Menjševici
Menjševik (rus. меньшевик, od reči меньше — „manje“), naziv je za članove desnog krila Ruske socijaldemokratske radničke partije (RSDRP), koji su bili protivnici levom radikalnom krilu — boljševicima Vladimira Iljiča Lenjina.[1][2] Oni su se vremenom organizovali u sopstvenu partiju i postali su veliki neprijatelji.[3]
Frakcije su nastale 1903. godine nakon spora u Ruskoj socijaldemokratskoj radničkoj partiji između Julija Martova i Vladimira Lenjina. Spor je nastao tokom Drugog kongresa RSDLP, navodno zbog stavova o manjim pitanjima partijske organizacije. Martovljeve pristalice, koje su bile u manjini na ključnom glasanju o pitanju članstva u stranci, kasnije su postali poznati kao menjševici, što je izvedeno iz ruske reči меньшинство („manjina“), dok su Lenjinove pristalice postale poznate kao boljševici, od ruskog большинство („većina“).[4][5][6][7][8]
Uprkos naziva, nijedna strana nije imala konzistentnu većinu tokom čitavog Drugog kongresa. Numerička prednost varirala između dve strane tokom ostatka postojanja RSDLP sve do Ruske revolucije. Rascep se pokazao dugotrajnim i bio je uzrokovan pragmatičnim temama o istoriji, kao što je neuspešna Revolucija iz 1905. i teorijskim pitanjima klasnog vođstva, klasne alijanse i interpretacije istorijskog materijalizma. Dok su obe frakcije verovale da je proleterska revolucija neophodna, menjševici su uglavnom bili skromniji i pozitivniji u pogledu liberalističke opozicije i na seljaštvu bazirane Socijalističke revolucionarne partije.[9][10]
Istorijat razdora uredi
Do njihovog raskola došlo je na Drugom kongresu Ruske socijaldemokratske radničke partije (RSDRP) održanom u Briselu (jul) i Londonu (avgust) 1903. godine.[3] Načelno su obe frakcije bile za uništenje kapitalizma i svrgavanje carskog režima,[pojasniti] ali menjševici — predvođeni Julijem Martovom — preferirali su veliku, labavo organizovanu demokratsku partiju, čiji bi se članovi mogli u mnogim pitanjima i razilaziti, ali se ipak slagati oko bitnog.[11] Ovo je delom nalik na zapadnoevropske socijaldemokratske partije. Oni su bili spremni da sarađuju s ruskim liberalima, a i ograđivali su se od upotrebe revolucionarnog terora (zato su ih zvali meki).
S druge strane, boljševici predvođeni Lenjinom, bili su tvrdolinijaški revolucionari koji se oko metoda koji bi ih doveli do cilja nisu puno ustručavali, pa su ih zvali tvrdi.[11] Lenjin je s druge strane shvatao da nema vremena za demokratiju, a nije imao ni poverenja u mase.[11] Zato je želeo da stvori malu čvrsto organizovanu i veoma disciplinovanu partiju s članovima koji za nju žive i rade 24 časa dnevno, i slede partijsku liniju u svakoj pojedinosti. On je pronicljivo shvatio da će u takvo članstvo carskoj policiji puno teže polaziti za rukom da ubaci svoje ljude. To se kasnije pokazalo potpuno tačnim, jer je jedan član organizacionog odbora kongresa bio agent ruske tajne policije.[11]
Kad su pristalice Lenjina izborile privremenu većinu u Centralnom komitetu, i u uredništvu partijskih novina Iskra, sebe su nazvali boljševici („većina“), a Martova i njegove pristaše menjševicima („manjina“).
Nakon londonskog kongresa narasle su tenzije između tih dveju frakcija. Osim neslaganja oko lenjinovog insistiranja na diktatorskoj ulozi visoko centralizovane partije, menjševici su tvrdili da proletarijat ne može (a niti ne treba) da dominira buržoaskom revolucijom; dakle, za razliku od boljševika, oni su bili voljni da sarađuju sa liberalnom buržoazijom na uspostavi liberalnog, kapitalističkog režima, za koji su držali da je potreban kao međustanica prema socijalističkom društvu.
Karakteristike uredi
Menjševici su aktivno učestvovali i imali važne uloge u Revoluciji 1905,[12][13][14] naročito u radu petrogradskog sovjeta. I oni su kao i boljševici, učestvovali u radu parlamenta (Dume), patološki verujući da će njihov uspeh biti korak prema stvaranju demokratske vlasti.
