Википедија

Mesje 1

Mesje 1 ili M1 je ostatak supernove u sazvežđu Bik koja se nalazi u Mesjeovom katalogu objekata dubokog neba.

M1
Mesje 1
Podaci posmatranja (J2000.0 epoha)
Strano imeCrab nebula
SazvežđeBik
Rektascenzija5h 34m 31,9s[1]
Deklinacija+ 22° 0" 52'[1]
Prividna veličina (V)8,4[2]
Vrstaostatak supernove
Veličina6,00' x 4,0',[3][a] 2000±500[4]
Ostale oznake
NGC 1952, LBN 833, Sh2-244, CED 53, Taurus A[1]
Vidi još: Galaksija, Spisak galaksija

Rak maglina (M1, NGC 1952), ili Krab (engleski Crab: rak) maglina, nastala je eksplozijom supernove 1054. godine u sazvežđu Bika. Džon Bevis otkrio ju 1731. godine, a ponovo ju je posmatrao Šarl Mesje 1758. godine. U Mesjeovom katalogu Rak maglina zavedena je kao M1. Rak maglina je od Zemlje udaljena 2000 pc.

Snažnu eksploziju supernove u julu 1054. zabeležili su kineski astronomi. Prema njihovom opisu supernova je bila tokom 23 dana vidljiva i po danu, a u maksimumu je dostigla prividnu magnitudu od -6, što bi značilo da je bila sjajnija i od Venere, koja je inače najsvetlije nebesko telo (posle Sunca i Meseca) posmatrano sa Zemlje. Eksplozija je rezultovala sadašnjim oblakom gasa i prašine koji se trenutno širi brzinom od 1500 km, a trenutni prečnik iznosi 3.4 pc.

U centru ove magline sada se nalazi pulsar (ili neutronska zvezda), sa prečnikom od tek 30 km i periodom rotacije od svega 33 milisekunde. Ova zvezda emituje zračenje u oblasti gama do X dela spektra.

Deklinacija objekta je + 22° 0' 52" a rektascenzija 5h 34m 31,9s. Prividna veličina (magnituda) objekta M1 iznosi 8,4. M1 je još poznat i pod oznakama NGC 1952, LBN 833, Sh2-244, CED 53, Taurus A, Crab nebula.

Istorija posmatranja uredi

 
HaRGB slika Rakovine magline sa Liverpulskog teleskopa, ekspozicije u ukupnom trajanju od 1,4 sata.
 
Rakova maglina M1

Savremeno shvatanje da je Rakova maglina nastala od raspadom supernove seže unazad do 1921. godine, kada je Karl Oto Lamplend objavio da je video promene u strukturi magline.[d][5] Ovo je na kraju dovelo do zaključka da stvaranje Rakovine magline korespondira sjajnoj supernovi SN 1054 koju su snimili drevni astronomi 1054. godine.[6]

Prva identifikacija uredi

Rakova maglina je prvi put identifikovana 1731. od strane Džona Bevisa.[7] Maglinu je nezavisno ponovo otkrio 1758. Čarls Mesje dok je posmatrao sjajnu kometu.[7] Mesije ju je katalogizovao kao prvi unos u svom katalogu objekata sličnih kometi;[7] godine 1757. Aleksis Klero je preispitao proračune Edmunda Haleja i predvideo povratak Halejeve komete krajem 1758. Tačno vreme povratka komete zahtevalo je razmatranje poremećaja njene orbite izazvane planetama u Sunčevom sistemu kao što je Jupiter, koje su Klero i njegova dva saradnika Žerom Laland i Nikol-Rajn Lepot izvršili preciznije od Haleja, otkrivši da bi kometa trebalo da se pojavi u sazvežđu Bika. Šarl Mesje je u neuspešnoj potrazi za kometom pronašao Rakovu maglinu, za koju je u početku mislio da je Halejeva kometa.[8] Nakon izvesnog posmatranja, primetivši da se objekat koji je posmatrao ne kreće po nebu, Mesje je zaključio da objekat nije kometa. Mesije je tada shvatio korisnost sastavljanja kataloga nebeskih objekata maglene prirode, koji su fiksirani na nebu, kako bi se izbegla njigova pogrešna katalogizacija kao komete. Ovo saznanje ga je navelo da sastavi „Mesjeov katalog“.[8]

 
Reprodukcija prvog prikaza magline Lorda Rosa (1844) (invertovana boja da bi izgledala belo na crnom)

Vilijam Heršel je posmatrao Rakovu maglinu mnogo puta između 1783. i 1809. godine, ali nije poznato da li je bio svestan njenog postojanja 1783, ili ju je otkrio nezavisno od Mesjea i Bevisa. Posle nekoliko posmatranja, zaključio je da je sastavljena od grupe zvezda.[9] Vilijam Parsons, treći grof od Rosa, posmatrao je maglinu u zamku Bir 1844. godine koristeći teleskop od 36 in (0,9 m) i nazvao objekat „Rakova maglina“ jer je crtež koji je on napravio izgledao kao rak. Kasnije ju je ponovo posmatrao, 1848. godine, koristeći teleskop od 72 in (1,8 m), ali nije mogao da potvrdi navodnu sličnost, mada se ime ipak zadržalo.[10][11][12]

Veza na SN 1054 uredi

 
Maglina se vidi u vidljivom spektru na 550 nm (zeleno svetlo).

