Meša stela

Stela cara Meša, poznata i kao „Moavski kamen“ je artefakt od crnog bazalta sa natpisom iz sredine 9. veka pre nove ere iz doba moavskog cara Meše (biblijski Meša – 2. Car. 3:4) u znak sećanja na njegove pobede i pobunu protiv severnog kraljevstva Izraela, koje je počinio posle smrti cara Ahava. Sadržaj natpisa je zahvalno obraćanje cara Meše moavskom bogu Kemošu, koji mu je pomogao u borbi protiv neprijatelja i uz pomoć kojeg je Meša proširio i ojačao svoju državu. U znak zahvalnosti za to, on, Meša, mu je sagradio „ovo svetilište“, odnosno ono u koje je podignut kamen. Istovremeno, kralj koristi priliku i nabraja šta je sve učinio za svoj narod u ratovima i u miru. Među svojim neprijateljima Meša navodi izraelskog cara Omrija, koji je dugo ugnjetavao Moavce, „jer je Kemoš bio ljut na svoju zemlju“.

Meša stela, Luvr 1891 .

Ovo je najdetaljniji poznati natpis o severnom kraljevstvu Izraela.

Otkrio ga je alzaški sveštenik F. A. Klajn u avgustu 1868. u Dibanu (biblijski Divon, glavni grad Moava) u modernom Jordanu. Godinu dana kasnije, lokalni Arapi, koji su čuli da se stela odnosi, razbili su je na mnogo delova. Na sreću, Klermon-Gano je prethodno napravio odliv od papira od stele, što je omogućilo kasnije prikupljanje i restauraciju značajnog dela artefakta. Veličina stele: visina - 124 cm, širina - 71 cm. Gornji uglovi su zaobljeni. Ima blago suženje prema vrhu. Čuva se u muzeju Luvr u Parizu od 1873. godine.

Originalni moavski natpis imao je više od 35 redova, od kojih je prvih 30 odlično očuvano, ostali redovi su fragmenti fraza, a najmanje dva poslednja reda su potpuno izgubljena. Natpis je napravljen u jednom od oblika feničanskog alfabeta, ali ima svoje karakteristike. Slovo khet, koje se često nalazi u steli, razlikuje se po obliku od tradicionalnog stila.

Meša stela je najduži natpis iz gvozdenog doba ikada pronađen u regionu, glavni dokaz za moavski jezik i jedinstven zapis o vojnim kampanjama. Povod je bilo podizanje svetilišta za Kemoša u Karhou, akropolju (citadeli) u Dibonu, Mešinoj prestonici, u znak zahvalnosti za njegovu pomoć protiv Mešinih neprijatelja. Čemošu se pripisuje važna uloga u Mešinim pobedama, ali se ne pominje u vezi sa njegovim građevinskim aktivnostima, što odražava ključnu potrebu da se oda priznanje bogu nacije u nacionalnoj borbi na život i smrt. Činjenica da bi za realizaciju brojnih građevinskih projekata bile potrebne godine sugeriše da je natpis nastao mnogo posle vojnih pohoda, ili barem većine njih, a izveštaj o tim pohodima odražava kraljevsku ideologiju koja želi da predstavi kralja kao poslušni sluga božji. Kralj takođe tvrdi da deluje u nacionalnom interesu uklanjanjem izraelskog ugnjetavanja i vraćanjem izgubljenih zemalja, ali pažljivo čitanje narativa ostavlja nejasnim da li su sve osvojene teritorije ranije bile Moavske – u tri priče o kampanji, ne navodi se eksplicitno prethodna kontrola Moaba.