Википедија

Milena Hubšmanova

Milena Hubšmanova (1933—2005) bila je češka profesorka romskih studija na Karlovom univerzitetu u Pragu. Bila je jedna od vodećih stručnjaka za, kao i za romski jezik . Osnovala je akademski program o Romima na Karlovom univerzitetu i aktivno se protivila njihovoj asimilaciji u širu kulturu. Napisala je romsko-češki i češko-romski rečnik i sakupila mnoge priče Roma, prevodeći ih i uvećavajući kulturno nasleđe. Program koji je osnovala bio je prvi program na svetskom nivou koji je omogućavao diplomske studije studentima romskih studija.

Mladost i obrazovanje uredi

Rođena je 10. jula 1933. godine u Pragu u Čehoslovačkoj.[1] Njene roditelje je u detinjstvu zatvorio Gestapo, tokom Drugog svetskog rata. Pohađala je englesku gimnaziju „H. Fasta”, koju je završila 1951. godine i nastavila da studira jezik na Karlovom univerzitetu .[2][3] Od detinjstva ju je zanimala kultura Indije[4] i pored odlazaka u gimnaziju, pohađala je i časove hindi jezika na Orijentalnom institutu Čehoslovačke Akademije Nauka.[5] Kada je upisala odsek za filologiju na univerzitetu, Hubšmanova se fokusirala na indijske jezike, proučavajući bengalski, hindi i urdu jezik.[2] Kada ju je komunistička vlada 1953. godine poslala da učestvuje u radnoj brigadi u Ostravi u Moravsko-šlezijskoj oblasti, Hubšmanova je prvi put naišla na romske zajednice. Bila je iznenađena što je razumela njihov jezik i prepoznala je indijsko poreklo jezika.[1][2] Usled nemogućnosti da putuje u Indiju, usled komunističkog režima, Hubšmanova je usmerila pažnju na proučavanje romskog jezika.[1] U to vreme postojao je snažni pritisak da se Romi u češkim oblastima prisile na asimilaciju u većinsku kulturu, prisiljavajući mnoge zajednice da napuste region, odlazeći u Slovačku . Postojao je manjak razumevanja za njihovu etničku pripadnost, jezik, kulturu i tradiciju. Hubšmanova je radila među Romima skoro godinu dana edukujući se o njima, pre nego što se vratila u Prag[1] i diplomirala na Karlovom univerzitetu 1956. godine.[2]

Karijera uredi

Nakon diplimiranja, 1956. godine, Hubšmanova je počela da radi na Češkom radiju kao dramski i književni urednik,[2] što joj je omogućilo rad na terenu i snimanje folklora, bajki i narodnih pesama romskih zajednica.[4] Nastavila je svoj rad na istaživanju Indije, prevodeći nekoliko značajnih pesnika, a 1959. godine Hubšmanova je otputovala na prvo istraživačko putovanje u Indiju.[2] Tokom ovog perioda udala se za radio voditelja Josefa Melča.[3] Po povratku u Prag, prevodila je indijske pesnike gotovo deceniju[6] i rodila je ćerku Terezu 1963. godine. Hubšmanova je 1967.[2] godine radila na Orijentalnom institutu, obavljajući pripremne aktiivnosti za početak rada na istraživanju romskog naroda, što je bilo moguće zbog liberalizacije stanja u zemlji tokom praškog proleća.[4] Pomogla je u osnivanju Unije Cigana i Roma i uređivala je časopis na romskom jeziku.[1] U avgustu 1968. godine događaji su se promenili i njen rad je zaustavljen,[4] Hubšmanova je bila primorana da radi u obdaništu u blizini grada Rakusi u romskom naselju.[2] Vratila se u Indiju da studira 1969. godine.[2]

