Месечева палата

Mesečeva palata je roman američkog autora Pola Ostera iz 1989. godine. Radnja romana smeštena je na Menhetn i na Srednji zapad SAD-a, a usredsređuje se na život pripovedača Marka Stenlija Foga i dve prethodne generacije njegove porodice.

Mesečeva palata
Korice knjige
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	Moon Palace
Autor	Pol Oster
Zemlja	SAD
Jezik	engleski jezik
Izdavanje
Broj stranica	268
Prevod
Prevodilac	Ivana Đurić Paunović
Datum izdavanja	2003.
Klasifikacija
ISBN ?	86-83053-93-8

Radnja romana

Marko Fog je siroče, a njegov ujak Viktor njegov jedini staratelj. Fog počinje da ide na fakultet, a devet meseci kasnije seli se iz studentskog doma u svoj stan opremljen sa 1492 knjige koje mu je dao ujka Viktor. Ujak Viktor umire pre nego što je Fog završio koledž i ostavlja ga bez prijatelja i porodice. Markoo nasleđuje nešto novca koji koristi da plati sahranu ujka Viktora. Postaje introvert, provodi vreme čitajući i razmišlja: "Zašto bih se zaposlio? Imam dovoljno da radim da živim kroz dane." Nakon prodaje knjiga jednu po jednu da bi preživeo, Fog gubi stan i traži sklonište u Central Parku. On upoznaje Kiti Vu i započinje romansu sa njom nakon što su ga Zimer i Kiti Vu spasili iz Central Parka. Na kraju pronalazi posao brinući se o Tomasu Efingu.

Fog saznaje za komplikovanu istoriju svojih roditelja i Efingov prethodni identitet kao slikara Džulijana Barbera. Kada Efing umre, ostavljajući novac Fogu, Marko i Kiti Vu su zajedno kupili kuću u Kineskoj četvrti. Nakon abortusa, Fog raskine sa Kiti Vu i putuje širom SAD da traži sebe. Svoje putovanje počinje sa svojim ocem Solomonom Barberom, koji umire ubrzo nakon nesreće na groblju Vestlaun, gde je sahranjena Fogova majka. Markoo nastavlja svoje putovanje sam, koje se završava na usamljenoj kalifornijskoj plaži: „Ovde počinjem, ... ovde počinje moj život“.

Period do Fakulteta

Marko Stenli Fog, zvani M.S., je sin Emili Fog. Ne poznaje svog oca. Majka mu je umrla u saobraćajnoj nesreći kada je imao jedanaest godina. Seli se kod svog ujaka Viktora, koji ga odgaja sve dok Marko ne ode u internat u Čikagu. Kada dostigne koledž, odlazi na Univerzitet Kolumbija u Njujorku. Nakon što je prvu godinu proveo u studentskom domu, iznajmljuje stan u Njujorku.

Ujka Viktor umire, zbog čega Marko gubi svoj put. Nakon što je platio troškove sahrane, Marko shvata da je ostalo vrlo malo novca koji mu je dao ujak Viktor. Odlučuje da se raspadne, da se rastane sa svetom. Ne trudi se da zaradi novac. Isključena mu je struja, gubi na težini, a na kraju mu je rečeno da mora da napusti stan. Dan pre nego što je izbačen, Marko odlučuje da zamoli Zimera, starog prijatelja sa koledža sa kojim je izgubio kontakt, za pomoć. Zimer se preselio u drugi stan, pa kada Marko stigne u Zimerov stari stan, neki stranci ga pozovu da im se pridruži doručku. Na tom doručku prvi put sreće Kiti Vu. Čini se da se zaljubljuje u njega. Sledećeg dana, Marko mora da napusti svoj stan i nađe se na ulicama Menhetna.

Central park

Sentral park postaje Markov novi dom. Ovde on traži zaklon od pritiska ulica Menhetna. Pronalazi hranu u kantama za đubre. Marko čak uspeva da ostane u kontaktu sa onim što se dešava u svetu čitajući novine koje ostavljaju posetioci. Iako život u Central parku nije baš ugodan, on se oseća opušteno jer uživa u samoći i vraća ravnotežu između svog unutrašnjeg i spoljašnjeg ja. Ovaj deo posvećen Central parku može se smatrati odjekom glavnih tema transcendentalizma i dela Toroa i Vitmena.

