Milinko Stefanović

Milinko Stefanović (Kostajnik kod Krupnja, 12. mart 1947Beograd, 5. septembar 2012) bio je srpski umetnički i novinski fotograf, publicista, urednik, izdavač i pedagog.

Milinko Stefanović
Lični podaci
Datum rođenja(1947-03-12)12. mart 1947.
Mesto rođenjaKostajnik kod Krupnja, FNR Jugoslavija
Datum smrti5. septembar 2012.(2012-09-05) (65 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija

Imao je status Istaknutog umetnika ULUPUDS-a i zvanje Majstora fotografije FSJ. Apsolvirao je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1976, gde je i živeo do kraja života.

Po domaćem i međunarodnom izlagačkom rejtingu i značaju dobijenih nagrada Stefanović je bio jedan od najuspešnijih umetničkih fotografa svih vremena na području zemalja bivše SFRJ. U 1980-im posebno je bio poznat po žanru „Life“ fotografije, a u 1990-im tematski i žanrovski se posvetio duhovnim i tradicionalnim motivima.

Kao urednik, izdavač i pedagog ostvario je veliki uticaj na mlađu generaciju profesionalaca u redakcijama, izdavačkim kućama i umetničkim grupama, pre svega zbog svog kulturološkog pristupa koji je spajao tradicijsko sa modernim i budućim.

Fotografska karijera uredi

Fotografijom se bavio od 1965/66. u foto-klubu „Vuk Karadžić“, Loznica, a od 1973. u foto-klubu „Studentski grad“, Novi Beograd. Bio je počasni član oba foto-kluba.

Zvanja nastavnika i instruktora fotografije stekao je 1976/77. godine, kandidat-majstora fotografije FSJ 1986, a majstora fotografije Foto saveza Jugoslavije (FSJ) 1989. Bio je jedan od dva nosioca specijalizantske diplome profesora Branibora Debeljkovića za stare tehnike fotografije.

Bio je slobodni umetnik fotografije 1977-1984. godine, a ponovo od 2002. godine. Radio je 1977-83. skoro isključivo monografije gradova i regiona i turističko-propagandnu fotografiju. Posle 1983. godine bavio se novinsko-reportažnom fotografijom.

Bio je predsednik Foto-kino saveza Srbije 1982-83. i predsednik Foto-saveza Jugoslavije 1992. do 2012. Bio je urednik fotografije u listovima: „Nova zadruga“ (1984-85), „Rad“ (1985-90), „Duga“ (1990-94), „Svetigora“ (1992-2002) i dr. Povremeni ratni izveštač 1991-95. i član sekcije ratnih reportera u Udruženju novinara Srbije.

Bio je član Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije, Srpskog fotografskog društva (inicijator i osnivač) i foto kluba KUD-a „Vuk Karadžić“, Loznica.

Od 1993. do 2005. godine bio je neposredni selektor, organizator i promoter 34 savezne i 6 republičkih izložbi fotografije. Bio je organizator nastupa nacionalnih kolekcija na 7 bijenala FIAP-a, gde je osvojeno 15 medalja i diploma, kao i preko 150 autorskih nastupa na međunarodnim salonima fotografije

Kulturno-izdavački rad uredi

Stefanović je bio osnivač i direktor kuće „Biljeg - Balkansko i slovensko izdavaštvo“ (1992), gde je vodio i autorsku radionicu i „Arhiv Biljeg“. Ova izdavačka kuća zaslužna je za revitalizaciju srpske etno-muzike u prvoj polovini devedesetih, preko debitantskih albuma Svetlane Stević, Darka Macure i grupe „Moba“, kao i mnogobrojnih koncerata.

Pored izvorne muzike, „Biljeg“ je u 1990-im ostvario brojne projekte promovisanja srpskog stripa u inostranstvu (Grčka, Slovenija, Velika Britanija itd), kao i više poduhvata vezanih za arheologiju u saradnji sa Sveslovenskim savezom i Srpskim arheološkim društvom.

Na 1. međubalkanskom festivalu kulture u Solunu 1995, koji je bio i osnivački skup Balkanske kulturne mreže, „Biljeg“ je organizovao predstavljanje srpske kulture preko simpozijuma, koncerata i izložbi. Od 1997. projekti „Biljega“ su pretočeni i u mrežu digitalnih biblioteka „Projekat Rastko“, gde je Stefanović bio član Saveta, urednik biblioteke fotografije i plodni saradnik.

