Milan Kučan
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Milan Kučan (Križevci, 14. januar 1941) je slovenački političar i državnik, bivši lider Saveza komunista Slovenije i prvi predsednik Slovenije.
milan kučan | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 14. januar 1941. |
Mesto rođenja | Križevci, Kraljevina Jugoslavija |
Profesija | pravnik |
Porodica | |
Supružnik | Štefka Kučan |
Delovanje | |
Član KPJ od | 1968. |
Predsednik Predsedništva CK SK Slovenije | |
Period | maj 1986 — 10. maj 1990. |
Prethodnik | Janez Stanovnik |
Naslednik | niko |
Predsednik Predsedništva Slovenije | |
Period | 10. maj 1990 — 23. decembar 1991. |
Prethodnik | Janez Stanovnik |
Naslednik | niko |
Predsednik Slovenije | |
Period | 23. decembar 1991 — 1. decembar 2002. |
Prethodnik | niko |
Naslednik | Janez Drnovšek |
Biografija
urediKučan je rođen u Križevcima, selu u Prekomurju, u severoistočnoj Sloveniji (tada delu Kraljevine Jugoslavije).
Izabran je za predsednika Saveza komunista Slovenije 1986. Pod njegovim vođstvom, počelo je postepeno slabljenje komunističkog režima u Sloveniji i istovremeno jačanje liberalizma i pluralizma, naročito nakon pada Berlinskog zida 1989. U tom periodu, Kučan je unutar SFRJ predstavljao najsnažniju opoziciju režimu Slobodana Miloševića u Srbiji.
Tenzije i stalna međusobna optuživanja državnih i partijskih rukovodstava Srbije i Slovenije dovela su do održavanja 14. vanrednog kongresa Saveza komunista Jugoslavije u januaru 1990. Na tom kongresu, delegacija SK Slovenije (predvođena Kučanom i Cirilom Ribičičem) odlučila je da napusti rad kongresa, što je dovelo i do raspada SKJ. Aprila iste godine, Milan Kučan je na prvim višestranačkim izborima u Sloveniji izabran za predsednika predsedništva Slovenije, unutar još uvek postojeće Jugoslavije.
Kasnije, tokom 1990, Kučan je počeo da podržava nezavisnost Slovenije. Njemu je lično tadašnji državni sekretar SAD Džejms Bejker rekao da Amerika nikad neće priznati secesiju Slovenije.[1] Poznat je po svojoj politici mirnog pregovaranja, koje je dovelo do Brionskog sporazuma. Nakon sticanja nezavisnosti 1991, izabran je za predsednika Slovenije kao nezavisni kandidat, sa podrškom nekadašnje Lige komunista. Osvojio je novi petogodišnji mandat 1997, takmičeći se kao nezavisni kandidat, i dobivši većinu glasova u prvom krugu, u kome je učestvovalo sedam kandidata.
Završio je predsednikovanje 2002. Dok je bio predsednik, nije bio član nijedne političke stranke. Nasledio ga je Janez Drnovšek.
Milan Kučan je oženjen Štefkom Kučan.
Nagrade
uredi- 2022: Nagrada Braća Karić
Reference
uredi- ^ Lalić, Veljko (12. 12. 2019). „Prešernova klet”. Nedeljnik. 413: 4.
Literatura
uredi- Jović, Dejan (2009). Yugoslavia: A State that Withered Away. Purdue University Press. ISBN 978-1-55753-495-8.