U početku je vreme veoma lepo, tako da gde odsesti nije veliki problem. Ali posle nekoliko nedelja vreme se menja. Pod jakom kišom, Marko se razboli i povuče se u pećinu u Central parku. Posle nekoliko dana delirijuma, on puzi iz pećine i ima halucinacije dok leži napolju. Tamo ga konačno pronalaze Zimer i Kiti Vu, koji su ga tražili sve vreme. Zbog groznice greškom Kiti smatra Indijankom i naziva je Pokahontas.

Kod Zimera

Zimer (nemačka reč za sobu) je dobar prijatelj, ugošćuje Marka u svom stanu, snosi sve njegove troškove i pomaže mu da se oporavi. Ali kada Marko mora da ode u svoju vojsku, on je i dalje ocenjen kao nesposoban zbog svog lošeg fizičkog i mentalnog stanja. Marko se oseća veoma loše što živi na Zimerov račun, pa je konačno ubedio Zimera da mu dozvoli da uradi francuski prevod da bi zaradio nešto novca. Zatim ponovo sreće Kiti i odlučuje da napusti Zimera. Gube vezu, a kada se, posle trinaest godina, slučajno sretnu u prometnoj ulici, Marko saznaje da se Zimer oženio i postao tipičan građanin srednje klase.

Kod Efinga

Nakon što je završio posao na prevodu, Marko traži drugi posao. Pronalazi posao kod Efinga, gde je angažovan da Efingu čita knjige i vozi starog, slepog i invalida kroz grad Njujork u njegovim invalidskim kolicima. Efing je čudan čovek koji pokušava da nauči Markoa na svoj način, da ništa ne uzima zdravo za gotovo. Marko mora da opiše Efingu sve stvari koje može da vidi dok vozi starca. Na ovaj način Marko uči da veoma precizno posmatra stvari oko sebe. Kasnije, Efing kaže Marku da obavi glavni posao za koji je angažovan: da napiše posmrtnicu. Efing mu govori o glavnim činjenicama svog života kao slavnog slikara Džulijana Barbera i njegovom preobraćenju u Tomasa Efinga. Otišao je u Jutu sa Birnom, topografom, i Skorsbijem, vodičem, da naslika ogromnu zemlju. Birn je pao sa visokog mesta i vodič je pobegao, ostavljajući Barbera samog usred pustinje. Berber pronalazi pećinu u kojoj je nekada živeo pustinjak i tu počinje da živi. Ubija braću Grešam, tri razbojnika, a novac odnosi u San Francisko, gde zvanično uzima ime "Tomas Efing". Postaje bogat, ali mu jednog dana neko kaže da je veoma sličan Džulijanu Barberu, poznatom slikaru koji je nestao. On tone u depresiju i strah i počinje da posećuje Kineski grad i da koristi drogu. Ali jednog dana ga neko napadne, odjuri i udari u uličnu lampu, postajući paraplegičar. Prestaje da vodi tako nezdrav život, i odlučuje da ode u Francusku. Vraća se u SAD 1939. bežeći od nacista.

Solomon Barber

Solomon Barber je Markoov otac i Efingov sin. On je izuzetno debeo (što je u suprotnosti sa Markovim periodom gladovanja) i nije znao svog oca niti da ima sina. On nasleđuje veći deo bogatstva Efinga. Upoznaje Markoa nakon Efingove smrti da bi saznao za svog oca i pronalazi sina. Marko, u porodičnom ciklusu, ne zna da mu je Barber otac. Berber je imao vezu sa jednom od svojih učenica, Emili, i nikada nije znao da je trudna. Marko saznaje istinu kada vidi Berbera kako plače ispred Emilinog groba.

Likovi

• Marko Stenli Fog / M.S.

„Marko“ se odnosi na Marka Pola, zapadnog istraživača koji je stigao do Kine (kasnije M.S. „otkriva“ Kiti Vu, a ujak Viktor mu daje 1492 knjige, poput godine kada je Kolumbo otkrio „Novi svet“).

„Stenli“ se odnosi na reportera Henrija Mortona Stenlija, koji je pronašao dr Dejvida Livingstona u srcu najmračnije Afrike. To bi se moglo dovesti u vezu sa činjenicom da on pronalazi ili otkriva svog oca i dedu.

„Fog“ izvorno potiče od Fogelmana (verovatno potiče od nemačkog „Vogel“ – „ptica“ i „Man“ – „čovek“), koje je odeljenje za imigraciju promenilo u Fog. Drugo "g" je dodato kasnije. Marko o svom prezimenu kaže: „Ptica koja leti kroz maglu, džinovska ptica koja leti preko okeana, ne zaustavljajući se dok ne stigne do Amerike“ (ovo liči na američki san).

