnog iskustva, Timočki medicinski glasnik, br.1-4, Zaječar, 2002. 84–87.
  6. ^ Dragoljub Zlatković, Tradicionalna medicina između magije i prakse, Timočki medicinski glasnik, (vol. 27, suplement 1), Zaječar, 2002, 37.


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).