Википедија

Mercedes-AMG F1 Tim

Ф1 тим
Njemačka Mercedes
Puno ime Mercedes-AMG Petronas
Grb tima
Sedište Ujedinjeno Kraljevstvo Brekli, Northemptonšir, Ujedinjeno Kraljevstvo
Šef tima Austrija Toto Volf
2024
Vozači 44. Ujedinjeno Kraljevstvo Luis Hamilton
63. Ujedinjeno Kraljevstvo Džordž Rasel
Šasija W15
Motor Mercedes-AMG M13
Statistika
Trke 266
Prva trka Velika nagrada Francuske 1954.
Prva pobeda Velika nagrada Francuske 1954.
Poslednja pobeda Velika nagrada Brazila 2022.
Poslednja trka Velika nagrada Ujedinjenih Arapskih Emirata 2022.
Titule konstruktora 8 (2014, 2015, 2016, 2017, 2018, 2019, 2020 i 2021)
Titule vozača 9 (1954, 1955, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018, 2019 i 2020)
Pobede 124
Pol pozicije 136
Najbrži krugovi 97
Podijumi 277


Mercedes-Benc, brend Mercedes-Benc grupe, bio je uključen u Formulu 1 kao vlasnik tima i proizvođač motora u različitim periodima od 1954. Mercedes-AMG Petronas F1 tim, koji se nalazi u Brekliju, Engleska,[1] i poseduje nemačku licencu,[2] je u većinskom vlasništvu Mercedes-Benc grupe sa Toto Volfom koji ima značajno učešće. Timovi sa brendom Mercedes često se nazivaju nadimkom „Srebrne strele“. Saopštenje je objavljeno u decembru 2020.[3] da je Ineos planirao da preuzme trećinu jednakih vlasničkog udela zajedno sa Mercedes-Benc grupom i Volfom, ovo je stupilo na snagu 25. januara 2022. godine.[4]

Pre Drugog svetskog rata, Mercedes-Benc se takmičio na Evropskom prvenstvu, osvojivši tri titule. Marka je debitovala u Formuli 1 1954. Nakon pobede u svojoj prvoj trci na Velikoj nagradi Francuske 1954., vozač Huan Manuel Fanhio osvojio je još tri trke da bi osvojio i šampionat vozača 1954. i ponovio ovaj uspeh 1955. Uprkos tome što je osvojio dva šampionata vozača, Mercedes-Benc se povukao iz automobilskih trka nakon 1955. kao odgovor na katastrofu u Le Manu 1955.

Mercedes se vratio u Formulu 1 1994. kao proizvođač motora u saradnji sa Ilmorom, britanskom nezavisnom inžinjeringom za automobilske sportove visokih performansi, koja je razvila njihove motore. Kompanija je osvojila jednu titulu konstruktora i tri titule vozača u partnerstvu sa Maklarenom koje je trajalo do 2009. Godine 2005. Ilmor je preimenovan u Mercedes AMG Haj Performans Pavertreins. Kompanija je 2010. kupila tim Bron GP, rebrendirajući ga u Mercedes. Od velike promene pravila 2014. koja je zahtevala korišćenje turbopunjača i hibridnih električnih motora, Mercedes je postao jedan od najuspešnijih timova u istoriji Formule 1, osvojivši sedam uzastopnih titula vozača od 2014. do 2020. i osam uzastopnih konstruktorskih titula od 2014. do 2021. Postavio je rekorde za najviše pobeda u sezoni (19 u 2016), i za najviše uzastopnih konstruktorskih titula. Proizvođač je takođe prikupio više od 200 pobeda kao dobavljač motora i rangiran je na drugom mestu u istoriji Formule 1. Deset konstruktorskih i trinaest šampionata vozača osvojeno je sa Mercedes-Benc motorima.

Konstruktor uredi

Trke za Veliku nagradu pre Formule 1 (1930-e) uredi

Mercedes-Benc se ranije takmičio u trkama 1930-ih, kada su Srebrne strele dominirale trkama zajedno sa rivalom Auto Unionom. Oba tima su bila u velikoj meri finansirana od strane nacističkog režima, osvojivši sve Evropske šampionate posle 1934. od kojih je Rudolf Karačola osvojio tri za Mercedes-Benc.[5]

 
Huan Manuel Fanhio za volanom V196 na Nirburgringu tokom Velike nagrade Nemačke 1954.