„Fog“ se odnosi na Fileasa Foga, glavnog junaka romana Žila Verna „Put oko sveta za osamdeset dana“. „Oko sveta za osamdeset dana“ se u knjizi takođe pominje jer je Marko slučajno dvaput video adaptaciju filma iz 1956. godine.

Ujak Viktor kaže Marku da "M.S." označava rukopis, knjigu koja još nije završena (svako piše svoj život, svoju priču). "MS" se takođe odnosi na bolest: multiplu sklerozu. Marko veoma ceni ovu neobičnost u svom imenu.

• Ujak Viktor

Ujak Viktor - brat Markove majke - je "kljunasti neženja" od četrdeset tri godine koji zarađuje za život kao klarinetista. Iako mu nedostaje ambicija, ujka Viktor je sigurno bio dobar muzičar jer je već neko vreme član čuvenog Klivlendskog orkestra. Kao i svi Fogsovi, on se odlikuje izvesnom besciljnošću u životu. Ne smiruje se, već je stalno u pokretu. Zbog nepromišljene šale, mora da napusti renomirani Klivlendski orkestar. Zatim svira u manjim bendovima. Da bi zaradio dovoljno za život, daje i časove klarineta početnicima. Njegov poslednji posao je prodaja enciklopedija.

Ujak Viktor je predan snovima, njegov um se nemirno prebacuje sa jedne stvari na drugu. Zanima ga bejzbol i sve vrste sporta. Njegova bogata mašta i kreativnost omogućavaju mu da izmisli igrive aktivnosti za svog nećaka Marka. Ujak Viktor na odgovoran način vrši svoje starateljstvo nad Markom, ali ne vrši vlast odraslih nad Markom. On formira vezu zasnovanu na simpatiji, ljubavi i prijateljstvu. Marko voli opušten način života svog ujaka, njegov humor i njegovu velikodušnost. Ujka Viktor je takođe prilično otvorenog uma, voli filmove i prilično je načitan, sa 1492 knjige – broj koji je očigledno trebalo da nas podseti na godinu kada je Kolumbo otkrio Ameriku.

• Tomas Efing / Džulijan Barber

Tomas Efing, Solomonov otac i Markov deda, rođen je kao Džulijan Barber. Bio je poznati slikar koji je živeo u kući na litici. Bio je oženjen Elizabet Viler, mladom ženom za koju se posle braka ispostavilo da je frigidna. Džulijan Barber je na kraju poželeo da otputuje na Zapad i pošto se njegova žena uplašila da se neće vratiti, provela je jednu noć sa njim. On je ipak preduzeo ekspediciju i živeo je kao pustinjak u pustinji nešto više od godinu dana. Pošto se nikada nije vratio kući svojoj trudnoj ženi, svi su mislili da je mrtav. Odlučio je da bude 'mrtav' i promenio je ime u Tomas Efing.

Prvo ime Tomas izabrao je Džulijan Barber jer se divio slikaru Tomasu Moranu. Prezime Efing odražava neprikladnu reč f-ing (*jebeno*). Usvojio ga je da bi ukazao na to da mu je ceo život bio "sjeban".

Započeo je novi život kao Tomas, a zatim je napadnut što je rezultiralo nesrećom zbog koje je postao paralizovan. Putuje u Pariz, gde ostaje do početka Drugog svetskog rata. Zatim se seli u veliki stan u Njujorku sa svojom kućnom pomoćnicom „gospođom Hjum“ i svojim pomoćnikom Pavelom Šumom, ruskim studentom kojeg je upoznao u Parizu. Efing kasnije saznaje da ima sina, gojaznog profesora istorije, ali nikada ne kontaktira s njim. Nakon što je Pavel poginuo u saobraćajnoj nesreći, Efing zapošljava Marka, svog unuka, kao svog novog pomoćnika. Marko mora da mu čita sve vrste knjiga, slepom čoveku opisuje pejzaž Menhetna dok ga vodi u šetnju u invalidskim kolicima, i na kraju mora da napiše Efingovu posrmtnicu.

• Kiti Vu

Kiti je devojka kineskih korena koja se zaljubljuje u Marka i pomaže u potrazi za njim tokom njegovog perioda u Central Parku. Ova scena je referenca na roman Put oko sveta za osamdeset dana, gde junak, Fileas Fog, spasava Indijanku od smrti; može se smatrati i referencom na Pokahontas.