Ruska socijaldemokratska radnička partija definitivno se raspala 1912. kad je Lenjin povukao svoje pristalice iz nje, a menjševici su se međusobno posvađali oko stavova o Prvom svetskom ratu.[3]
Iako su imali vodeće uloge u radu prvih sovjeta i privremene vlade, formirane nakon Februarske revolucije (1917), i formalno osnovali sopstvenu partiju u avgustu — Rusku socijaldemokratsku radničku partiju, menjševici nisu bili dovoljno jedinstveni da zadrže dominantnu poziciju u političkim dešavanjima nakon 1917. godine. Nakon boljševičke Oktobarske revolucije, pokušali su da se organizuju kao legalna opozicija, ali su do kraja 1922. potpuno potisnuti. Nakon toga su brojni menjševici otišli u egzil.[3]
Reference uredi
- ^ The Great Events of the Great War: A.D. 1917. By Charles Francis Horne. National Alumni [printed by J.J Little & Ives Company, 1920. Horne, Charles Francis (1920). The Great Events of the Great War: A.D. 1917. str. 328.
- ^ Lenin. By Mark Aleksandrovich Aldanov. E. P. Dutton, 1922. Aldanov, Mark Aleksandrovich (1922). Lenin. str. 10.
- ^ a b v g „Menshevik” (na jeziku: engleski). Encyclopædia Britannica. 14. 9. 2023. Pristupljeno 3. 12. 2014.
- ^ The Mensheviks After October. By Vladimir N. Brovkin. Cornell University Press, 1991
- ^ The Mensheviks in the Revolution of 1917. By John D. Basil. Slavica Publishers, 1983.
- ^ The trial of the Mensheviks: the verdict and sentence passed on the participants in the counter-revolutionary organization of the Mensheviks. By Antonov-Saratovsky, Soviet Union. Prokuratura. Centrizdai, 1931.
- ^ Lenin and the Mensheviks: the persecution of socialists under Bolshevism. By Vera Broido. Gower, 1987
- ^ The Mensheviks in the Russian Revolution. By Abraham Ascher. Cornell University Press, 1976
- ^ Burbank, Jane (1. 1. 1985). „Waiting for the People's Revolution: Martov and Chernov in Revolutionary Russia 1917-1923”. Cahiers du Monde Russe et Soviétique. 26 (3/4): 375—394. JSTOR 20170079. doi:10.3406/cmr.1985.2051.
- ^ Smith, S. A. (21. 2. 2002). The Russian Revolution: A Very Short Introduction. Oxford University Press Oxford. str. 17. ISBN 9780191578366.
- ^ a b v g „The Bolshevik-Menshevik Split” (na jeziku: engleski). History Today. Pristupljeno 3. 12. 2014.
- ^ Clodfelter, M. (2017). Warfare and Armed Conflicts: A Statistical Encyclopedia of Casualty and Other Figures, 1492–2015. McFarland. str. 340. ISBN 9781476625850.
- ^ „1906 Russian Duma Meets”. www.historycentral.com. Pristupljeno 2022-02-24.
- ^ Ascher, Abraham (1994). The Revolution of 1905: Russia in Disarray. Stanford University Press. str. 1—2. ISBN 978-0-8047-2327-5.
Literatura uredi
- Abraham Ascher (ed.), The Mensheviks in the Russian Revolution. Ithaca, NY: Cornell University Press, 1976.
- John D. Basil, The Mensheviks in the Revolution of 1917. Columbus, OH: Slavica Publishers, 1983.
- A.M. Bourguina, Russian Social Democracy: The Menshevik Movement: A Bibliography. Stanford, CA: Hoover Institution on War, Revolution and Peace, 1968.
- Vera Broido, Lenin and the Mensheviks: The Persecution of Socialists Under Bolshevism. Boulder, CO: Westview Press, 1987.
- Vladir Brovkin. Dear Comrades: Menshevik Reports on the Bolshevik Revolution and the Civil War. Hoover Press, Mar 1, 1991.
- Vladimir Brovkin, "The Mensheviks' Political Comeback: The Elections to the Provincial City Soviets in Spring 1918," Russian Review, vol. 42, no. 1 (Jan. 1983), pp. 1–50. In JSTOR.
- Ziva Galili, The Menshevik Leaders in the Russian Revolution: Social Realities and Political Strategies. Princeton, NJ: Princeton University Press, 1989.
- Leopold H. Haimson (ed.), The Mensheviks : From the Revolution of 1917 to the Second World War. Chicago: University of Chicago Press, 1974.
- Leopold H. Haimson, The Making of Three Russian Revolutionaries: Voices from the Menshevik Past. Cambridge, England: Cambridge University Press, 1988.
- André Liebich, From the Other Shore: Russian Social Democracy after 1921. Cambridge, MA: Harvard University Press, 1997.
- Kowalski, Werner. Geschichte der sozialistischen arbeiter-internationale: 1923 - 19. Berlin: Dt. Verl. d. Wissenschaften, 1985.