Po povratku u Čehoslovačku, Hubšmanova je radila na Čehoslovačkoj Akademiji Nauka na Odeljenju za filozofiju i sociologiju do 1974. godine.[7] Nastavila je analizu i prikupljanje informacija na Akademiji, radeći sa multidisciplinarnim timom na razvoju etnografske i lingvističke studije Roma, ali i uključivanje demografske, istorijske i sociološke profile zajednice.[8] Kao lingvista, Hubšmanova je bila zabrinuta zbog gubitka romskog jezika, jer su zajednice bile prisiljene da govore češki, mađarski ili slovački jezik u svojim svakodnevnim interakcijama, mada je u govoru sa ostalim Romima preovladavala stalna upotreba romskog dijalekta.[9] Radovi koje je objavila grupa obuhvatali su prvu literaturu na romskom jeziku ikad objavljenu u Čehoslovačkoj.[10] Još jedan poduhvat vlade prisilio je Uniju da se raspusti 1973. godine[1] i obustavi objavljivanje njihovog časopisa. Između 1974. i 1975. godine, Hubšmanova je radila na Pedagoškom fakultetu Karlovog Univerziteta ali njeno protivljenje politici asimilacije vlade prema Romima dovelo je do njenog otkaza. Nije imala stalno zaposlenje između 1976. i 1982. godine, a po potrebi je radila u Praškoj školi jezika, gde su se predavali i hindski i romski jezik. Dobila je stalno zaposlenje 1982. godine u Praškoj školi gde je i radila do 1991. godine.[7] U to vreme, časovi koje je Hubšmanova predavala na romskom jeziku bili su jedini formalni kursevi koji se nude Romima na njihovom maternjem jeziku. Kurseve su takođe pohađali socijalni radnici kako bi olakšali komunikaciju sa Romima tokom svog rada.[11] 1989. godine, plišanom revolucijom i padom komunizma, romskoj kulturi je dozvoljen razvoj i Hubšmanova je bila zagovornik očuvanja romske baštine i ohrabrujući glas romskih zajednica.[1]

Hubšmanova se 1991. godine vratila na Karlov univerzitet i osnovala Program za romske studije u sklopu Indološkog instituta. Hubšmanova je je vodila Program do njene smrti[1] a takođe je podučavala urdu jezik između 1991. i 1997. [12] Vrativši se radu koji je bio suspendovan 1968., Hubšmanova je objavila prvi džepni romsko-češki / češko-romski rečnik, s Hanom Šebkovom i Anom Žigovov 1991. godine.[13] Rečnik, romsko-češki / češko-romski, kritički je dobro prihvaćen kao standardno delo i hvaljen je zbog integracije standardnih fraza i izraza u različitim romskim zajednicama, uključujući češki, mađarski i slovački dijalekt.[7]

Hubšmanova je sarađivala sa Petrom Ulijem, vršiocem dužnosti poverenika za ljudska prava, pokušavajući da razvije postupak za pojedine članove romskih zajednica kojima je potrebna pravna pomoć. Takođe je sarađivala sa muzejima u Brnu i Beču kako bi uspostavila arhive za romsku građu.[7] 1995. godine Hubšmanova je završila doktorski rad i dobila zvanje doktora nauka. Počevši 1996. godine, radila je sa konzorcijumom lingvista na Centru za ciganske studije sa Pariskog Dekart Univerzita i Državnog pedagoškog instituta u Bratislavi na izradi nastavnih programa i obučavanju nastavnika kako bi mogli predavati romski jezik. Hubšmanova je dobila 1998. godine dve kulturne nagrade od Romske Građanske Inicijative za svoje napore u promociji programa obrazovanja i očuvanja kulture romske zajednice.[14] Nastavljajući svoje izdavačke napore, Hubšmanova bila autor, koautor ili je učestvovala u uređivanju više od 90 publikacija i oko 400 članaka koji su objavljeni u časopisu Romano Džaniben,[15] za koji je bila glavna urednica.[3]

Hubšmanova je 1999. godine objavila važno delo pod nazivom Lažna zora: moj život kao ciganka u Slovačkoj . Knjiga je autobiografija Ilone Lackova koja pokriva razdoblje od 1920. do 1970. godine.[16] Knjigu je prevela na češki, a kasnije i na francuski i engleski jezik.[16][17] Knjiga prikazuje kako su se istinski identiteti Roma skrivali iza stereotipnih slika. Baveći se pokušajima vlade da „ponovno edukuje” Rome i natera na njihovu asimilaciju, knjiga istražuje getoizaciju Roma koju su doživeli socijalistički režim.[18] Knjiga je postala važno delo jer je pokrila oblast koju naučnici nisu mogli, dajući insajderski pogled na probleme sa kojima se suočava romska zajednica.[19] Knjiga je objavljena i na bugarskom, mađarskom i španskom jeziku, osvojivši Međunarodnu nagradu za humanitarno delo Hidalgo 2001. godine od Španije.[17] i iste godine je odlikovana plaketom na Petom međunarodnom kongresu Međunarodne unije Roma, održanom u Pragu.[17] 2002. godine češki predsednik Vaclav Havel dodelio joj je medalju za zasluge trećeg stepena, a sledeće godine Ministarstvo obrazovanja, omladine i fizičkog vaspitanja joj je dodelilo medalju za zasluge prvog stepena.[17]