Pisao je reportaže, eseje, besede i tekstove za kataloge izložbi, kako kolektivnih, tako i samostalnih.

Druga interesovanja su mu bila istorija, etnogeneza, antropologija i etnopsihologija.

Osobine opusa uredi

U radu je primenjivao sve fotografske tehnike, od najstarijih do digitalnih. Teme njegovih fotografija su bile život, pejzaž, duhovno nasleđe, studijska fotografija. Svoj pristup je definisao kao „Znak mojeg prostora“.

Po rečima Zorana Bogavca „Milinko Stefanović, ispitujući svojim radom smisao fotografije, a plaćajući svojim životom, ronio je do dna metafizike fotografije i otada veruje kako vreme ne postoji, postoji samo prostor, i znaci našeg življenja u njemu i to da: bili smo pre nego što smo bili, bićemo i pošto nas ne bude“.

Izložbe i muzejske zbirke uredi

Izlagao je na preko 500 grupnih izložbi od kojih je najvažnije: Izložba stoleća „Čovek protagonista 20. veka - fotograf, svedok svog vremena“ (Španija, 2000) i „2000 godina hrišćanstva“ („Foto forum internacional“, Frankfurt u saradnji sa 22 muzeja i galerija sveta, 2001).

Imao je 50 samostalnih izložbi, od kojih su važnije:

  • 1987. Beograd, Salon fotografije - „Ista priča“ (crno-bele fotografije);
  • 1993. Beograd, galerija Singidunum - „Godine devedesete“ (kat. Zoran Bogavac);
  • 1995. Solun, Prvi međubalkanski festival kulture & centar Kalamarija — „Muzički život Srba“
  • 1998. Kraljevo, konak vladike Nikolaja Velimirovića (Narodni muzej u Kraljevu) - „Svetosavska staza br. 1“ (ukupno je izvedeno 9 različitih izložbi na tu temu);
  • 1998. Beograd, Sajam knjiga - „Hilandar“ (kolor fotografije na platnu) - sada stalna postavka u Hilandarskoj kući u Beogradu;
  • 2000. Beograd, galerija Doma kulture Studentski grad - „Večna svetlost” (potom je izvedeno još 5 različitih postavki u muzejima i galerijama).
  • 2001. Čikago, galerija manastira Nova Gračanica — „Sveta gora - Svetigora“
  • 2008-2011. „Kosovo și Metohia în lacrimi“ („Kosovo i Metohija u suzama“) – putujuća izložba po Rumuniji i Moldaviji. Organizacija: Rumunska pravoslavna crkva i „Predanja“. Gradovi: Jaši, Konstanca, Sučeava, Bukurešt, Sibiu, Brašov, Kluž-Napoka...

Njegovi radovi se nalaze u: Muzeju primenjene umetnosti, Beograd; Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Patrijaršiji, Beograd; i brojnim muzejima u zemlji; u muzeju „Akvedukt“, Barselona (Španija); u patrijaršijama: Srpskoj, Ruskoj, Jerusalimskoj, Bugarskoj, Aleksandrijskoj, u srpskim mitropolijama, mnogobrojnim manastirima i crkvama, kao i u privatnim zbirkama u zemlji i inostranstvu.

Nagrade i priznanja uredi

Društvena i esnafska priznanja:

  • Bronzana plaketa „Boris Kidrič“ 1976. godine.
  • Prvi autor Srbije na rang–listama izlagača: 1977, 1978, 1979, 1994. i 1995. godine.
  • Nagrada za životno delo Foto-saveza Jugoslavije (1992)
  • Godišnja nagrada Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Srbije (1988, 1992, 1994, 2000, 2001).
  • Počasni nosilac međunar. zvanja „Hon. Zlatno oko”, Novi Sad 1988.
  • Zlatna plaketa Skupštine grada Beograda 1988. godine.
  • Najuspešniji autor u SRJ na listi FSJ 1994. i 1995. godine.
  • Памятная грамота за труды по укреплению единства православны народов, Международный фонд единства православних народов, Moskva, 2003.
  • Status Istaknuti umetnik Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije 2003. godine.
  • Zlatna plaketa opštine Krupanj 2005. godine.
  • Nagrada za životno delo Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Srbije, 2008.
  • Nagrada za životno delo u oblasti umetničke fotografije Nacionalna revija „Srbija“, 2009.