Daimler-Benc AG (1954–1955) uredi

Godine 1954. Mercedes-Benc se vratio u ono što je sada poznato kao Formula 1 (Svetski šampionat je osnovan 1950) pod vođstvom Alfreda Nojbauera, koristeći tehnološki napredni Mercedes-Benc V196.[6] Automobil je vođen i u konvencionalnoj konfiguraciji otvorenih točkova i u aerodinamičnom obliku, koji je imao pokrivene točkove i širu karoseriju. Huan Manuel Fanhio, šampion iz 1951. prebacio se sredinom sezone iz Maseratija u Mercedes-Benc za njihov debi na Velikoj nagradi Francuske 4. jula 1954. Tim je odmah postigao uspeh i zabeležio pobedu 1–2 sa Fanhiom i Karlom Klingom, kao i najbrži krug (Hans Herman). Fanhio je osvojio još tri trke 1954. osvojivši šampionat.

Uspeh se nastavio i u sezoni 1955. a Mercedes-Benc je razvijao V196 tokom cele godine. Mercedes-Benc je ponovo dominirao sezonom,[6] sa Fanhiom koji je uzeo četiri trke, a njegov novi timski kolega Stirling Mos je osvojio Veliku nagradu Britanije. Fanhio i Mos su završili na prvom i drugom mestu u šampionatu te godine. Katastrofa 1955. na 24 sata Le Mana 11. juna, u kojoj su poginuli vozač Mercedes-Benca Pjer Leve i više od 80 gledalaca, dovela je do otkazivanja Velike nagrade Francuske, Nemačke, Španije i Švajcarske.[7] Na kraju sezone, tim se povukao iz moto sporta, uključujući i Formulu 1.[6] Tokom ovog prvog perioda učešća tima u Formuli 1, Mercedes je osvojio ukupno 9 trka, uključujući tri Velike nagrade (Velika nagrada Francuske 1954., Velika nagrada Italije 1954. i Velika nagrada Italije 1955) koje je osvojio aerodinamični „Tip Monca“, čineći to su jedine tri trke koje su pobedili automobili sa zatvorenim točkovima u istoriji Formule 1.[8]

Mercedes-AMG Petronas Formula 1 tim (2010 – danas) uredi

Pre početka sezone 2010. Mercedes-Bencova matična kompanija Daimler AG kupila je manjinski udeo (45,1%) u timu Bron GP, a Aabar Investments je kupio 30% 16. novembra 2009.[9][10] Nakon kupovine tima, kao i sponzorskog ugovora sa Petronasom,[11] tim je preimenovan u Mercedes GP Petronas Formula 1 tim i Mercedes se sada prvi put takmičio u konstruktorskom šampionatu.[12] Ros Bron je nastavio sa svojim dužnostima kao šef tima i tim je zadržao svoju bazu i radnu snagu u Brekliju, u blizini Mercedes-Benc fabrike motora Formule 1 (ranije Ilmor inženjering) u Briksvortu.[10]

Tim ima složenu istoriju, njegov ulazak se može pratiti unazad do Tajrel rejsinga, koji se takmičio kao konstruktor od 1970. do 1998. sve dok ga nije kupio Britiš Amerikan Tobako krajem 1997. kako bi njegov ulazak mogao biti prenet na tadašnjeg novog konstruktora. Britiš Amerikan rejsing (BAR) 1999. godine.[13][14] BAR, koji je osnovao partnerstvo sa Hondom, na kraju je postao Honda rejsing F1 tim 2006. kada se Britiš Amerikan Tobakopovukao iz sporta. Ponovo je promenio vlasnika 2008. kada se Honda povukla i kupio ga je menadžment tima, nazvavši ga Bron GP po direktoru tima Rosu Bronu.[15] Bron je koristio motore iz Mercedes-Benc motora visokih performansi i uprkos niskom budžetu, Dženson Baton je pobedio u šest od prvih sedam trka i na kraju osvojio šampionat vozača 2009. dok je Bron osvojio šampionat konstruktora. To je bio prvi put u šezdesetogodišnjoj istoriji sporta da je tim osvojio obe titule u svojoj prvoj sezoni.

 
Niko Rozberg postigao je prvi Mercedesov podijum kao radni tim od 1955. na Velikoj nagradi Malezije 2010.

