Miki Maus
Miki Maus (engl. Mickey Mouse) je jedan od najpopularnijih crtanih likova na planeti. Prvi put se pojavio 18. novembra 1928. godine u crtanom filmu Parobrod Vili,[1] u produkciji Volta Diznija i Aba Ajverksa.[2] Od 1930. se pojavljuje i kao junak stripova. Glas mu je sve do 1947. pozajmljivao Volt Dizni.[3] Prvobitno je postojala zamisao da se lik nazove Mortimer Maus, ali je supruga Volta Diznija mislila da je Mortimer previše žensko ime, tako da je sledeći predlog bio Miki.
| Miki Maus | |
|---|---|
.svg) | |
| Osnovne informacije | |
| Partner | Mini Maus |
| Podaci o kreaciji | |
| Prvo prik. | Parobrod Vili (1928) |
| Tumač |  Nikola Simić, Srđan Jovanović i Marko Marković |
U prvobitnim srpskim izdanjima pojavljivao se kao Mika Miš. Iako je likom podsećao na Diznijevog junaka, njegov karakter bio je autentičan, kao i scenario samog stripa. Strip sa originalnim Mikijem Mausom i ostalim Diznijevim likovima počela je da objavljuje Politika 1935. godine, tri godine nakon što je Mika Miš već postao miljenik publike.[4]
Miki se uglavnom pojavljuje zajedno sa svojom devojkom Mini Maus, njegovim kućnim ljubimcem psom Plutonom, prijateljima Pajom Patkom i Šiljom i njegovim neprijateljem Dabom, između ostalih. Iako prvobitno okarakterisan kao drski simpatični lupež, Miki je vremenom preobražen u simpatičnog momka, obično viđenog kao poštenog i odvažnog junaka. Godine 2009, Dizni je ponovo počeo da rebrendira lik stavljajući manje naglaska na njegovu prijateljsku, dobronamernu ličnost i ponovo uvodeći u avanturističnije i tvrdoglavije strane njegove ličnosti, počevši od video igre Epik Miki.[5]
Miloš Bešić, jugoslovenski sociolog, smatra da je Miki Maus tipičan primer republikanskog pogleda na svet kroz kapitalistički vizir.
„Miki Maus kao glavni junak uvek je na strani dobra, bori se protiv zla, ima verne prijatelje, poštuje tradiciju i porodicu. Uz svoju domišljatost i sposobnost, kao i zahvaljujući vrednosti svojih prijatelja, ali i uz malo sreće (zato što 'sreća prati hrabre'), on uvek izlazi kao pobednik iz svih životnih situacija i bitaka. Mikija Mausa možemo razumeti kao preduzetnika u individualizovanom društvu, ili kao kapitalističkog heroja koji predstavlja republikanski ideal američke kulture. (Volt) Dizni je bio deklarisani republikanac, i ovim se može u određenoj meri objasniti način na koji je karakterisao svoje glavne junake.”[6]
Istorija uredi
Film uredi
Poreklo uredi
Miki Maus je nastao kao zamena za Osvalda srećnog zeca, ranijeg crtanog lika koji je kreirao Dizni studio, ali je u vlasništvu Juniversal pikčers.[7] Čarls Minc je bio posrednik između Diznija i Univerzala preko svoje kompanije Vinkler pikčers za seriju crtanih filmova sa Osvaldom u glavnoj ulozi. Neprekidni sukobi između Diznija i Minca, i otkriće da će nekoliko animatora iz Diznijevog studija na kraju otići da rade za Mincovu kompaniju na ultimatno su rezultirali time da je Dizni prekinuo veze sa Osvaldom. Među nekolicinom ljudi koji su ostali u Diznijevom studiju bili su animator Ab Ajverks, umetnik pripravnik Les Klark i Vilfred Džekson. Dok se vozio vozom kući iz Njujorka, Volt je razmišljao o idejama za novi lik iz crtanog filma.