Kao i Marko, ona je siroče jer su joj roditelji umrli kada je bila dete. Nakon Efingove smrti, oni se kreću zajedno, imaju strastvenu vezu. Ali Marko napušta Kiti kada ona odluči da abortira i ne kontaktira je dok mu otac ne umre. Ali Kiti odbija da ponovo živi sa njim.

Simboli i motivi

Identiteti

I Marko i Solomon su odgajani bez oca. Ovo ima veliki uticaj na njih: Marko potpuno gubi orijentaciju kada ujka Viktor umre. Veoma je uznemiren što ne poznaje svog oca. Tokom čitavog romana, Marko pokušava da pronađe svoje korene. Ubrzo nakon što je pronašao oca, ponovo ga gubi. Solomon piše knjigu koja se bavi temom života bez oca u dobi od sedamnaest godina, pokazujući sopstvenu unutrašnju potragu za identitetom. On to radi tako što provodi noći komponujući.

Mesec

U ovom intervjuu, objavljenom u zbirci pričaCrvena sveska, Pol Oster razmatra značenje meseca u Mesečevoj palati:

Mesec je mnogo stvari odjednom, probni kamen. To je mesec kao mit, kao „blistava Dijana, slika svega što je tamno u nama”; mašta, ljubav, ludilo. U isto vreme, to je mesec kao objekat, kao nebesko telo, kao beživotni kamen koji lebdi na nebu. Ali to je i čežnja za onim što nije, nedostižno, ljudska želja za transcendencijom. A ipak, to je i istorija, posebno američka istorija. Prvo, tu je Kolumbo, zatim je došlo do otkrića zapada, a onda konačno postoji svemir: mesec kao poslednja granica. Ali Kolumbo nije imao pojma da je otkrio Ameriku. Mislio je da je otplovio u Indiju, u Kinu. U izvesnom smislu Mesečeva palata je otelotvorenje te zablude, pokušaj da se Amerika misli kao Kina. Ali mesec je takođe ponavljanje, ciklična priroda ljudskog iskustva. U knjizi su tri priče, a svaka je na kraju ista. Svaka generacija ponavlja greške prethodne generacije. Dakle, to je takođe kritika pojma napretka.

Prozaičnije objašnjenje naslova je da je Mesečeva palata bio kineski restoran (sada ugašen) u naselju Morningsajd Hajts na zapadnoj strani Menhetna, koji je bio popularno studentsko okupljalište kada je Oster studirao na Univerzitetu Kolumbija.

Sličnosti romana sa piščevim životom

Neki aspekti života glavnog lika u romanu odražavaju život autora. Bio je potomak austrijske jevrejske porodice, rođen 3. februara 1947. u Njuarku, Nju Džerzi, koji se nalazi oko 15 milja zapadno od Njujorka. Tu je pohađao i gimnaziju. U detinjstvu, Osterov otac Semjuel Oster je često bio odsutan. Semjuel Oster je bio biznismen koji je napustio kuću ujutro pre nego što je njegov sin bio budan i vratio se kući kada je već bio u krevetu. Oster je uvek tražio nekoga da zameni njegovog oca. Za razliku od njegovog oca, njegova majka je Osteru posvećivala veliku pažnju. U stvari, ovo takođe može staviti drugačije svetlo na naslov, jer je mesec simbol žene ili majke.

Pol Oster i Marko Fog rođeni su 1947. Markov, Solomonov i Pavlov otac su svi bili odsutni tokom detinjstva svojih sinova. Kada je Paulov ujak putovao u Evropu, dao je nekoliko kutija knjiga u kući Osterovih. Pol Oster je čitao jednu knjigu za drugom. Isto važi i za Marka, koji je čitao knjige svog strica Viktora. Obojica su studirali na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Obojica su bili uključeni u studentske demonstracije na Univerzitetu Kolumbija. I Pol i Marko su izgubili dosta kilograma nakon što su ostali bez novca. Efing i Pol su otišli ​​u Francusku (Pariz). Kao što Efing pronalazi dvadeset hiljada dolara u torbi tri gangstera koje je ubio, Polov sin je ukrao tri hiljade dolara iz torbe mrtvog muškarca.