Tim Mercedes GP angažovao je nemačke vozače Nika Rozberga i sedmostrukog svetskog šampiona Mihaela Šumahera,[16] koji se vratio u Formulu 1 posle trogodišnjeg odsustva, a Nik Hajdfeld kao test i rezervni vozač. Od Bronovih vozača iz 2009. Dženson Baton je potpisao za Maklaren, dok je Rubens Barikelo prešao na Rozbergovo bivše mesto u timu Vilijamsa 2010. Kupovinom Brona, tim je prekinuo svoje učešće u Maklarenu, matična kompanija Daimler AG je prodala nazad 40% udela u Maklaren grupa,[10] dok nastavlja da snabdeva motore timu.[17] Učinak tima tokom 2010. nije bio tako konkurentan kao pod Bronom, sa timom iza vodeće tri ekipe Ferarija, Maklarena i Red bula. Njihovi najbolji rezultati došli su od toga što je Rozberg tri puta završio na podijumu, postigavši treća mesta u Sepangu, Šangaju i Silverstonu. Rozberg je na kraju završio na sedmom mestu, ali je Šumaher imao razočaravajući povratak, pobedio ga je njegov suvozač i završio sezonu bez ijedne pobede u trci, podijuma, pol pozicije ili najbržeg kruga po prvi put od svoje debitantske sezone 1991. On je takođe bio umešan u kontroverzu u Mađarskoj nakon što je umalo stisnuo bivšeg suvozača iz Ferarija Rubensa Barikela u zid pri brzini od 290 km/č. Na kraju, tim je završio na četvrtom mestu u šampionatu konstruktora sa 214 bodova.

 
Mihael Šumaher na Velikoj nagradi Malezije 2011.

Pre početka 2011. sezone, Daimler i Aabar su kupili preostalih 24,9% udela u vlasništvu uprave tima u februaru 2011.[18] Koristeći novi MGP V02, Velika nagrada Australije je završena kada su se Šumaher i Rozberg povukli zbog oštećenja u sudaru u 19. odnosno 22. krugu. U Maleziji, Rozberg se kvalifikovao kao deveti, a Šumaher ponovo nije uspeo da uđe u K3, kvalifikovavši se kao 11. Šumaher je postigao prve poene u sezoni sa devetim mestom, dok je Rozberg vodio mirnu trku i završio na 12 mestu. U Kini su Rozberg i Šumaher pokazali jaku formu, Rozberg je završio na 5. mestu i vodio je četrnaest krugova tokom trke, dok je Šumaher završio trku na 8. mestu. Rozberg je dodao još jedno 5. mesto u Turskoj, dok je u Španiji Šumaher završio na 6. mestu, ispred Rozberga. Nakon što nije postigao nijedan poen na Velikoj nagradi Monaka, Šumaher je izjednačio svoj najbolji rezultat za tim u Kanadi, završio je 4. nakon što je bio 2. U Valensiji je Rozberg završio 7. a Šumaher 17. posle kontakta sa Vitalijem Petrovom. Rozberg i Šumaher su završili sa bodom na naredne dve trke u Velikoj Britaniji i Nemačkoj. Problemi sa menjačem sprečili su Šumahera da postigne poene na Velikoj nagradi Mađarske, ali je Rozberg uspeo da završi na 9. mestu. Na Velikoj nagradi Belgije, Šumaher se pomerio sa začelja, nakon što je izgubio točak u kvalifikacijama, da bi završio 5. dok je Rozberg završio 6. predvodivši trku u ranoj fazi. Ponovo, tim je završio na četvrtom mestu u šampionatu konstruktora, kao i 2010. sa 165 bodova bez pobeda, podijuma ili pol pozicije.

 
Mihael Šumaher na Velikoj nagradi Monaka 2012.