Rakova maglina je bila prvi astronomski objekat za koji je prepoznato da je povezan sa eksplozijom supernove.[9] Početkom dvadesetog veka, analiza ranih fotografija magline napravljenih u razmaku od nekoliko godina otkrila je da se širi. Praćenje ekspanzije unazad otkrilo je da je maglina morala postati vidljiva na Zemlji pre oko 900 godina. Istorijski zapisi su otkrili da su kineski astronomi 4. jula 1054. godine, a verovatno i japanski posmatrači, zapazili novu zvezdu koja je dovoljno sjajna da se može videti tokom dana na istom delu neba.[9][13][14]

Godine 1913, kada je Vesto Slifer registrovao svoju spektroskopsku studiju neba, Rakova maglina je ponovo bila jedan od prvih objekata koji su proučavani. Promene u oblaku, koje sugerišu njegov mali obim, otkrio je Karl Lampland 1921. godine.[5] Iste godine, Džon Čarls Dankan je pokazao da se ostatak širi,[15] dok je Knut Lundmark primetio njegovu blizinu gostujućoj zvezdi iz 1054.[14][16]

Edvin Habl je 1928. godine predložio povezivanje oblaka sa zvezdom 1054, ideja koja je ostala kontroverzna sve dok se nije razumela priroda supernova, a Nikolas Mejal je bio taj koji je ukazao da je zvezda 1054 nesumnjivo supernova čija je eksplozija proizvela Rakova maglinu. Potraga za istorijskim supernovama je počela u tom trenutku: pronađeno je još sedam istorijskih viđenja upoređivanjem savremenih posmatranja ostataka supernove sa astronomskim dokumentima prošlih vekova.

Nakon prvobitne veze sa kineskim zapažanjima, 1934. godine su napravljene veze sa japanskom referencom iz 13. veka na „gostujuću zvezdu“ u Mejgecukiju nekoliko nedelja pre kineske reference.[17][18][19] Taj se događaj dugo smatrao nezabeleženim u islamskoj astronomiji,[20] ali je 1978. pronađena referenca u kopiji iz 13. veka koju je napravio Ibn Abi Usaibija o delu Ibn Butlana, nestorijanskog hrišćanskog lekara koji je bio aktivan u Bagdadu u vreme supernova.[21][22]

S obzirom na veliku udaljenost, dnevna „gostujuća zvezda“ koju su Kinezi posmatrali mogla je da bude samo supernova — masivna zvezda koja je eksplodirala, nakon što je iscrpela zalihe energije nuklearnom fuzijom i kolapsirala u samu sebe.[23][24] Nedavna analiza istorijskih zapisa otkrila je da se supernova koja je stvorila Rakova maglinu verovatno pojavila u aprilu ili početkom maja, dospevši se do svog maksimalnog sjaja između prividne magnitude -7 i -4,5 (svetlija čak i od Venere -4,2 i svega na noćnom nebu osim Meseca) do jula. Supernova je bila vidljiva golim okom oko dve godine nakon prvog posmatranja.[25]

Galerija uredi

 
Rakova maglina viđena na radio, infracrvenom, vidljivom svetlu, ultraljubičastim, rendgenskim i gama zracima (8. mart 2015.)
 
Rakova maglina – pet opservatorija (10. maj 2017.)
 
Rakova maglina – pet opservatorija (animacija; 10. maj 2017.)

