Mimikrija
Mimikrija je sposobnost pojedinih organizama da stalno, ili povremeno, prilagođavaju svoj izgled sredini kako bi se smanjila ugroženost, opasnost po život i povećale mogućnosti opstanka. Najpoznatiji je kameleon koji menja boju u skladu sa bojama sredine u kojoj se nalazi. U prenosnom smislu, koristi se kao oznaka za ponašanje nekih osoba koje ima sličnu svrhu. Tada govorimo o socijalnoj mimikriji. Jedan njen oblik sreće se u ponašanju pripadnika manjinskih grupa koje su ugrožene, ili u ponašanju pojedinaca sklonih ovom vidu socijalne komunikacije.[1]
Mimikrija u prirodi uredi
Mimikrija bi se mogla nazvati korisnom sličnošću, jer neke vrste živih bića koje su meta predatora izgledom i bojom mogu da nalikuju onim vrstama koje su, recimo, otrovne. Još u viktorijansko doba prirodnjak Henri Bejts je proučavao živi svet amazonske vlažne šume i otkrio je dve različite vrste leptira iz roda Dismorphia sp., od kojih je jedna bila otrovna, a druga nije. Međutim, neotrovna vrsta je koristila mimikriju tako što je imitirala upozoravajuće boje otrovne vrste. Ovaj način mimikrije naziva se Bejtsova mimikrija.
Međutim, mimikriju ne koriste samo vrste koje se skrivaju od svojih predatora, već i sami predatori, ali ne da uplaše plen, već da se uklope u okolinu koja ih okružuje, odnosno da budu što manje uočljivi. Mimikrija je poznata i među biljkama. Pojedine vrste orhideja iz roda Orphys ima donju laticu koja veoma podseća na ženku bumbara. Kada sleti na nju u nastojanju da je oplodi, zapravo će oprašiti biljku.[2] Svako imitirano živo biće i sva okolina koja se imitira naziva se model.
Primeri uredi
U prirodi ima mnogo primera mimikrije. Cvrčak Tanusia brullaei imitira list, a i mnoge gusenice (larve leptira) imitiraju grančice na kojima inače žive. Slična pojava je i kod slatkovodne hidre. Takozvane lažne koralne zmije koje su neotrovne, prema šarama po telu neodoljivo podsećaju na otrovne vrste. Leptir Thecla togarna ima oslikanu lažnu glavu na svojim krilima. Računajući na smer kretanja, grabljivice ga napadaju „spreda“, ali im on pobegne odletevši na drugu stranu. Slično je i kod leptira paunovca koji na krilima ima šare u obliku velikih očiju.[2]
Mimikrija i aposemija uredi
Mimikrija i aposemija su primeri evolutivne adaptacije. Evolutivna adaptacija je karakteristika koja poboljšava opstanak. Prirodna selekcija je pojava koja prouzrokuje evolutivnu adaptaciju, zbog toga biolozi su definisali adaptaciju kao karakteristiku koja se razvila iz prirodne selekcije.[3] Paralelna i zaštitna mimikrija podsećaju na aposemiju i povezane su sa njom.
Aposemija je biološki fenomen u kome jedna osobina organizma tera predatore, zato što ispušta neki neugodan miris ili neprijatno izgleda, jer sadrži veliki broj pigmenta u koži. Ova osobina je veoma korisna.
Aposematična obojenost čuva jedinku od predatora tako što stvara signale upozorenja, koji se emituju iz raznih kombinacija boja sa površine njihovog tela. Ova pojava ne garantuje sigurno preživljavanje jedinke. Aposemija se javlja u svim oblicima, tako na primer aposemija kod tvora je neugodan miris koji on ispušta iz svog anusa.
Još jedan primer su otrovne žlezde koje se nalaze u telima žaba iz porodice Dendrobatidae. Aposematska obojenost ovih žaba upozorava potencijalnog predatora da su otrovne.
Postoje ose iz familije Mutillidae koje poseduju otrovnu žaoku, iskrivljene antene i specifičnu boju na površini njihovih tela.
Aposemija pauka iz roda Latrodectus je njegov otrov tj. neurotoksin, latrotoksin. On upozorava potencijalne predatore svojom crnom bojom i crvenim akcentom na leđima.
Mimikrija i aposemija su veoma važne osobine živog sveta, koje imaju veliki broj primera. Ove pojave su neki način prostog, odbrambenog sistema, koji je nastao da zavarava potencijalne predatore, ali i da pomaže predatorima da lakše uhvate svoj plen. Jedan od uzroka mimikrije i aposemije je borba za opstanak u prirodi.