Za 2012. tim je uklonio GP iz svog imena i dodao ime AMG, brenda visokih performansi Daimler AG, svojoj tituli. Tim bi zvanično dobio oznaku Mercedes AMG Petronas F1 tim. Na početku sezone Mercedes je bio predmet protesta zbog upotrebe "radikalnog" koncepta zadnjeg krila na trkačkom automobilu Mercedes F1 V03,[19] što nije rešeno sve do treće trke u Kini kada su sudije jednoglasno odbili protest.[20] Na trećoj trci sezone u Kini, Rozberg je zauzeo prvu pol poziciju tima kao radnički tim od Fanhija 1955. Šumaher je završio trku treći, ali je prešao na drugo mesto nakon kazne za Luisa Hamiltona iz Maklarena. Tim je obezbedio svoju prvu pobedu u 57 godina kada je Niko Rozberg završio kao prvi na Velikoj nagradi Kine 2012. Na Velikoj nagradi Monaka 2012. Mihael Šumaher je postavio najbrže vreme u kvalifikacijama, startovao je kao 6. nakon što mu je izrečena kazna od pet mesta jer je izazvao sudar sa Bruno Senom koji se mogao izbeći tokom VN Španije. Pored toga Rozberg je postao prvi nemački vozač koji je osvojio Veliku nagradu vozeći nemačko vozilo od pobede Hermana Langa na Velikoj nagradi Švajcarske 1939. Dana 28. septembra 2012. objavljeno je da će se vozač Maklarena Luis Hamilton pridružiti timu Mercedesa od 2013. sezone, nakon što je potpisao trogodišnji ugovor sa partnerom Nikom Rozbergom u timu.[21] U januaru 2013. Toto Volf je postao izvršni direktor Mercedes AMG Petronas Formula 1 tima, a njegov poslovni partner Rene Berger postao je neizvršni direktor. Pored toga što se pridružio timu kao izvršni partner, takođe je kupio 30% Mercedes-Benc Grand Pri Ltd, sa još 10% u vlasništvu Niki Laude, predsednika odbora i 60% u matičnoj kompaniji. Volf je preuzeo koordinaciju svih Mercedes-Benc aktivnosti u motosportu, odgovornost koju je prethodno imao Norbert Haug.

Sledeće sezone 26. maja 2013, Niko Rozberg je iskoristio pol poziciju da bi dodelio timu prvu pobedu u 2013. na Velikoj nagradi Monaka. Pedi Lou je prešao u tim kao izvršni direktor 3. juna 2013.[22][23] Mercedes je zatim zauzeo treće mesto na Velikoj nagradi Kanade zahvaljujući Hamiltonu, nakon čega je usledila još jedna pobeda Rozberga na Velikoj nagradi Britanije nakon što je tim postigao 1-2 u kvalifikacijama. Tim je tada slavio treću pobedu u sezoni nakon što je Hamilton odneo svoju prvu pobedu za tim na Velikoj nagradi Mađarske, što je rezultiralo drugim mestom ispred Ferarija u šampionatu konstruktora.

Dominantna era (2014–2021) uredi

Oba vozača su zadržana za 2014. Rozberg je osvojio prvu trku sezone u Australiji, zatim je u Maleziji, Hamilton ostvario grend slem, vodeći svaki krug sa pol pozicije i zabeležio najbrži krug trke, dok je Rozberg kompletirao 1–2 za tim, prekinut je Hamiltonov niz od devet trka bez podijuma i bio je to prvi 1-2 za Mercedesa kao radni tim od Velike nagrade Italije 1955. Tim je ponovio rezultat na Velikoj nagradi Bahreina, Kine i Španije, dok su Rozberg i Hamilton završili 1–2 na VN Monaka i Austrije. Na Velikoj nagradi Nemačke, Rozberg je postao prvi nemački vozač koji je vozio vozilo Nemačke koji je osvojio Veliku nagradu Nemačke od kada su to osvojili Rudolf Karačola i Mercedes-Benc na Velikoj nagradi Nemačke 1939. Na Velikoj nagradi Rusije tim je osvojio svoj prvi konstruktorski šampionat kao radnički tim. Hamilton je pobedio na poslednjoj trci sezone, održanoj u Abu Dabiju. Sezonu je završio sa 67 bodova ispred Rozberga, čime je osvojio svetski šampionat u vozačima.[24] Tim je završio 2014. sezonu sa 296 bodova ispred svog najbližeg rivala Red bula na tabeli svetskog šampionata konstruktora. Sa 18 pol pozicija, 16 pobeda i 11 1-2 od 19 trka, Mercedes je dominirao prve godine V6 turbo ere. Za njihovih 16 pobeda u trkama, prosečna pobednička razlika do najbližeg konkurenta koji nije Mercedes bila je 23,2 sekunde.[25]

Za sezonu 2015 tim je zadržao i Hamiltona i Rozberga.[26] Na Velikoj nagradi Rusije 2015. tim je osvojio svoj drugi konstruktorski šampionat kao radnički tim,[27] a Hamilton je osvojio svoj drugi uzastopni šampionat vozača na Velikoj nagradi Sjedinjenih Država 2015. sa 59 bodova ispred Rozberga. Mercedes je nastavio svoju dominaciju u ovoj drugoj godini V6 turbo ere, poboljšavši svoje impresivne brojeve iz 2014. sa 18 pol pozicija, 16 pobeda i 12 1-2 u 19 trka. Od njihovih 16 pobeda u trkama, prosečna pobednička razlika do najbližeg konkurenta koji nije Mercedes bila je 19,7 sekundi, što je manje od 23,2 sekunde u 2014.[28]

 
Rozberg (levo) i Hamilton (desno) na Velikoj nagradi Monaka 2016.

