Википедија

MiG-15

MiG-15 (rus. Микоян и Гуревич МиГ-15) je bio sovjetski lovački avion sa turbo-mlaznim motorom, iz perioda kraja 1940-ih i 1950-ih godina. Projektovan je u birou Artjoma Mikojana i Mihaila Gurjeviča. Pripada prvoj generaciji borbenih aviona na mlazni pogon.

MiG-15
MiG-15
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1948
Dužina10,86
Razmah krila10,08
Visina3,6
Površina krila20,6
Prazan3 681
Maks. masa pri uzletanju6 045 kg
Turbo-mlazni motorKlimov VK-1
Potisak TMM26,5 kN
Maks. brzina na H=01 075 km/h
Taktički radijus kretanja1 860 km
Plafon leta15 500 m
Brzina penjanja3 000 m/min
Motor Klimov RD-45 aviona MiG-15

Posebno je poznat po ulozi koju je imao tokom Korejskog rata, suprotstavljajući se avionu američkog porekla F-86 Sejbr. Na avionima MiG-15 su leteli kineski, sjevernokorejski i sovjetski piloti, a sa pokazanim borbenim karakteristikama je poljuljao mišljenja Zapada, o sopstvenoj tehnološkoj superiornosti nad SSSR-om.

Razvoj uredi

Da bi ispunio taktičko-tehničke zahteve Sovjetskog ratnog vazduhoplovstva, za lovcem sa turbo-mlaznim motorom, visokih letnih karakteristika, projektni biro MiG je počeo s koncepcijom jednoseda, srednjekrilca, sa uglom strele krila od 35 stepeni. Trupom kružnog poprečnog preseka, s pito usisnikom, a na terminezonu vertikalnog stabilizatora je postavljen horizontalni rep. Stajni organi su tipa tricikl, kao i kod prethodnog aviona MiG-9.

Najveći problem je bio nedostatak domaćeg motora, s potrebnim potiskom. Međutim, srećnom slučajnošću britanska vlada levičara Klementa Atlija je dozvolila Sovjetskom Savezu da kupi potpuno novi mlazni motor Rols-Rojs Nin (Rols-Royce Nene). Sovjeti nisu gubili vrijeme u izradi kopije ovog motora pod prvobitnom oznakom Klimov RD-45.[1]

Prvi let prototipa I-310 je izveden 30. decembra 1947. godine, a serijska proizvodnja je počela 1948. godine. Početkom 1949, avioni iz prve serije MiG-15 su uvedeni u operatvnu upotrebu u Sovjetsko ratno vazduhoplovstvo (VVS). Krajem 1949. poleteo je i prototip poboljšane verzije MiG-15bis, i trenažni avion dvosjed MiG-15UTI.

Proizvedeno je ukupno više od 10.000 aviona u raznim verzijama i u nekoliko zemalja. Proizvođen je, po licencnoj dokumentaciji, u Čehoslovačkoj (A-102, S-102, CS-102), Poljskoj (LIM-1, LIM-2, LIM-3) i Kini (JJ-2). MiG-15UTI je korišten kao osnovni mlazni trenažni avion u zemljama Varšavskog pakta dugo vremena, pošto MiG-17 i MiG-19 nisu imali varijantu dvoseda. Tek krajem 1950-ih se pojavio MiG-21 UTI, koji je zamienio MiG-15UTI.

Dalji razvojem aviona MiG-15 nastao je znatno poboljšani MiG-17.