Reference

• Addy, Andrew Narrating the Self: Story-Telling as Personal Myth-Making in Paul Auster’s Moon Palace. QWERTY, 6 (Oct. 1996), pp. 153–161.
• Auster, Paul Interview with Larry McCaffery and Sinda Gregory. In: Paul Auster. The Art of Hunger: Essays, Prefaces, Interviews and The Red Notebook. New York: Penguin Books, 1993, pp. 277–320.
• Bawer, Bruce Doubles and More Doubles. The New Criterion, 7:8 (April 1989), pp. 67–74.
• Becker, Peter von Marco Stanley Foggs Reise ins Ich. Süddeutsche Zeitung (05.12.1990), p. 7.
• Birkerts, Sven Postmodern Picaresque. The New Republic, 200:13 (March 27, 1989), pp. 36–40.
• Brooks, Carlo Désespoir et possibilité: le problème de l’appartenance au monde dans Moon Palace et Libra. QWERTY, 6 (Oct. 1996), pp. 163–175.
• Cesari Stricker, Florence Moon Palace ou les avatars du programm. QWERTY, 6 (Oct. 1996), pp. 177–182.
• Chassay, Jean-François Moon Palace: le palimpseste historique. In: Annick Duperray (ed.). L’oeuvre de Paul Auster: approaches et lectures plurielles. Actes du colloque Paul Auster. Aix-en-Provence: Actes Sud, 1995, pp. 215–227.
• Chauche, Catherine Approche phénoménologique de la représentation picturale dans Moon Palace de Paul Auster. Imaginaires: Revue du Centre de Recherche sur l’Imaginaire dans les Littératures de Langue Anglaise, 3 (1998), pp. 195–204.
• Chénetier, Marc Paul Auster as "the Wizard of Odds": Moon Palace. Didier Érudition CNED, 1996.
• Chénetier, Marc Around Moon Palace. A conversation with Paul Auster. Sources: Revue d’Études Anglophones, 1 (Fall 1996), pp. 5–35.
• Cochoy, Nathalie Moon Palace ou la formation du lecteur. QWERTY, 6 (Oct. 1996), pp. 183–192.
• Cochoy, Nathalie Prête-moi ta plume: la face cachée de New York dans la Trilogie et dans Moon Palace. In: Annick Duperray (ed.). L’oeuvre de Paul Auster: approaches et lectures plurielles. Actes du colloque Paul Auster. Aix-en-Provence: Actes Sud, 1995, pp. 228–241.
• Coe, Jonathan Moon Madness. Guardian (April 14, 1989), p. 30.
• Coulomb-Buffa, Chantal Réconciliation dans Moon Palace de Paul Auster. Revue Française d’Etudes Américaines, 62 (Nov. 1994), pp. 404–415.
• Cryer, Dan An Explorer on a Moonscape of the Mind. New York Newsday, 49:202 (March 26, 1989), p. 23.
• Delattre, Pierre A Wizardry of Transformations. Hungry Mind Review, 10 (Spring 1989), p. 16.
• Dirda, Michael Marvels and Mysteries. Washington Post Book World, 19:13 (March 26, 1989), p. 3.
• Dow, William Never Being ‚This Far from Home‘: Paul Auster and Picturing Moonlight Spaces. QWERTY, 6 (Oct. 1996), pp. 193–198.
• Eder, Richard He Wasn’t ‚Born‘ Until He Turned 22. Los Angeles Times, 108:117 (March 30, 1989), p. V21.
• Edwards, Thomas R. Sad Young Men. The New York Review of Books, 36:13 (August 17, 1989), pp. 52.
• Floch, Sylvain Ascetisme et austérité dans Moon Palace. QWERTY, 6 (Oct. 1996), pp. 199–207.
• Gébler, Carlos America’s Red Rock Soaked in Blood. Books, 3:1 (April 1989), p. 8.
• Gilbert, Matthew A Hypnotizing Tale from Paul Auster. Boston Globe, 235:89 (March 30, 1989), p. 78.
• Goldman, Steve Big Apple to the Core. The Guardian (April 18, 1989), p. 37.
• Goldstein, Bill A Spiritual Pilgrim Arrives in Grand Style. New York Newsday, 49:195 (March 19, 1989), p. 22.
• Gottlieb, Eli Moon Palace. Elle (March 1989), p. 208.
• Grim, Jessica Moon Palace. Library Journal, 114:2 (February 1, 1989), p. 81.