U sezoni 2016, Mercedes je treću uzastopnu sezonu osvojio konstruktorski šampionat, pobedivši u 19 od 21 održane trke, dok je obezbedio 20 pol pozicija (najveći procenat ikada u jednoj sezoni F1 od 95,2%) i 8 1–2.[29] Prosečna pobednička razlika do najbližeg vozača ne-Mercedesa pala je na 14,6 sekundi. Rozberg je osvojio svoj jedini šampionat vozača, sa 5 bodova ispred Hamiltona, pre nego što je objavio da se povlači ubrzo nakon što je osvojio titulu.[30]

Mercedes je 10. januara 2017. objavio da je izvršni direktor Pedi Lou napustio tim.[31] Dana 16. januara 2017. Valteri Botas je najavljen kao Rozbergova zamena za sezonu 2017.[32] a britanski GP3 vozač Džordž Rasel uključen je u juniorski tim.[33] 22. oktobra 2017. Mercedes je četvrti put uzastopno osvojio konstruktorski šampionat.[34] Nedelju dana kasnije, Luis Hamilton je postao prvi britanski vozač koji je osvojio četiri titula.[35] Mercedes je završio sezonu 2017. sa 12 pobeda u 20 trka, 15 pol pozicija, 4 1-2 i prosečnom razlikom od 13,1 sekunde do najbližeg vozača koji nije Mercedes.

Za sezonu 2018. tim je zadržao i Hamiltona i Botasa. Tim je osvojio svoju petu uzastopnu titulu konstruktora na pretposlednjoj trci sezone u Brazilu nakon pobede Hamiltona. U sezoni 2018, Mercedes je pobedio u 11 trka (sve Hamilton) od 21 trke, napravio 10 najbržih krugova (tri za Hamiltona i sedam za Botasa), 13 pol pozicija (jedanaest za Hamiltona i dve za Botasa) i četiri 1–2 završetka. Time je Mercedes postao tek drugi tim u istoriji u Formuli 1 koji je osvojio 5 titula vozača i konstruktora zaredom, nakon što je Ferari to učinio između 2000. i 2004.[36]

 
Botas na Velikoj nagradi Japana 2019.

Za sezonu 2019, tim je ponovo zadržao i Hamiltona i Botasa. U prvoj trci, oba vozača su bila prvi red, a Hamilton je zauzeo pol poziciju. Botas je pretekao Hamiltona na startu i odneo svoju prvu pobedu od Velike nagrade Abu Dabija 2017. pri čemu je Hamilton uspeo da donese timu rezultat 1–2 nakon što se odbranio od Maksa Verstapena iz Red bula. Tim je nastavio snažan učinak kroz prvu polovinu sezone. Do letnje pauze, Mercedes je pobedio u 10 od 12 trka, pri čemu je Hamilton odneo 8 pobeda u odnosu na Botasove 2, obezbeđujući 1-2 finiš na prvih 5 trka u sezoni.[37][38] Tim je nastavio da osvaja titule vozača i konstruktora šestu godinu zaredom.[39]

 
Botas na Velikoj nagradi Toskane 2020.

Tim je debitovao sa sistemom „DAS” tokom predsezonskog testiranja za sezonu 2020. Ovo omogućava vozaču da promeni vrh prednjih točkova guranjem ili povlačenjem volana. Ovo omogućava vozaču da optimizuje automobil za bolje zagrevanje guma na ravnima sa nultim prstom ili bolje mehaničko prianjanje u krivinama sa pozitivnim vrhom. Sistem je bio dozvoljen za sezonu 2020, ali je zabranjen za 2021.[40] Tim je nastavio da osvaja titule vozača i konstruktora.[41] Pre pretposlednje trke sezone, Velike nagrade Sakira 2020. Hamilton je bio primoran da ne učestvuje u trci nakon pozitivnog testa na koronavirus, a zamenio ga je vozač Vilijamsa i junior Mercedesa Džordž Rasel.

