Milan Milutinović
Milan Milutinović (Beograd, 19. decembar 1942 — Beograd, 2. jul 2023) bio je srpski političar i diplomata. Bio je sekretar za prosvetu i nauku Srbije (1977—1982), upravnik Narodne biblioteke Srbije (1983—1987), ambasador Jugoslavije u Grčkoj (1989—1995), zatim savezni ministar inostranih poslova (1995—1997) i predsednik Srbije od decembra 1997. do decembra 2002. godine.[1]
| Milan Milutinović | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Milan Milutinović 2005. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Datum rođenja | 19. decembar 1942. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Mesto rođenja | Beograd, Okupirana Srbija | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Datum smrti | 2. jul 2023. (80 god.) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Mesto smrti | Beograd, Srbija | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Državljanstvo | Srbija | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Narodnost | Srbin | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Religija | Pravoslavni hrišćanin | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Profesija | Pravnik | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Porodica | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Supružnik | Olga Milutinović (v. 1970 — njena smrt 2017) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Deca | 1 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Politička stranka | Socijalistička partija Srbije (1990–2023) Savez komunista Jugoslavije (do 1990) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Spisak predsednika Srbije | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Nakon isteka predsedničkog mandata, u decembru 2002, predao se Haškom tribunalu, gde je bio optužen za ratne zločine u toku sukoba na Kosovu i Metohiji. Dana 26. februara 2009. godine, oslobođen je i proglašen nevinim po svim tačkama optužbe.
Biografija uredi
Potiče iz stare beogradske porodice. Rođen je u Beogradu, od oca Aleksandra, građevinskog inženjera i majke Ljubice, istoričara umetnosti. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, a diplomirao 1965. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Od 1969. do 1971. bio je član predsedništva Socijalističke omladine Jugoslavije. Milutinović je bio član društveno-političkog veća Savezne skupštine od 1969. do 1974. i član spoljnopolitičkog odbora. Istovremeno je bio predsednik Opštinskog komiteta Saveza komunista Vračara i član Gradskog komiteta SK Beograda. Od 1974. do 1977. bio je Sekretar za ideologiju Gradskog komiteta Saveza komunista u Beogradu.[2]
Od 1977. do 1982, Milutinović je bio republički sekretar za prosvetu, nauku i sport. U toku svog mandata, radio je na sveobuhvatnoj reformi obrazovnog sistema. Njegova uporedna istraživanja sistema visokog obrazovanja u Evropi objavio je u knjizi Univerzitet-Eppur si Muove! Reforma univerziteta-između tradicije i budućnosti (Beograd, Zavod za udžbenike, 1985). Nakon sekretarijata za prosvetu, nauku i sport, Milutinović je na javnom konkursu izabran na funkciju upravnika Narodne biblioteke Srbije, koju je držao do 1987.
Ministarstvo inostranih poslova uredi
Pod saveznim sekretarom Raifom Dizdarevićem 1987. Milutinović zauzima mesto u saveznom sekretarijatu inostranih poslova kao ambasador i šef sektora za štampu, informisanje i kulturu. Godine 1989. postao je ambasador SFRJ u Grčkoj. U bitnom delu (1992. do 1995) svog mandata na mestu ambasadora u Grčkoj, Milutinović je bio jedini ambasador SRJ u NATO državi-usled sankcija UN uvedenih 1992. novi ambasadori nisu mogli biti imenovani, dok Milutinovića Beograd nikada nije povukao. U avgustu 1995, Milutinović je imenovan za ministra inostranih poslova SRJ. U novembru 1995. bio je jedan od glavnih pregovarača u mirovnim pregovorima u Dejtonu i jedan od pisaca dokumenata kasnije poznatih kao Dejtonski mirovni sporazumi, koji su doveli do trajnog prekida sukoba u Bosni i Hercegovini. Kao ministar inostranih poslova, potpisao je i nekoliko sporazuma između SRJ i njenog suseda Hrvatske, uključujući sporazum o normalizaciji odnosa.[3]
Predsednik Srbije uredi
Na ponovljenim predsedničkim izborima u Republici Srbiji, posle nedovoljnog odziva birača, decembra 1997. godine, njegova partija SPS menja predsedničkog kandidata Zorana Lilića i kandiduje Milutinovića, koji u drugom krugu pobeđuje Vojislava Šešelja (21. decembar 1997), sa 2.177.462 glasa, odnosno 59,18 %.[4] U toku mandata, učestvovao je kao glavni pregovarač u pregovorima u Rambujeu. Ostao je na funkciji i posle promena 5. oktobra 2000. jer mu je mandat trajao do početka 2002.
Proces pred Haškim tribunalom uredi
Optužen je od strane Haškog tribunala za navodne zločine na Kosovu. Posle prestanka mandata, januara 2003. godine, dobrovoljno se predao međunarodnom sudu. Na privremenu slobodu pušten je aprila 2005. godine.
Februara 2009. godine, Haški tribunal je Milutinovića oslobodio i proglasio nevinim po svim tačkama optužnice koja ga je teretila.
Privatni život uredi
Bio je u braku sa suprugom Olgom od 1970. do njene smrti (2017),[5] imaju sina Veljka[6] (rođen 1979).
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „IZBLEDELI IZ SEĆANJA, A GRMELI SU SRBIJOM: Ovo su svi bivši predsednici Srbije!”. Espreso. Pristupljeno 18. 1. 2019.
- ^ Who's Who in the World, 32nd ed, 2015
- ^ „ZAKON” (PDF). www.hnv.org.rs. Arhivirano iz originala (PDF) 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 06. 09. 2019.
- ^ „Report” (PDF). www.rik.parlament.gov.rs. 1997. Arhivirano iz originala (PDF) 05. 08. 2016. g. Pristupljeno 09. 04. 2019.
- ^ „Preminula Olga Milutinović, supruga bivšeg predsednika Srbije”. Blic. Pristupljeno 18. 1. 2019.
- ^ „Naš hotel u Atini - "Vreme" istražuje - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (na jeziku: srpski). 2002-05-29. Pristupljeno 2023-07-02.
