Milka Stojanović
Milka Stojanović (Beograd, 13. januar 1937 — Beograd, 1. septembar 2023[1]) bila je srpska operska pevačica (sopran).
| Milka Stojanović | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 13. januar 1937. |
| Mesto rođenja | Beograd, Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 1. septembar 2023. (86 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija |
| Muzički rad | |
| Žanr | Opera |
Biografija
urediParalelno sa studijama svetske književnosti, pohađala je operski studio u kome je učila pevanje kod Zdenke Zikove, a usavršavala se i kod Zinke Kunc – zvezde Metropoliten opere, kao i kod prof. Di Luga iz milanske Skale.
Debituje u ulozi Amelije u Verdijevom „Balu pod maskama“. U prvih nekoliko sezona nakon debija otpevala je gotovo sve najznačajnije uloge repertoara dramskog soprana. Nastupala je na svim operskim scenama bivše države te na brojnim festivalima. Nastupala je na svim značajnim operskim scenama sveta.
Njen ujak je bio Branislav Vojnović, upravnik Narodnog pozorišta 1935-1939. U emisiji „Moj Beograd“ prikazanoj na „Studiju B“ 20. avgusta 2009. Milka Stojanović je izjavila da su na nju najveći uticaj imali njen otac i ujak. Bila je udata za operskog pevača Živana Saramandića. Njena sestra je Zagorka Stojanović.
Debitovala je 1960. u Narodnom pozorištu. Od 1967. bila je nekoliko godina u Metropoliten operi u Njujorku. Kasnije je ponovo bila u Narodnom pozorištu, do 1993. godine.
Po sopstvenim rečima (emisija „Moj Beograd“, 20. avgust 2009), učestvovala je u prvom izvođenju u Srbiji Verdijevih opera „Nabuko“ i „Atila“, kao i Belinijeve opere „Norma“. Tim izvođenjem Belinijeve „Norme“ otvorena je zgrada Narodnog pozorišta posle obnavljanja 1966. godine.
Nagrade
uredi- Oktobarska nagrada grada Beograda za ulogu Elze u operi „Loengrin“
- dve nagrade Narodnog pozorišta za uloge u „Travijati“ i „Atili“
- nagrada Narodnog pozorišta za životno delo
- četiri spomen-plakete grada Beograda
- nagrada Saveza kompozitora Jugoslavije „Zlatna lira“ za interpretacije dela domaćih autora
- Časopis “Opera News” iz Njujorka dodelio joj je nagradu ”Golden Voice“, na osnovu mišljenja stručne javnosti i operske publike, čime je svrstana u četiri najlepša glasa 20. veka
- Internacionalni biografski centar u Kembridžu uvrstio ju je 1997. godine u enciklopediju „Ko je ko u muzici“
Repertoar
urediGlavne sopranske uloge u sledećim operama:
- VERDI: Aida, Trubadur, Bal pod maskama, Otelo, Nabuko, Don Karlos, Moć Sudbine, Travijata, Atila, Simone Bokanegra, Sicilijansko večernje
- PUČINI: Toska, Madam Baterflaj, Boemi, Turandot
- BELINI: Norma
- PONKJELI: Đokonda
- MASKANjI: Kavalerija rustikana
- ČELEA: Adrijana Lekuvrer
- MOCART: Figarova ženidba
- HENDL: Cezar i Kleopatra
- BETOVEN: Fidelio
- VAGNER: Loengrin
- SMETANA: Prodana nevesta
- ČAJKOVSKI: Pikova dama
- BORODIN: Knez Igor
- MUSORGSKI: Boris Godunov
- sopranske deonice u Verdijevom Rekvijemu i Betovenovoj Misi solemnis
- veliki broj ruskih solo pesama i ruskih narodnih pesama
Gostovanja
uredi- Njujork, Minhen, Hamburg, Frankfurt, Drezden, Keln, Berlin, Bečka državna opera, Salcburg, Grac, Cirih, Lozana, Oslo, Kopenhagen, Helsinki, Rim, Venecija, Palermo, Bolonja, Sirakuza, Madrid, Barselona, Valensija, Palma de Majorka, Edinburg, Solun, Atina, Moskva, Petrograd, Kijev, Odesa, Kazanj, Baku, Jerevan, Harkov, Perm, Novosibirsk, Minsk, Sverdlovsk, Sofija, Prag, Bratislava, Bukurešt, Temišvar, Jaši, Ankara, Kairo, Karakas.
Partneri
uredi- Mario del Monako, Franko Koreli, Lučano Pavaroti, Nikolaj Geda, Plasido Domingo, Ričard Taker, Karlo Bergonzi, Đani Rajmondi, Bruno Prevedi, Bruno Sebastijan, Đanfranko Čekele, Brigit Nilson, Fiorenca Kosoto, Elena Obrascova, Irina Arhipova, Oralija Domingez, Robert Meril, Fernando Korena, Tito Gobi, Aldo Proti, Mario Sereni, Čezare Siepi, Nikolaj Đaurov, Bonaldo Đajoti, Živan Saramandić i drugi
Dirigenti sa kojima je sarađivala
uredi- Frančesko Molinari – Pradeli, Fausto Cleva, Zubin Mehta, Kurt Adler, Nelo Santi, Lamberto Gardeli, Đuzepe Patane, Tomas Šipers, Boris Hajkin, Egizio Masini, Hans Svarovski, Berislav Klobučar, Oliviero de Fabritis i drugi
Izvodi iz kritika
uredi- „Milka Stojanović u svom debiju u Metropolitenu bila je veoma uverljiva u ulozi Leonore u Verdijevoj operi ‘Moć sudbine’ pokazavši lep glas, izuzetnu vokalnu tehniku i osećanje za scenu na kojoj je njena pojava odražavala istinsku ličnost.“ Irvin Kolodin – New York Times
- „Milka Stojanović veoma upečatljiv sopran ličnog tembra, zračan i blistav potvrđuje eruptivnu glasovnu snagu i istovremeno predstavlja demonstraciju pravog pevačkog čuda.“ Algemeinen Zeitung - Beč
- „Milka Stojanović kao Aida nema rivalke. Ona peva čudesno, precizno i muzikalno. Njen glas je kao kanon u službi najčistije pevačke škole, obojen nezadrživim temperamentom. Odavno nismo čuli pevača ovakvih kvaliteta. Ime jugoslovenske umetnice ostaće zapisano zlatnim slovima u analima teatra ‘Auditorijum’.“ Baleares – Palma de Majorka
Vidi još
urediReference
uredi- ^ „Preminula primadona Milka Stojanović (1937-2023)”. Narodno pozorište u Beogradu. 2. 9. 2023. Arhivirano iz originala 02. 09. 2023. g. Pristupljeno 2. 9. 2023.
Spoljašnje veze
uredi- Zvanična prezentacija Narodnog pozorišta u Beogradu[mrtva veza]
- Milka Stojanović (1937-2023)
- Milka Stojanović: Nema pesme bez harizme („Večernje novosti“, 31. januar 2016)
- Vreme diva nije prošlo („Politika”, 20. jun 2017)
- Život je uvek u pravu („Politika”, 30. avgust 2020)
- Muzika je blago koje treba negovati („Politika”, 23. avgust 2021)