Za 2021. tim je zadržao istu postavu vozača petu sezonu zaredom. Tim nije uspeo da osvoji šampionat vozača po prvi put u V6 turbo-hibridnoj eri, a Hamiltona je pretekao rival za titulu Maks Verstapen u poslednjem krugu Velike nagrade Abu Dabija na kraju sezone, nakon kontroverznog ponovnog pokretanja sigurnosnog automobila. Hamilton je udobno vodio trku i bio na putu za svoju osmu titulu pre kasnog sigurnosnog automobila. Postupci direktora trke Fije Majkla Masija u vezi sa kontroverznim procedurama korišćenim tokom kasnog sigurnosnog automobila doveli su do toga da Mercedes podnese nameru da uloži žalbu na rezultate te trke, iako je to kasnije povučeno.[42] Hamilton je završio drugi u prvenstvu, osam bodova zaostatka za šampionom Verstapenom, a Botas treći na tabeli u svojoj poslednjoj sezoni sa timom.[43] Tim je osvojio titulu konstruktora za rekord od osam uzastopnih titula.

Borba sa efektom tla (2022) uredi

Džordž Rasel je zamenio Botasa za partnera Hamiltonu u 2022.[44] U 2022. došlo je do velikih promena pravila, koje su ponovo uvele efekat tla. Mercedes je otkrio radikalan dizajn sa onim što je nazvano 'zero-pods'. Radikalan dizajn tek treba da se isplati jer se tim bori da shvati i otključa puni potencijal. Pored toga, automobil pati od agresivnog bočnog dela,[45] iako Mercedes ostaje na čelu sredine poredka.

Kompletan rezultat u Formuli 1 uredi

(Podebljano označava osvojena prvenstva.)

Godina Ime Šasija Motor Gume Br. Vozači Poeni ŠK
1954   Daimler-Benc AG W196 M196 2.5 L8 C N/D[a]   Huan Manuel Fanhio
  Hans Herman
  Karl Kling
  Herman Lang 		N/D[b]
1955   Daimler-Benc AG W196 M196 2.5 L8 C N/D[a]   Huan Manuel Fanhio
  Hans Herman
  Karl Kling
  Stirling Mos
  Andre Simon
  Pjero Tarufi 		N/D[b]
1956 – 2009: Mercedes-Benc se nije takmičio kao konstruktor.
2010   Mercedes GP Petronas F1 tim MGP W01 FO 108X 2.4 V8 B 3.
4. 		  Mihael Šumaher
  Niko Rozberg 		214 4.
2011   Mercedes GP Petronas F1 tim MGP W02 FO 108Y 2.4 V8 P 7.
8. 		  Mihael Šumaher
  Niko Rozberg 		165 4.
2012   Mercedes AMG Petronas F1 tim F1 W03 FO 108Z 2.4 V8 P 7.
8. 		  Mihael Šumaher
  Niko Rozberg 		142 5.
2013   Mercedes AMG Petronas F1 tim F1 W04 FO 108F 2.4 V8 P 9.
10. 		  Niko Rozberg
  Luis Hamilton 		360 2.
2014   Mercedes AMG Petronas F1 tim F1 W05 hibrid PU106A Hybrid 1.6 V6 t P 6.
44. 		  Niko Rozberg
  Luis Hamilton 		701 1.
2015   Mercedes AMG Petronas F1 tim F1 W06 hibrid PU106B Hybrid 1.6 V6 t P 6.
44. 		  Niko Rozberg
  Luis Hamilton 		703 1.
2016   Mercedes AMG Petronas F1 tim F1 W07 hibrid PU106C Hybrid 1.6 V6 t P 6.
44. 		  Niko Rozberg
  Luis Hamilton 		765 1.
2017   Mercedes AMG Petronas Motorsport F1 W08 EQ Power+ M08 EQ Power+ 1.6 V6 t P 44.
77. 		  Luis Hamilton
  Valteri Botas 		668 1.
2018   Mercedes AMG Petronas Motorsport F1 W09 EQ Power+ M09 EQ Power+ 1.6 V6 t P 44.
77. 		  Luis Hamilton
  Valteri Botas 		655 1.
2019   Mercedes AMG Petronas Motorsport F1 W10 EQ Power+ M10 EQ Power+ 1.6 V6 t P 44.
77. 		  Luis Hamilton
  Valteri Botas 		739 1.
2020   Mercedes AMG Petronas F1 tim F1 W11 EQ performans M11 EQ Performance 1.6 V6 t P 44.
63.
77. 		  Luis Hamilton

  Džordž Rasel
  Valteri Botas

573 1.
2021   Mercedes AMG Petronas F1 tim F1 W12 E performans M12 E Performance 1.6 V6 t P 44.
77. 		  Luis Hamilton
  Valteri Botas 		613.5 1.
2022   Mercedes AMG Petronas F1 tim F1 W13 E performans M13 E Performance 1.6 V6 t P 44.
63. 		  Luis Hamilton

  Džordž Rasel

373* 3.*
Izvor:[46]

* - Sezona u toku.