Tehnički opis uredi

MiG-15 je jednomotorni srednjekrilac sa mlaznim pogonom potpuno metalne konstrukcije, sa uvlačećim stajnim trapom tipa tricikl (nosna noga ispod nosnog dela trupa, a dve glavne ispod krila). Klasične je aerodinamičke koncepcije sa strelastim krilom. Poprečni presek trupa aviona je kružnog oblika. Noseća struktura trupa aviona MiG-15 je monokok konstrukcije. Avion je opremljen sa jednim turbomlaznim motorom sovjetske proizvodnje Klimov VK-1/RD-45F od 22,30/27,00 kN potiska. Krilo je isto metalno, konzolne i samonoseće konstrukcije, dvoramenjačno od duraluminijuma, pod uglom strele od 35°, obloženo je duraluminijumskom limenom oplatom. Konstrukcija horizontalnog i vertikalnog stabilizatora sa krmilima su isto metalne konstrukcije, obloženi su duralaluminiskom oplatom. Izrazito veliki vertikalni stabilizator davao je karkterističan (prepoznatljiv) profil ovom avionu. Horinzontalni stabilizator je postavljen visoko na vertikalnom, tako da ga u svima režimima leta i evolucijama opstrujava neporemećena vazdušna struja. Strelastog su oblika, horizontalni sa uglom strele od 55,7° a vertikalni od 40°. Stajni trap je uvlačeći, nosna noga se uvlači ispod trupa i to unapred, dok se glavne uvlače delom u krilo a delom u trup. Avion je naoružan sa dva topa 23 mm NS-23 (sa 80 granata svaki) i jednim topom NS 37 kalibra 37 mm (sa 40 granata), koji su ugrađeni ispod nosnog dela trupa aviona.

Borbena upotreba uredi

 
Pogled sprijeda na avion.

Korejski rat uredi

U novembru 1950. godine, avioni MiG-15 su uvedeni u borbu za prestiž u vazdušnom prostoru Korejskog ratišta. U ovim borbama, MiG-15 je bio superiorniji od protivničkog aviona F-86 Sejbr. Bio je agilniji, s boljim perfomansama, posebno u vertikalnom manevru. Pokazao je manji radijus zaokreta, veću brzinu penjanja, na svima visinama leta. Posedovao je veći plafon i veću brzinu u horizontalnom letu, iznad visina od 10.670 m. Ove karakteristike su potpuno iznenadile američke vojne stručnjake i konstruktore aviona.

Međutim, bolja obučenost američkih pilota, radarski nišan, podešenost potrebama pilota i savremenija oprema, posebno elektronska, donijela je Amerikancima određenu prednost. Superiornost u performansama je doveo do promene razmišljanja o sovjetskoj tehnologiji na Zapadu. MiG-15 nije lako napuštao upravljivi let. Ako se pilot previše opterećivao u manevru sa visokim normalnim ubrzanjem (visoko ng), pošto nije imao antigravitaciono odelo onesvestio bi se. Taj razlog je pravio odlučujuću prednost avionu F-86 sejbr nad MiG-15. Znači, pilot u avinu MiG-15 nije mogao da u potpunosti koristi njegove visoke karakteristike u manevru.[2]

1. novembra 1950. 8 aviona MiG-15 je presrelo 15 lovaca P-51D Mustang Američkog ratnog vazduhoplovstva. Oboren je jedan Mustang. Kasnije su MiGovi oborili jedan F-80 Šuting Star. To je istorijski bio prvi slučaj da je avion sa turbo-mlaznim motorom oborio protivnički avion sa turbo-mlaznim motorom.[3]

Tokom Hladnog rata su se često mogle pročitati tvrdnje SAD o odnosu vazdušnih pobjeda F-86 nad MiG-15 u Koreji, i često je citiran broj od 12:1. Novija istraživanja potpuno opovrgavaju ove tvrdnje, i često se navode realniji odnosi kao 3:1 ili 2:1 (oborena 3 Miga naspram jedan oboren Sejbr). Treba uz to imati u vidu i da je prvenstvena namena MiG-ova u Koreji bila borba protiv protivničkih bombardera, a namena F-86 je bila isključivo borba protiv MiG-ova.[4]

Tako su teški američki bombarderi Boing B-29 povučeni iz dnevnih operacija nad Sjevernom Korejom, jer su gubici od MiG-ova bili veliki. Do kraja rata su operisali noću. Američki lovci F-80 Šuting Star i F-84 Tanderdžet su prebačeni na zadatke lovca-bombardera, jer su bili inferiorni u borbi s avionom MiG-15.