Smrt i zaostavština uredi

Hubsšmanova je poginula u saobraćajnoj nesreći 8. septembra 2005. u blizini grada Kameldrift, provincija Gauteng, Južna Afrika .[20] Godinu dana nakon njene smrti, 7. Međunarodna konferencija o romskoj lingvistici bila je posvećena njenom sećanju.[21] Njenu neočekivanu smrt je osetila romska zajednica, koja je izgubila zagovornika, kao i nekog ko je svoju karijeru posvetio očuvanju svoje kulturne baštine.[22] Knjiga o njenom životu, objavljena 2007. godine, u kojoj su dati biografski detalji o životu i njenoj karijeri. Romi iz celog sveta doprineli su njenom stvaranju, kao i njene braće i sestre, prijatelji i kolege.[23]

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ e ž Gros, Tom (2005). „Milena Hubšmanova”. The Guardian. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z Fridman, Viktor. „Zaostavština Milene Hubšmanove”. Liverpool University Press. 
  3. ^ a b v „Romska rođaka - Milena Hubšmanova”. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. 
  4. ^ a b v g Davidova, Eva. Medaljon - Milena Hubšmanova. str. 175. 
  5. ^ Marek, Jan (2006). Milena Hubšmanova - Perspektiva indologa i kolege. str. 89. 
  6. ^ Marek, Jan (2006). Milena Hubšmanova - Perspektiva indologa i kolege. str. 90. 
  7. ^ a b v g Fridman, Viktor. „Zaostavština Milene Hubšmanove”. Liverpool University Press: 176. 
  8. ^ Davidova, Eva. Medaljon - Milena Hubšmanova. str. 204. 
  9. ^ Helena, Sadilkova. Romsko obrazovanje u Češkoj republici. str. 193., 194. 
  10. ^ Eder-Džordan, Bite (2016). Usmeno i pismeno predanje Šukar Laviben. str. 196. 
  11. ^ Helena, Sadilkova. Romsko obrazovanje u Češkoj republici. str. 197., 198. 
  12. ^ Friedman 2005, str. 176.
  13. ^ Davidova, Eva. Medaljon - Milena Hubšmanova. str. 205. 
  14. ^ Fridman, Viktor. „Zaostavština Milene Hubšmanove”. Liverpool University Press: 177. 
  15. ^ Fridman, Viktor. „Zaostavština Milene Hubšmanove”. Liverpool University Press: 178. 
  16. ^ a b Eder-Džordan, Bite (2016). Usmeno i pismeno predanje Šukar Laviben. str. 201. 
  17. ^ a b v g Davidova, Eva. Medaljon - Milena Hubšmanova. str. 206. 
  18. ^ Martinez Ramirez, Manuel (2005). „Milena Hubšmanova, filolog, istražitelj i pisac”. El Pais. 
  19. ^ Eder-Džordan, Bite (2016). Uspemno i pismeno predanje Šukar Laviben. str. 202. 
  20. ^ Malek, Tomaš. „Romska učenica Milena Hubšmanova je poginula u Africi”. idnes. 
  21. ^ Elšik, Viktor. „U Pragu će se sastati istaknuti romski lingvisti i antropolozi”. Arhivirano iz originala 04. 01. 2017. g. 
  22. ^ Eder-Džordan, Bite (2016). Usmeno i pismeno predanje Šukar Laviben. str. 194. 
  23. ^ Rivolova, Karolina. „U sećanje Milena Hubšmanova”. Arhivirano iz originala 02. 06. 2013. g. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милена_Хубшманова&oldid=26939264”