Reference uredi

  1. ^ a b Individual driver numbers were not allocated at the time, as numbers differed by event.
  2. ^ a b The Constructors' Championship was not awarded until the 1958 season.
  1. ^ „INEOS becomes equal Mercedes owner, Wolff signs new deal”. The Race (na jeziku: engleski). 2020-12-18. Pristupljeno 2021-02-15. 
  2. ^ „2010 Formula One World Championship Entry list”. fia.com. Fédération Internationale de l'Automobile. 3. 3. 2010. Arhivirano iz originala 2. 3. 2012. g. Pristupljeno 31. 1. 2014. 
  3. ^ „The Team Welcomes INEOS as a One Third Equal Shareholder Alongside Daimler and Toto Wolff”. Mercedes-AMG Petronas Formula One Team. 18. 12. 2020. Pristupljeno 13. 1. 2022. 
  4. ^ „Mercedes-Benz Grand Prix LTD”. Companies House. Pristupljeno 13. 1. 2022. 
  5. ^ „De geschiedenis van Mercedes-Benz in de Grand Prix-racerij”. MotorRacingBlog.nl. 20. 11. 2009. Pristupljeno 30. 11. 2009. 
  6. ^ a b v „Mercedes-Benz profile”. Grandprix.com. Inside F1. Pristupljeno 20. 2. 2012. 
  7. ^ Lang, Mike (1981). Grand Prix! Vol 1. Haynes Publishing Group. str. 82. ISBN 0-85429-276-4. 
  8. ^ „Mercedes-Benz W196 Streamliner - Images, Specifications and Information”. Ultimatecarpage.com. 2020-02-22. Pristupljeno 2011-08-09. 
  9. ^ Straw, Edd (16. 11. 2009). „Mercedes takes over Brawn”. Autosport.com. Haymarket Media. Pristupljeno 16. 11. 2009. 
  10. ^ a b v „Mercedes-Benz to take over Brawn GP”. The Guardian. Guardian News and Media. 16. 11. 2009. Pristupljeno 20. 2. 2012. 
  11. ^ „February debut, Petronas backing for Mercedes”. Formula1.com. Formula One Administration. 21. 12. 2009. Arhivirano iz originala 24. 12. 2009. g. Pristupljeno 22. 2. 2012. 
  12. ^ „Mercedes takes over Brawn F1 team”. BBC News. 16. 11. 2009. Pristupljeno 16. 11. 2009. 
  13. ^ Eason, Kevin (27. 10. 1998). „Tyrrell prepare to embark on final lap”. The Times. Times Newspapers. 
  14. ^ Henry, Alan (3. 12. 1997). „Tyrrell sold off to new team”. The Guardian. Guardian Newspapers. str. 27. 
  15. ^ „F1 Teams: Brawn GP”. F1 Fanatic.co.uk. 6. 3. 2009. Pristupljeno 20. 2. 2012. 
  16. ^ „Michael Schumacher signs up for F1 return with Mercedes”. BBC Sport. BBC. 23. 12. 2009. Pristupljeno 1. 10. 2010. 
  17. ^ Benson, Andrew (16. 11. 2009). „Mercedes takes over Brawn F1 team”. BBC News. Pristupljeno 15. 12. 2009. 
  18. ^ Noble, Jonathan (28. 2. 2011). „Daimler completes team takeover”. Autosport. Haymarket Publications. Pristupljeno 28. 2. 2011. 
  19. ^ Noble, Jonathan (15. 3. 2012). „Mercedes F1 team's rear wing concept deemed legal by FIA”. Autosport.com. Haymarket Publications. Pristupljeno 15. 3. 2012. 
  20. ^ Elizalde, Pablo (12. 4. 2012). „Lotus protest against Mercedes wing rejected by FIA”. Autosport. Haymarket Publications. Pristupljeno 12. 4. 2012. 
  21. ^ Benson, Andrew (28. 9. 2012). „Lewis Hamilton to leave McLaren after signing Mercedes contract”. BBC Sport. BBC. Pristupljeno 28. 9. 2012. 
  22. ^ „Paddy Lowe to join Mercedes early”. grandprix.com. 20. 5. 2013. Pristupljeno 24. 10. 2013. 
  23. ^ „'Brawn not threatened by Lowe's arrival'”. PlanetF1.com. 29. 6. 2013. Arhivirano iz originala 3. 7. 2013. g. Pristupljeno 9. 8. 2013. 