Period Hladnog rata uredi

  • 16. decembar 1950. Boing R B-29 je oboren iznad Japanskog mora od strane 2 MiG-15.
  • 19. novembar 1951. MiG-15bis, pilot A. A. Kalugin, prisiljava američki C-47 da se prizemlji u Mađarskoj.
  • 13. jun 1952. Dva MiG-15 lovca obaraju Boing PB-29 blizu sovjetske dalekoistočne obale. 12 Amerikanaca gine.
  • 13. jul 1952. Katalina incident: MiG-15 obara švedski Daglas DC-3 na izviđačkoj misiji nad Baltičkim morem. Tri poginula.
  • 7. avgust 1952. Dva MiG-15 obaraju američki РБ-29 iznad Kurilskih ostrva. Devet poginulih.
  • 18. novembar 1952. Četiri MiG-15bis se nalaze u borbi sa 4 američka mornarička lovca F9F Panter blizu nosača aviona Prinston (USS Princeton) nedaleko od Vladivostoka. Oborena 2 MiG-15, oštećen jedan F9F.
  • 10. mart 1953. Dva MiG-15 čehoslovačkog РВ presreću dva F-84 Tanderdžeta iznad Čehoslovačke. Jaroslav Sramek obara jednog Tanderdžeta.
  • 29. jul 1953. Dva MiG-15bis presreću RB-50 u Japanskom moru. Jedan MiG-15 je oštećen od mitraljeske vatre, RB-50 je oboren. 13 poginulih i nestalih, a jedan član posade RB-50 spašen.
  • 17. april 1955. Dva MiG-15 obaraju RB-47E severno od Kamčatke. Tri poginula.
  • 27. jun 1955. El-Al let 402 oboren posle ulaska u Bugarsku od dva MiG-15. 58 poginulih.

Suecka kriza uredi

Egipat je imao nekoliko aviona MiG-15bis i MiG-17 tokom Suecke krize. Kupljeni su 1955. iz Čehoslovačke i obuka pilota za nove avione nije bila završena. Uprkos tome egipatski avioni MiG-15 su oborili najmanje 3 neprijateljska (Pajper Kab, Gloster Meteor i Daso Uragan), uz vlastite gubitke.[5]

Kina uredi

Tokom 1950-ih dolazilo je do čestih vazdušnih sukoba između snaga NR Kine i tajvanskog Kuomintanga. 1958. prva vazdušna pobeda je ostvarena vođenom raketom vazduh-vazduh kad je kineski MiG-15 oboren raketom Sajdvajnder ispaljenom sa modifikovanog Sejbra.

Prvi sovjetski kosmonaut Jurij Gagarin je poginuo u udesu aviona MiG-15UTI zbog slabe vidljivosti i grešaka u komunikaciji sa zemaljskom kontrolom leta.[6]

Avion MiG-15 u Jugoslaviji uredi

Jugoslovenske statistike beleže da je od jula 1948 do maja 1954 ukupno bilo 246 povrede vazdušnog prostora. Tu valja napomenuti, da su ubrojane i povrede koje su načinjene od strane komercijalne avijacije, posebno Mađara, a na ruti Budimpešta-Tirana. Prvi slučaj konkretne povrede mlaznih lovaca mađarskog RV zabeležen je severoistočno od Subotice 14. jula 1952. Bio je to MiG-15 koji je leteo na visini od 2.000 metara. Jugoslavija je smatrala, da je napad sovjetske armije uz pomoć susednih zemalja veoma realan, zato je budnost bila veoma velika i ništa se nije prepuštalo slučaju. Međutim, nisu svi preleti bili provokatorski sa ciljem izazivanja sukoba, već naprotiv, zabeleženi su i oni, koji su bili izraz neslaganja pilota sa sovjetskom politikom. Za Jugoslaviju svakako, najznačajniji su bili preleti mlaznih aviona. Sletanjem mlaznih aviona Jugoslavija je po prvi put dobila priliku da upozna sovjetske letelice sa kojim su raspolagali Mađari i Rumuni. Prvi takav prebeg zabeležen je 24. jula 1953. godine, kada je u Jugoslaviju sleteo rumunski mlazni lovac Jak-23.