Fotografije su mu nagrađene više od 380 puta na izložbama u zemlji i svetu. Važnije nagrade su:

  • Zlatna medalja, Saragosa 1977, Španija;
  • osvajač Kupa jugoslovenske fotografije 1979. godine
  • Grand prix, Oktobarski salon Beograd, 1988;
  • Grand prix Zlatno Oko, Novi Sad, 1988;
  • Grand prix „Zlatni suncokret“, ŽISEL, Omoljica, 1990. i 2000.
  • „Novinska fotografija godine“, TANJUG, 1993.
  • Zlatna medalja - Pedeseta međunarodna izložba fotografije, Buenos Ajres, Argentina 1995;
  • „Zlatna borovnica“, EKOFEST, Kopaonik, 1998.
  • Zlatna medalja Katalonske fotografske federacije na izložbi „Čovek protagonista XX veka“, Barselona, Španija 2000;
  • Srebrna medalja za kolekciju Akvedukt - VI bijenale međunarodne fotografije („Čovek, protagonista XX veka – fotograf, svedok svog vremena“), Barselona, Španija 2000 (najprestižnija nagrada);
  • YU PRESS PHOTO Prve nagrade 2000. i 2001.
  • „Zlatni pečat“, Sajam grafike, Beograd, 2001. i „Srebrni pečat“, Sajam grafike, Beograd, 2001. i 2002.
  • uvršćen među 70 fotografa od otkrića fotografije do 2000. godine na izložbi „2000 godina hrišćanstva“, organizator Foto forum internacional, Frankfurt, u saradnji sa 22 muzeja i galerije sveta, 9. jun 2001.;
  • Srebrna medalja – Akvedukt - IX bijenale internacionalne fotografije (Cami Del Pixel), Barselona, Španija 2006.

Reference (izbor) uredi

  • Razni, Ko je ko u Srbiji (Odrednica „Stefanović, Milinko“), Beograd 1995.
  • ~, ULUPUDS 1953-1993., Udruženje likovnih i primenjenih umetnika Srbije. Beograd, 1993, str. 131.
  • ~, Fotografija kod Srba 1839-1989, SANU, Beograd, 1991, str. V30.
  • Bjelica, Mihailo. Dva veka srpskog novinarstva, Institut za novinarstvo, Beograd, 1992, str. 153, 200 i 465.
  • Bihalji-Merin, Oto i Slobodan Kljakić: Razgovor sa O. B. Merinom, Treći program Radio Beograda, 1987.
  • Bogavac, Zoran. Prozivka druge smene II. Tekst za katalog izložbe Milinka Stefanovića „Prozivka druge smene II“, Galerija Doma kulture, Aleksinac, 1989. godine.
  • Bogavac, Zoran. Ista priča, novi potpisnici, simbolika menzaškog šubera, šta se dogodilo u predvorju pakla. Tekst za katalog izložbe Milinka Stefanovića „Godine devedesete“, galerija Singidunum, Beograd, 1993.
  • Bogavac, Zoran. O susretanju (a o fotografiji ni reč), Tekst za katalog izložbe Milinka Stefanovića, Gornji Milanovac, Kuća norveško-jugoslovenskog prijateljstva, 18. april - 20. maj 1992. i Čačak, Galerija narodnog muzeja, jun 1992.
  • Bulić, Vanja. „Miris istine“, katalog izložbe „Ista priča“, Beograd 1987.
  • Gačić, Radoš. „DEN – foto (ili povratak fotografiji)“. Tekst za katalog izložbe Milinka Stefanovića, Kuća norveško-jugoslovenskog prijateljstva, Gornji Milanovac, i Galerija Narodnog muzeja, Čačak, 1992. godine.
  • Milovanović, Dušan: „Škripa, pri prvom pokušaju otvaranja i čitanja beležnice raba sego (Milinka S): Slovo o izložbi Svetosavska staza 9“, 2004
  • Mijailović, Katarina. „Milinko Stefanović“, službena biografija, 2007.
  • Stevanović, Slavica. „JU FOTO ART — pogled na savremenu jugoslovensku fotografiju“, tekst komesara izložbe, Muzej istorije Jugoslavije, Beograd, 2002.
  • Stefanović, Milinko. Ozren - boj i Doboj: U kraće od polovinke sekunde sažete 72 kolor fotografije slikane na Nikoljdan 1993. i za Uskršnje praznike 1994. godine. Predgovor autora za katalog 28. autorske izložbe fotografija „Ozren - boj i Doboj“, 1994.
  • Tošić, Dragoljub: „Ista priča“, trinaesta samostalna izložba Milinka Stefanovića, Salon fotografije FSJ, Beograd, 12.11.1987.

Spoljašnje veze uredi