Međuplanetarni prostor

Međuplanetarni prostor je pojam u astronomiji koji se odnosi na region između planeta u Sunčevom sistemu. Ovaj prostor nije potpuno prazan, ali je veoma sličan Vakuumu. Veoma je razređen, ali u njemu ipak ima vodonika (H), helijuma (He), radijacije, neutrina, kosmičke prašine, kosmičkih zraka, meteorita, jonizovanih atomskih jezgara i subatomskih čestica. Ovaj prostor ima svoju temperaturu i gustinu (otprilike jedan atom po kubnom metru).

Sunčev sistem i prostor između planeta
uticaj rotirajućeg magnetnog polja Sunca na plazmu solarnog vetra

Granica gde prestaje međuplanetarni prostor je ista kao i granica gde Sunce više ne deluje svojom silom, fluksom i magnetnim poljem. Ova granica zove se heliopauza. Tu počinje uticaj galaktičkog prostora. Kada su 1995. otkrivene prve ekstrasolarne planete, pretpostavilo se da i druge zvezde isto imaju svoj međuplanetarni prostor. Ova pretpostavka opšte je prihvaćena. O sastavu međuplanetarnog prostora naučnici saznaju putem spektroskopije u mikrotalasnom delu spektra.

Solarni vetar

uredi

Međuplanetarni prostor odlikuje solarni vetar sa Sunca, odnosno naelektrisane čestice koje Sunce šalje milionima kilometara u svemir. Gustina solarnog vetra je oko 5 do 10 protona po kubnom centimetru koji imaju brzinu od 350 do 400 kilometara u sekundi. Solarni vetar je zaslužan za oblik magnetosfera Sunca i drugih planeta (oblik suze). Magnetno polje planete može da "zarobi" čestice colarnog vetra, i tako se stvaraju pojasevi naelektrisanih čestica, kao što je Van Alenov pojas. Planetama koje nemaju magnetno polje, solarni vetar rasejava atmosferu. A pošto bez atmosfere nema ni života, može se zaključiti da samo planete sa sopstvenim magnetnim poljem imaju mogućnost života na njima.

 
Zemljina magnetosfera

Izvori

uredi