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v „M 1”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 12. 2. 2012. 
  2. ^ Hester, J. J. (2008). „The Crab Nebula: An Astrophysical Chimera”. Annual Review of Astronomy and Astrophysics. 46: 127—155. Bibcode:2008ARA&A..46..127H. doi:10.1146/annurev.astro.45.051806.110608. 
  3. ^ Trimble, Virginia Louise (1973). „The Distance to the Crab Nebula and NP 0532”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 85 (507): 579—585. Bibcode:1973PASP...85..579T. JSTOR 40675440. doi:10.1086/129507. 
  4. ^ Kaplan, David L.; et al. (2008). „A Precise Proper Motion for the Crab Pulsar, and the Difficulty of Testing Spin-Kick Alignment for Young Neutron Stars”. The Astrophysical Journal. 677 (2): 1201—1215. Bibcode:2008ApJ...677.1201K. S2CID 17840947. arXiv:0801.1142  . doi:10.1086/529026. 
  5. ^ a b Lampland, C. O. (1921). „Observed Changes in the Structure of the "Crab" Nebula (N. G. C. 1952)”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 33 (192): 79—84. Bibcode:1921PASP...33...79L. JSTOR 40710638. doi:10.1086/123039. 
  6. ^ Katgert-Merkelijn, J.; Damen, J. (2000). „A short biography of Jan Hendrik Oort: 7. Crab Nebula”. Leiden University Library. Arhivirano iz originala 4. 9. 2014. g. Pristupljeno 9. 3. 2015. 
  7. ^ a b v Barrow, John D. (2008). Cosmic Imagery: Key Images in the History of Science. Random House. str. 45. ISBN 978-0-224-07523-7. 
  8. ^ a b Pugh, Philip (novembar 2011). Observing the Messier Objects with a Small Telescope: In the Footsteps of a Great Observer. Springer Science. str. 8—10. ISBN 978-0-387-85357-4. 
  9. ^ a b v Mayall, Nicholas Ulrich (1939). „The Crab Nebula, a Probable Supernova”. Astronomical Society of the Pacific Leaflets. 3 (119): 145. Bibcode:1939ASPL....3..145M. 
  10. ^ Parsons, William (1844). „Observations on Some of the Nebulae”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. 134. fig. 81, plate xviii, p. 321. JSTOR 108366. S2CID 186212669. doi:10.1098/rstl.1844.0012. 
  11. ^ Jones, Kenneth Glyn (1975). The Search for the Nebulae. Alpha Academic. ISBN 9780905193014. 
  12. ^ Rossi, Bruno Benedetto (1970). „The Crab Nebula. Ancient History and Recent Discoveries”. Ur.: Conversi, M. Evolution of Particle Physics. Academic Press. str. 237. 
  13. ^ David Leverington (2012). A History of Astronomy: from 1890 to the Present. Springer Science & Business Media. str. 197. ISBN 9781447121244. 
  14. ^ a b Lundmark, Knut (1921). „Suspected New Stars Recorded in Old Chronicles and Among Recent Meridian Observations”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 33 (195): 225—238. Bibcode:1921PASP...33..225L. JSTOR 40668518. doi:10.1086/123101. 
  15. ^ Duncan, John Charles (1921). „Changes Observed in the Crab Nebula in Taurus”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 7 (6): 179—181. Bibcode:1921PNAS....7..179D. PMC 1084821  . PMID 16586833. doi:10.1073/pnas.7.6.179  . 
  16. ^ Srinivasan, G. (1997). „Neutron Stars”. Stellar Remnants. Lecture Notes 1995, Swiss Society for Astrophysics and Astronomy. Springer Science. str. 108. ISBN 978-3-540-61520-0. 
  17. ^ Usui, Tadashi (11. 1. 2007). „Why and how did a Japanese poet record the Supernova of AD 1054?”. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 4. 3. 2015. 
  18. ^ Fujiwara no Sadaie (c. 1200). Meigetsuki [Record of the Clear Moon]. 
  19. ^ Stephenson, F. Richard; Green, David A. (2003). „2003JAHH....6...46S Page 46”. Journal of Astronomical History and Heritage. 6 (1): 46. Bibcode:2003JAHH....6...46S. 
  20. ^ Gingerich, Owen (april 1986). „Islamic astronomy” (PDF). Scientific American. 254 (10): 74. Bibcode:1986SciAm.254d..74G. doi:10.1038/scientificamerican0486-74. 
  21. ^ Ibn Abi Usaibia (1971) [1245–1246]. „Chapter 10: On the Classes of Physicians of Iraq, al-Jazirah and Diyar Bekr”. Lives of the Physicians. Kopf, Lothar (trans.). 
  22. ^ Green, David A.; Stephenson, F. Richard (2003). Weiler, K. W., ur. The Historical Supernovae. Supernovae and Gamma Ray Bursters. Lecture Notes in Physics. 598. Berlin: Springer. str. 7—19. Bibcode:2003LNP...598....7G. ISBN 978-3-540-44053-6. S2CID 17099919. arXiv:astro-ph/0301603  . doi:10.1007/3-540-45863-8_2. 
  23. ^ Tao, Li (2004). Xu Zizhi Tongjian Changbian (na jeziku: kineski). 176. Beijing: Zhonghua Book Company. str. 4263. „己丑，客星出天关之东南可数寸。嘉祐元年三月乃没。” 
  24. ^ Song Huiyao (na jeziku: kineski). „嘉佑元年三月，司天监言：‘客星没，客去之兆也’。初，至和元年五月，晨出东方，守天关。昼如太白，芒角四出，色赤白，凡见二十三日。” 
  25. ^ Collins, George W., II; et al. (1999). „A Reinterpretation of Historical References to the Supernova of A.D. 1054”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 111 (761): 871—880. Bibcode:1999PASP..111..871C. S2CID 14452581. arXiv:astro-ph/9904285  . doi:10.1086/316401. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Mesje 1 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Месје_1&oldid=27556043”