Miki Maus je začet u tajnosti dok je Dizni proizvodio poslednje Osvaldove crtane filmove koje je po ugovoru dugovao Mincu. Dizni je zamolio Ab Ajverksa da počne da pravi nove ideje za likove. Ajverks je probao skice raznih životinja, kao što su psi i mačke, ali nijedna od njih nije se dopala Dizniju. Krava i ždrebac su takođe odbijeni. (Kasnije će se pojaviti kao Belka i Horacije.) Žabac je takođe odbijen, a kasnije se pojavio u Ajverksovoj sopstvenoj seriji Flip the Frog.[8] Volt Dizni je dobio inspiraciju za Mikija Mausa od pitomog miša za njegovim stolom u Laf-O-Gram studiju u Kanzas Sitiju, Misuri.[9] Godine 1925, Hju Harman je nacrtao neke skice miševa na bazi fotografije Volta Diznija. Ovo je inspirisalo Ab Ajverksa da kreira novi lik miša za Dizni.[8] „Mortimer Maus“ je bilo Diznijevo originalno ime za lik pre nego što ga je njegova žena Lilijan ubedila da ga promeni, i na kraju je nastao Miki Maus.[10][11] Glumac Miki Runi je tvrdio da je tokom svojih Miki Makgvajer dana, on upoznao crtača Volta Diznija u studiju Vorner brosa i da je Dizni bio inspirisan da nazove Mikija Mausa po njemu.[12] Ovu tvrdnju je, međutim, demantovao Diznijev istoričar Džim Korkis, pošto je u vreme razvoja Mikija Mausa, Diznijev studio bio lociran na aveniji Hajpirion tokom nekoliko godina, i Volt Dizni nikada nije imao kancelariju ili drugi radni prostor u Vorner brosu, jer nije imao profesionalne odnose sa tim studiom..[13][14] Tokom godina, ime Mortimer Maus je na kraju dobilo nekoliko različitih likova u univerzumu Mikija Mausa: ujak Mini Maus, koji se pojavljuje u nekoliko priča u stripu, jedan od Mikijevih antagonista koji se takmiči za Mininu naklonost u raznim crtanim filmovima i stripovima, i jedan od Mikijevih nećaka, po imenu Morti.
Debi (1928) uredi
Miki je prvi put viđen na probnoj projekciji kratkog crtanog filma Plane Crazy, 15. maja 1928, ali nije uspeo da impresionira publiku i Volt nije mogao da nađe distributera za kratki film.[15] Volt je producirao drugi kratki film o Mikiju, The Gallopin' Gaucho, koji takođe nije objavljen zbog nedostatka distributera.
Publika je u vreme izlaska Parobroda Vilija navodno bila impresionirana upotrebom zvuka u komične svrhe. Zvučni filmovi su i dalje smatrani inovativnim u to vreme. Prvi dugometražni film sa sekvencama dijaloga, The Jazz Singer sa Alom Džolsonom u glavnoj ulozi, objavljen je 6. oktobra 1927. U roku od godinu dana od njegovog uspeha, većina bioskopa u Sjedinjenim Državama je instalirala opremu za zvučne filmove. Volt Dizni je očigledno nameravao da iskoristi ovaj novi trend, i očigledno je uspeo. Većina drugih studija za crtane filmove je još uvek proizvodila neme proizvode i tako nisu mogli da deluju kao konkurencija Dizniju. Kao rezultat toga, Miki će uskoro postati najistaknutiji animirani lik tog vremena. Volt Dizni je ubrzo radio na dodavanju zvuka u Plane Crazy i The Gallopin' Gaucho (koji su prvobitno bili nema izdanja), a njihovo novo izdanje je doprinelo Mikijevom uspehu i popularnosti. Četvrti Mikijev kratki film, The Barn Dance, takođe je stavljen u produkciju; međutim, Miki zapravo ne govori sve do The Karnival Kid 1929. godine. Nakon što je Steamboat Willie pušten, Miki je postao bliska konkurencija mačku Feliksu, a njegova popularnost će rasti kako je stalno bio prikazan u zvučnim crtanim filmovima. Do 1929. Feliks je izgubio popularnost među pozorišnom publikom, i kao rezultat toga Pet Salivan je odlučio da proizvede sve buduće Feliksove crtane filmove sa zvukom.[16] Nažalost, publika nije dobro reagovala na Feliksov prelazak na zvuk i do 1930. Feliks je nestao sa ekrana.[17]
Izgled uredi
Od prvog filma, Mikijev izgled se postepeno menjao. 1929. godine, Miki je dobio bele rukavice, 1938. redizajniran je izgled tela a 1940. uši kao Mikijev zaštitni znak reanimirane su iz realističnije perspektive. Ovaj junak svakako će biti zapamćen kao crni miš u belim rukavicama, sa rukama koje imaju četiri prsta, cipelama i šorcu sa istaknuta po dva dugmeta na prednjem i zadnjem delu.
Popularnost uredi
Iako u ranim filmovima nije predstavljen kao tipičan heroj ovaj saosećajni i savesni udvarač i pratilac čuvene Mini Maus koja se pojavila 1929. godine, Miki je doživeo veliku popularnost. Nakon Mini, 1930. godine, Mikiju se pridružio i njegov kućni ljubimac Pluton, žuto-narandžasti mešanac, koji je kroz filmove uveseljavao i zadavao slatke brige savesnom Mikiju. Snimljeno je preko 130 kratkometražnih i dugometražnih crtanih filmova. Miki Maus je prvi crtani junak koji je na svoj pedeseti rođendan dobio svoju zvezdu u Holivudu. 1934. godine ušao je u Britanika enciklopediju, a sam Volt Dizni je 1932. godine dobio nagradu američke Akademije za kreiranje ovog crtaća. Deset filmova o Mikiju nominovano je za najbolje animirane filmove, a 1941. godine, Land a Paw je nagradu i osvojio.