- Johnpoll, Bernard K. The Politics of Futility; The General Jewish Workers Bund of Poland, 1917-1943. Ithaca, N.Y.: Cornell University Press, 1967.
- Dmitriй Ageevič Čugaev, ur. (1961). Revolюcionnoe dviženie v Rossii v sentяbre 1917 g: obщenacionalьnый krizis. Izd-vo Akademii nauk SSSR. OCLC 215235598.
- Borьba partii bolьševikov za armiю v socialističeskoй revolюcii: sbornik dokumentov. Izd-vo Političeskoй literaturы. 1977. OCLC 123230668.
- Novoe v zhizni, nauke, tekhnike: Serii︠a︡: Istorii︠a︡. Izdatelʹstvo "Znanie". 1987.
- Brovkin, Vladimir. N. (1991). The Mensheviks after October: socialist opposition and the rise of the Bolshevik dictatorship. Ithaca: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-9976-0. Pristupljeno 10. 11. 2009.
- Istoriя Rossii : Posobie dlя postupaющih v vuzы : HH vek. Izdatelьskiй dom "Piter". ISBN 9785469005629.
- Andre Liebich (1987). „Marxism and Totalitarianism: Rudolf Hilferding and the Mensheviks” (PDF). wilsoncenter.org. The Wilson Center. Pristupljeno 20. 6. 2018.[mrtva veza]
- Abraham Ascher; The Revolution of 1905, vol. . 1: Russia in Disarray; Stanford University Press, Stanford. 1988. ISBN 0804714363. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć). . ISBN 9780804714365. Nedostaje ili je prazan parametar|title=(pomoć) - Abraham Ascher; The Revolution of 1905, vol. 2: Authority Restored; Stanford University Press, Stanford, 1994
- Abraham Ascher; The Revolution of 1905: A Short History; Stanford University Press, Stanford, 2004
- Donald C. Rawson; Russian Rightists and the Revolution of 1905; Cambridge Russian, Soviet and Post-Soviet Studies, Cambridge University Press, Cambridge, 1995
- François-Xavier Coquin; 1905, La Révolution russe manquée; Editions Complexe, Paris, 1999
- François-Xavier Coquin and Céline Gervais-Francelle (Editors); 1905 : La première révolution russe (Actes du colloque sur la révolution de 1905), Publications de la Sorbonne et Institut d'Études Slaves, Paris, 1986
- John Bushnell; Mutiny amid Repression: Russian Soldiers in the Revolution of 1905–1906; Indiana University Press, Bloomington, 1985
- Anna Geifman. Thou Shalt Kill: Revolutionary Terrorism in Russia, 1894–1917.
- Pete Glatter ed., The Russian Revolution of 1905: Change Through Struggle, Revolutionary History Vol 9 No 1 (Editorial: Pete Glatter; Introduction; The Road to Bloody Sunday (Introduced by Pete Glatter); A Revolution Takes Shape (Introduced by Pete Glatter); The Decisive Days (Introduced by Pete Glatter and Philip Ruff); Rosa Luxemburg and the 1905 Revolution (Introduced by Mark Thomas); Mike Haynes, Patterns of Conflict in the 1905 Revolution)
- Pete Glatter (17. 10. 2005). „1905 The consciousness factor”. International Socialism (108).
- Scott Ury, Barricades and Banners: The Revolution of 1905 and the Transformation of Warsaw Jewry, Stanford University Press, Stanford. . 2012. ISBN 978-0-804763-83-7. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - Fischer, Louis (1964). The Life of Lenin. London: Weidenfeld and Nicolson.
- Rice, Christopher (1990). Lenin: Portrait of a Professional Revolutionary. London: Cassell. ISBN 978-0-304-31814-8.
- Pipes, Richard (1990). The Russian Revolution: 1899–1919
. London: Collins Harvill. ISBN 978-0-679-73660-8. - Read, Christopher (2005). Lenin: A Revolutionary Life. Routledge Historical Biographies. London: Routledge. ISBN 978-0-415-20649-5.
- Rappaport, Helen (2010). Conspirator: Lenin in Exile. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-01395-1.
- Lih, Lars T. (2011). Lenin. Critical Lives. London: Reaktion Books. ISBN 978-1-86189-793-0.
- Service, Robert (2000). Lenin: A Biography. London: Macmillan. ISBN 978-0-333-72625-9.
Spoljašnje veze uredi
- The Bolshevik-Menshevik Split na portalu History Today (jezik: engleski)
- Menshevik na portalu Encyclopædia Britannica (jezik: engleski)
- marxists.org:glossary:/m/e "Menshevik Party", "Menshevik Internationalists". Glossary of Organisations: Me.
- History Today. historytoday.com.