Tipovi mimikrije uredi
| naziv | shema | objašnjenje |
|---|---|---|
| Paralelna mimikrija | 
|
Sposobnost različitih, nesrodnih vrsta da imaju veoma sličnu ili čak i istu boju koja im služi za upozoravanje i teranje predatora. One upozoravaju i teraju predatore zbog opstanka u prirodi. |
| Zaštitna (Bejtsova) mimikrija | 
|
Sposobnost neotrovnih organizma da kopiraju izgled otrovnih organizama u cilju sakrivanja od predatora. Karakteristična je za životinje koje su česta meta grabljivaca i one svojim izgledom imitiraju otrovne, nejestive vrste. |
| Upozoravajuća obojenost | 
|
Vrste koje upozoravaju da su otrovne ili one koje ih imitiraju najčešće koriste upadljive boje poput narandžaste i crvene. |
| Mimikrija grabljivaca (predatora) | 
|
Sposobnost grabljivca da kopira signale drugog, nekog bezazlenog organizma, koji ima osobinu da privlači neke jedinke, kako bi lakše mogli da napadnu plen. Na primer, malajska bogomoljka (Himenopus bicornis) je roze boje i sakriva se na cveću (Melastoma polyanthum), na kog veoma podseća, i u boji, i u obliku. Kad se insekt dovoljno približi cvetu, bogomoljka ga pojede. |
| Mertensova mimikrija | 
|
Sposobnost jačih i opasnijih vrsta da imitiraju manje opasnu vrstu. Na primer otrovne i neotrovne koralne zmije imitiraju umereno otrovne koralne zmije, koje nisu dovoljno otrovne da ubiju predatora. Predator će vremenom naučiti da takve zmije ne treba da lovi. Koralne zmije ovom mimikrijom upozoravaju predatore i povećavaju mogućnost svog opstanka. |
| Milerova mimikrija | 
|
Sposobnost različitih otrovnih, nesrodnih vrsta da imitiraju jedna drugu i samim tim njihova vrsta ima sve manje žrtvi, odnosno produžavaju svoj životni vek.
Leptiri iz roda Heliconius imaju sličnu boju i pruge na krilima. Svaka jedinka koja koristi ovu vrstu mimikrije ima koristi od nje, jer će predatori naučiti da ne napadaju ovaj rod leptira. |
| Mimikrija imitacijom korova | Sposobnost korova da imitira karakteristike neke druge biljke koja je pripitomljena putem veštačke selekcije. | |
| Intraspecijska mimikrija | Sposobnost dve jedinke koje pripadaju istoj vrsti da imitiraju jedna drugu. Na primer, ribe ciklidi koje žive u Africi. Kada je mužjak spreman za parenje, iskopa rupu i potom doziva ženku da se pare. Ženka počinje da se mresti i nakon toga stavlja svu nastalu ikru u usta. Mužjak onda izbacuje spermu i širi svoje anulno peraje. Oko analne peraje se nalaze narandžasti krugovi, koji su iste veličine i oblika kao novonastala ikra. Ženka pokušava da usisa ovu lažnu ikru. Pri pokušaju usisavanja lažne ikre, ženka usisava mužjakovu spermu. U njenim ustima dolazi do oplođenja ikre. Ova mimikrija je od koristi za mužjaka i za ženku, jer povećava šanse za uspešno oplođenje. | |
| Automimikrija | Sposobnost organizma da razvije delove tela koji podsećaju jedan na drugi. To je mimikrija koja se dešava između dva dela jedne jedinke. Postoje zmije čiji vrhovi repova podsećaju na zmijsku glavu. Kada je u opasnosti, zmija počne da se kreće unazad i na taj način zbunjuje predatora. |
Literatura uredi
- Sterling T., The Functionality and Evolution of Aposematic Colorisation, Thomas Sterling, London 2004.
- Rossetti A., Mimicry and its evolution, 1999.
- Mcfarland D., The Oxford Companion to Animal Behavior, Oxford University Press, London 1987.
- Allaby M., Macmillan Dictionary of the Enviroment (third edition), The Macmillan Press LTD., London 1977, 1983, 1988.
- Kwan C., Biological mimicry, 2012.
Izvori uredi
- ^ Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
- ^ a b Grupa autora. „Veliki atlas životinja“. Mladinska knjiga, Ljubljana-Zagreb, 1989.
- ^ J. Futuyma D., Evolution (second edition), Sinauer Associates Inc., 2009.
Spoljašnje veze uredi
- Boja i mimikrija
- Kamuflaža i mimikrija kod fosilnih organizama
- Hemijska mimikrija i kamuflaža Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. april 2021)
- Čudno ali istinito Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. oktobar 2010)