Milić Radovanović

Ukoliko ste tražili drugu osobu, pogledajte članak Milić Radovanović Mladen.

Milić Radovanović (Čestobrodica, 26. maj 1860 — Beograd, 28. decembar 1936) bio je srpski ekonomista i političar.

Milić Radovanović
Fotografija Radovanovića
Lični podaci
Datum rođenja	(1860-05-26)26. maj 1860.
Mesto rođenja	Čestobrodica, Kneževina Srbija
Datum smrti	28. decembar 1936.(1936-12-28) (76 god.)
Mesto smrti	Beograd, Kraljevina Jugoslavija
Univerzitet	Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

Biografija

Završio je studije ekonomije u Parizu. Predavao je narodnu ekonomiju na Pravnom fakultetu u Beogradu 1892-1924. godine.

Bio je narodni poslanik, ministar finansija Srbije 1902. i 1903. godine i predsednik Zadružnog saveza. Bio je član kolegijuma od osam profesora koji su, prilikom stvaranja Univerziteta u Beogradu 1905. godine, birali sve ostale profesore.

Prvih osam redovnih profesora Beogradskog univerziteta, 1905. godine: Sede, sleva Jovan Žujović, Sima Lozanić, Jovan Cvijić, Mihailo Petrović Alas; stoje, sleva Andra Stevanović, Dragoljub Pavlović, Milić Radovanović i Ljubomir Jovanović.

Objavio je radove o istoriji ekonomskih doktrina, zanatima i zanatskim školama, žitarskim bankama, državnim dugovima Srbije itd. Pisao je pod uticajem nemačke istorijske škole i zalagao se za zaštitnu spoljnotrgovinsku politiku.

Odabrana dela

• „Stara i nova škola u ekonomskoj nauci“ (1893)
• „Zanatske škole“ (1895)
• „O propadanju naših zanata“ (1897)
• „Žitarske banke“ (1898)
• „O obezbeđenju stoke“ (1900)
• „O razdruživanju života i imanja kod naših porodičnih zadruga“ (1900)
• „O zadružnom obliku, poznatom pod imenom zajedničke nabavke namirnica i ustanovama za to“ (1905)