U Jugoslaviju je u leto 1953. godine sleteo i prvi lovački avion MiG-15 sa evidencijski brojem 25, Mađarskog ratnog vazduhoplovstva. Ovaj MiG-15 je prilikom sletanja oštetio nogu stajnog trapa i deo krila pa je morao biti popravljen. Posle popravke i pregleda avion je preuzeo Vazduhoplovnoopitni centar (VOC). Piloti VOC-a su u ga najvećoj tajnosti ispitali u letu. Na tom avionu su leteli kapetani Vlada Vodopivec (šest letova u trajanju od 2,40 sati) i Todorović (tri leta u trajanju od 1,56 sati). Dostupni podaci pokazuju da je kod ovog lovca ispitano i vatreno naoružanje. U Jugoslaviji je avion bio bez oznaka, jedino je kod nosa i dalje nosio broj 25. Za ovaj avion je bilo veliko interesovanje, njega je prilikom svoje posete aerodromu Batajnica obišao i Vrhovni komandant maršal Tito.

Korisnici uredi

Karakteristike uredi

 
Projekcije aviona MiG-15.

Vrsta aviona: lovački avion

  • Posada: jedan
  • Prvi let prototipa: 30. decembra 1947.
  • Uveden u upotrebu: 1948.
  • Kraj upotrebe:
  • Konstruktor: konstrukcioni biro Mikojan i Gurjevič

Dimenzije

  • Dužina: 10,86 m
  • Razmah krila: 10,08 m
  • Visina: 10,08 m
  • Površina krila: 20,6 m²
  • Aeroprofil krila: CAGI S-10 / CAGI SR-3

Mase

  • Prazan: 3 681 kg
  • Opterećen: kg
  • Najveća poletna masa: 6 045 kg

Pogonska grupa

  • Motori: jedan mlazni motor Klimov VK-1, potisak 26 500 N (oko 2 700 kilograma)
  • Odnos potisak/težina: N/kg

Letne osobine uredi

 
MiG-15UTI egipatskog RV.
  • Najveća brzina: 1.075 km/h na nivou mora
  • Krstareća brzina: km/h
  • Radijus dejstva: 1.860 km (maksimalno)
  • Najveći dolet: km
  • Operativni plafon leta: 15.500 m
  • Brzina penjanja: m/s

Naoružanje uredi

  • Streljačko: Jedan top 37 mm N-37, 2 topa 23 mm NR-23 ili NS-23
  • Bombe i rakete: do 500 kg

Reference uredi

  1. ^ Gordon 2001
  2. ^ Korean War Jet Fighters - MiG-15 vs. Sabre F-86
  3. ^ Krylov, Leonid and Yuriy Tepsurkaev. Soviet MiG-15 Aces of the Korean War", Chapter 1. Korean War Resources (KORWALD).
  4. ^ Zampini, Diego. "Russian Aces over Korea Mikoyan-Gurevich MiG-15 Fagot pilots". Acepilots.com, 2008.
  5. ^ Nordeen, Lon O.; Nicolle, David (jun 1996). Phoenix over the Nile: a history of Egyptian air power, 1932-1994. Smithsonian Institution Press. ISBN 978-1-56098-626-3. 
  6. ^ Doran & Bizony 1998

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
MiG-15 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=МиГ-15&oldid=26937701”