Stripovi uredi
Danas postoji časopis Miki Maus, gde ima puno stripova i članaka. Ponekada se strip stavi na Mali Zabavnik, Politikin časopis za decu.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Miki Maus danas slavi 85. rođendan”. Politika. 18. 11. 2013. Pristupljeno 28. 9. 2020.
- ^ Lukić, Veljko. „Prvo pojavljivanje Miki Mausa”. sbperiskop.net. Pristupljeno 28. 9. 2020.
- ^ „Voice of Mickey Mouse dies – ABC News (Australian Broadcasting Corporation)”. Abc.net.au. 21. 5. 2009. Pristupljeno 8. 4. 2012.
- ^ Dimitrijević, Uroš (16. 10. 2019). „Dizni i Jugoslavija: Kako je Miki Maus pekao rakiju i slušao Radio Beograd”. BBC. Pristupljeno 28. 9. 2020.
- ^ Barnes, Brooks (4. 11. 2009). „After Mickey's Makeover, Less Mr. Nice Guy”. The New York Times. Pristupljeno 5. 11. 2009.
- ^ Bešić, Miloš (2020). Metodologija društvenih nauka. str. 330.
- ^ Barrier, Michael (2008). The Animated Man: A Life of Walt Disney. University of California Press. str. 56. ISBN 978-0-520-25619-4.
- ^ a b Kenworthy, John (2001). The Hand Behind the Mouse (Disney izd.). New York. str. 53—54.
- ^ Walt Disney: Conversations (Conversations With Comic Artists Series) by Kathy Merlock Jackson with Walt Disney " ISBN 1-57806-713-8 page 120
- ^ „Mickey Mouse's Magic- Tweentimes – Indiatimes”. The Times of India. Arhivirano iz originala 13. 1. 2004. g.
- ^ „Mickey Mouse was going to be Mortimer Mo”. Uselessknowledge.co.za. 8. 5. 2010. Pristupljeno 8. 4. 2012.
- ^ Albin, Kira (1995). „Mickey Rooney: Hollywood, Religion and His Latest Show”. GrandTimes.com. Senior Magazine. Pristupljeno 15. 12. 2013.
- ^ Korkis, Jim (13. 4. 2011). „The Mickey Rooney-Mickey Mouse Myth”. Mouse Planet. Pristupljeno 9. 4. 2014.
- ^ Korkis 2012, str. 157–161
- ^ „1928: Plane Crazy”. Disney Shorts. Arhivirano iz originala 1. 3. 2012. g. Pristupljeno 8. 4. 2012.
- ^ „Felix the Cat”. Toontracker.com. Arhivirano iz originala 26. 1. 2012. g. Pristupljeno 8. 4. 2012.
- ^ Gordon, Ian (2002). „Felix the Cat”. St. James Encyclopedia of Pop Culture. Arhivirano iz originala 28. 6. 2009. g.
Literatura uredi
- John Grant: Encyclopedia of Walt Disney's animated characters, 1993, Hyperion; ISBN 978-1-56282-904-9
- Leonard Maltin: The Disney films, 1973, Crown
- The Encyclopedia of Disney Animated Shorts Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. jun 2017) (EDAS)
- Gabler, Neal (2007). Walt Disney: The Triumph of the American Imagination. New York: Vintage. ISBN 0-679-75747-3.
- Gerstein, David (2005). Walt Disney's Mickey and the Gang: Classic Stories in Verse. Timonium, MD: Gemstone Publishing. ISBN 978-1-888472-06-6.
- Holliss, Richard; Brian Sibley (1986). Walt Disney's Mickey Mouse: His Life and Times
. New York: Harper & Row. ISBN 0-06-015619-8. - The Internet Movie Database (IMDb)
- Kaufman, J.B.; Gerstein, David (2018). Walt Disney's Mickey Mouse: The Ultimate History. Cologne: Taschen. ISBN 978-3-8365-5284-4.
- „Oscars.org”. Beverly Hills, California: Academy of Motion Picture Arts and Sciences. 2011.
- Smith, Dave (1996). Disney A to Z: The Official Encyclopedia (1st izd.). New York: Hyperion. ISBN 0-7868-8149-6.
- Tomart's Illustrated Disneyana Catalog and Price Guide
- Frank Reilly, "The Walt Disney Comic Strips," Cartoonist PROfiles #1 (Winter 1969), pp. 14-18; an early article.
- Note: comics-related magazines and fanzines from around the world have featured many articles and interviews.