  24. ^ „Formula 1 2014 Results”. BBC Sport. BBC. 23. 11. 2014. Arhivirano iz originala 15. 12. 2014. g. Pristupljeno 20. 12. 2014. 
  25. ^ „VIDEO: WHY THE MERCEDES WAS THE DOMINANT F1 CAR OF 2014 AND HOW THEY MADE IT FASTER”. James Allen on F1. 22. 12. 2014. Arhivirano iz originala 31. 10. 2016. g. Pristupljeno 31. 10. 2016. 
  26. ^ „How the 2015 grid is shaping up”. ESPN. ESPN. 20. 12. 2014. Pristupljeno 20. 12. 2014. 
  27. ^ „2015 Constructors Standings”. Formula1.com. Formula One World Championship Limited. Pristupljeno 11. 10. 2015. 
  28. ^ „How does Mercedes' dominance of F1 compare to previous eras?”. Autosport. 13. 10. 2015. Pristupljeno 31. 10. 2016. 
  29. ^ „2016 Constructors Standings”. Formula1.com. Formula One World Championship Limited. Pristupljeno 2. 12. 2016. 
  30. ^ Benson, Andrew (2. 12. 2016). „Nico Rosberg retires: World champion quits Formula 1 five days after title win”. BBC Sport. Pristupljeno 2. 12. 2016. 
  31. ^ „Paddy Lowe to leave Mercedes AMG Petronas Motorsport”. mercedesamgf1.com. 10. 1. 2017. Arhivirano iz originala 25. 1. 2017. g. Pristupljeno 10. 1. 2017. 
  32. ^ „Bottas to Mercedes, Massa to re-join Williams”. Formula1.com. Formula One World Championship Ltd. 16. 1. 2017. Pristupljeno 16. 1. 2017. 
  33. ^ „George Russell: World champions Mercedes sign teenager from King's Lynn”. BBC Sport. 19. 1. 2017. Pristupljeno 22. 1. 2017. 
  34. ^ „Mercedes celebrates fourth consecutive constructors title”. F1i.com (na jeziku: engleski). 22. 10. 2017. Pristupljeno 24. 10. 2017. 
  35. ^ „Hamilton champion, Verstappen wins race”. GPUpdate.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 10. 2017. 
  36. ^ „Mercedes clinch constructor's title for fifth successive year”. www.formula1.com. Pristupljeno 11. 11. 2018. 
  37. ^ „2019 Race Results”. Formula 1. Pristupljeno 19. 8. 2019. 
  38. ^ „2019 Formula 1 Results”. BBC Sport. BBC. Pristupljeno 19. 8. 2019. 
  39. ^ „Mercedes”. www.statsf1.com. Pristupljeno 4. 11. 2019. 
  40. ^ „Mercedes steering remains banned for 2021”. BBC Sport (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-24. 
  41. ^ „Facts & Stats: Hamilton ties another Schumacher record while Mercedes re-write record books once more”. www.formula1.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-01. 
  42. ^ Benson, Andrew (12. 12. 2021). „Max Verstappen wins title after last-lap overtake of Lewis Hamilton, Mercedes protests rejected”. BBC Sport. Pristupljeno 26. 12. 2021. 
  43. ^ „2021 Driver Standings”. Formula 1. Pristupljeno 26. 12. 2021. 
  44. ^ Benson, Andrew (7. 9. 2021). „George Russell: Mercedes sign British F1 driver to partner Lewis Hamilton from 2022”. BBC Sport. Pristupljeno 26. 12. 2021. 
  45. ^ Slater, Luke (2022-04-26). „Mercedes' 'unsustainable' and 'extreme' porpoising is no longer just a performance issue” . The Telegraph (na jeziku: engleski). ISSN 0307-1235. Pristupljeno 2022-04-27. 
  46. ^ „Mercedes – Seasons”. StatsF1. Pristupljeno 26. 8. 2018. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мерцедес-АМГ_Ф1_Тим&oldid=27434190”