• Guilliatt, Richard Lunar Landscape. Time Out, 969 (March 15, 1989), Hardy, Mireille. Ceci n’est pas une lune: l’image-mirage de Moon Palace. QWERTY, 6 (Oct. 1996), pp. 209–215.
• Herzogenrath, Bernd ‘How can it be finished if my life isn’t?‘: The Picaresque. In: Bernd Herzogenrath. An Art of Desire: Reading Paul Auster. Amsterdam: Rodopi, 1999, pp. 115–124. pp. 29–30.
• Herzogenrath, Bernd Puns, Orphans, and Artists: Moon Palace. In: Bernd Herzogenrath. An Art of Desire: Reading Paul Auster. Amsterdam: Rodopi, 1999, pp. 125–156.
• Hoover, Paul The Symbols and Signs of Paul Auster. Chicago Tribune Books, 142:78 (March 19, 1989), p. 14/4.
• Indiana, Gary Pompous Circumstance. Village Voice, 34:14 (April 4, 1989), p. 46.
• Kakutani, Michiko A Picaresque Search for Father and for Self. The New York Times, 138 (March 7, 1989), p. C19.
• Klepper, Martin Moon Palace (1989): Marcos Mondfahrt. In: Martin Klepper. Pynchon, Auster, DeLillo: Die amerikanische Postmoderne zwischen Spiel und Rekonstruktion. Frankfurt und New York: Campus Verlag, 1996, pp. 284–298.
• Kornblatt, Joyce Reiser The Remarkable Journey of Marco Stanley Fogg. New York Times Book Review (19.03.1989), pp. 8–9. online text
• Mackey, Mary Desert Mystery Awash in Moonlight. San Francisco Chronicle Review, 1989:11 (March 20, 1989), p. 3.
• Michlin, Monica Bitter Sweet Gravity: Moon Palace. QWERTY, 6 (Oct. 1996), pp. 217–224.
• Nesbitt, Lois Self-Invention Redux. Princeton Alumni Weekly (March 3–17, 1989), pp. 19–20.
• Parrinder, Patrick Austward Ho. London Review of Books, 11:10 (May 18, 1989), p. 12-13.
• Pesso-Miquel, Catherine ‘Humpty Dumpty had a Great Fall‘: l’Amérique comme lieu de la chute dans Moon Palace de Paul Auster. Études Anglaises, 49:4 (Oct.-Dec. 1996), pp. 476–486.
• Reich, Allon The Promised Land. New Statesman & Society, 2:46 (April 21, 1989), pp. 37–38.
• Reinhart, Werner Die therapeutische Funktion pikaresker Weltsicht: Paul Auster, Moon Palace (1989). In: Werner Reinhart. Pikareske Romane der 80er Jahre: Ronald Reagan und die Renaissance des politischen Erzählens in den U.S.A. (Acker, Auster, Boyle, Irving, Kennedy, Pynchon). Tübingen: Narr, Frühjahr 2001, pp. 177–220.
• Ritchie, Harry Incidents and Accidents. The Sunday Times Books, 8593 (April 23, 1989), p. G6.
• Sacks, David Auster Wild: Further Tales from the Dark Side. Vogue, 179:3 (March 1989), p. 328.
• Sage, Lorna Now Stand Up for Bastards. Observer, 10,304 (April 9, 1989), p. 48.
• Slavitt, Bill A Writer Who’s Too Smart For His Own Good. Applause (April 1989), pp. 39–42.
• Smiley, Jane Searching for Secrets on this Side of the ‚Moon‘. USA Today, 7:128 (March 17, 1898), p. 4D.
• Steinberg, Sybil Fiction: Moon Palace. Publishers Weekly, 234:26 (December 23, 1988), pp. 66–67.
• Vallas, Sophie Moon Palace: Marco autobiographer, ou les errances du Bildungsroman. QWERTY, 6 (Oct. 1996), pp. 225–233.
• Walsh, Robert Preview: Moonstruck. Interview, 19:4 (April 1989), p. 18.
• Walters, Michael In Circulation. The Times Literary Supplement, 4491 (April 28, 1989), p. 452.
• Weisenburger, Steven Inside Moon Palace. In: Dennis Barone (ed.). Beyond the Red Notebook: Essays on Paul Auster. Philadelphia: University of Pennsylvania Press, 1995, pp. 129–142.

Spoljašnje veze

• Roman na srpskom jeziku
• Around Moon Palace: A conversation with Paul Auster Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. novembar 2021), Marc Chénetier
• Changing Identities in Paul Auster's Moon Palace, Anniken Telnes Iversen