Milić Radovanović

Milić Radovanović
Milić Radovanović
	Fotografija Radovanovića
Lični podaci
Datum rođenja	26. maj 1860.
Mesto rođenja	Čestobrodica, Kneževina Srbija
Datum smrti	28. decembar 1936. (76 god.)
Mesto smrti	Beograd, Kraljevina Jugoslavija
Univerzitet	Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

Milić Radovanović (Čestobrodica, 26. maj 1860 — Beograd, 28. decembar 1936) bio je srpski ekonomista i političar.

Biografija

Završio je studije ekonomije u Parizu. Predavao je narodnu ekonomiju na Pravnom fakultetu u Beogradu 1892-1924. godine.^[1]

Bio je narodni poslanik, ministar finansija Srbije 1902. i 1903. godine i predsednik Zadružnog saveza. Bio je član kolegijuma od osam profesora koji su, prilikom stvaranja Univerziteta u Beogradu 1905. godine, birali sve ostale profesore.

Prvih osam redovnih profesora Beogradskog univerziteta, 1905. godine: Sede, sleva Jovan Žujović, Sima Lozanić, Jovan Cvijić, Mihailo Petrović Alas; stoje, sleva Andra Stevanović, Dragoljub Pavlović, Milić Radovanović i Ljubomir Jovanović.

Objavio je radove o istoriji ekonomskih doktrina, zanatima i zanatskim školama, žitarskim bankama, državnim dugovima Srbije itd. Pisao je pod uticajem nemačke istorijske škole i zalagao se za zaštitnu spoljnotrgovinsku politiku.

Odabrana dela

„Stara i nova škola u ekonomskoj nauci“ (1893)
„Zanatske škole“ (1895)
„O propadanju naših zanata“ (1897)
„Žitarske banke“ (1898)
„O obezbeđenju stoke“ (1900)
„O razdruživanju života i imanja kod naših porodičnih zadruga“ (1900)
„O zadružnom obliku, poznatom pod imenom zajedničke nabavke namirnica i ustanovama za to“ (1905)

Reference

^ „Milić Radovanović”. Srpska enciklopedija. Pristupljeno 1. 2. 2019.

[1] „Milić Radovanović”. Srpska enciklopedija. Pristupljeno 1. 2. 2019.

[1]