Mirko Bojić

Mirko Bojić (Beograd, 1. jul 1932 — 16. mart 2020) bio je jugoslovenski i srpski novinar, reporter, spoljnopolitički komentator, urednik i publicista, dugogodišnji glavni i odgovorni urednik Ilustrovane Politike i član Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.

Mirko Bojić
Mirko Bojić na santi leda SP-23
Lični podaci
Datum rođenja	(1932-07-01)1. jul 1932.
Mesto rođenja	Beograd, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti	16. mart 2020.(2020-03-16) (87 god.)
Mesto smrti	Beograd, Republika Srbija
Supružnik	Marina Bojić (1961—2020)

Biografija

Mirko Bojić na santi leda SP-23 (Severni pol) u Severnom ledenom okeanu.

Novinarstvom je počeo da se bavi još kao student fizičke hemije na Beogradskom univerzitetu. Prve reportaže objavio je u listu Duga, a po osnivanju Ilustrovane Politike prešao je u tu redakciju. Izveštavao je iz zemlje i iz inostranstva, iz mirnodopskih i ratnih uslova. Bio je prvi jugoslovenski novinar koji je posetio Kinu 1969, i izveštavao o različitim dešavanjima sa putovanja po Sibiru, Čukotki, Kamčatki i sovjetskom Severnom polu, iz većeg broja evropskih zemalja, zemalja Afrike i iz SAD.

Mirko Bojić na santi leda SP-23 (Severni pol) u Severnom ledenom okeanu.

Od 1975. tokom sledećih 12 godina bio je glavni i odgovorni urednik Ilustrovane Politike čiji je nedeljni tiraž tih godina kontinuirano iznosio više od 200.000 primeraka. Krajem te decenije Ilustrovana Politika je prva objavila seriju napisa o političkim, društvenim i nacionalnim problemima na Kosovu i mnoge druge društveno angažovane tekstove. Tokom njegovog vođenja ovog lista ustanovljene su manifestacije kao što su Beogradska biciklijada, Regata odmora i zabave i druge, kao i nagrade „Zlatna truba” na saboru u Guči, „Srebrna pahuljica” za najbolji zimski rekreativni centar i druge.

Od 1987. do 1991. bio je dopisnik Politike iz jugoistočne Azije, iz Nju Delhija, Indija. Po povratku, do penzionisanja, radio je kao jedan od urednika na spoljnoj rubrici Politike.

Tokom 1990ih pisao je za više listova i bio jedan od osnivača, urednika i novinara lista za dijasporu.

Njegov otac Dragoljub Bojić bio je profesor geologije iz Beograda, a majka Anica (Ilić) Bojić kćerka profesora istorije Radivoja Ilića, direktora gimnazije u Kruševcu i u Beogradu.

Čuveni srpski pesnik Milutin Bojić je bio stric Mirka Bojića i rođeni brat Dragoljuba Bojića. Mirko je Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” poklonio Milutinovu originalnu posetnicu (vizit kartu). U Udruženju je bio član od 2015. godine, zajedno sa suprugom.

Mirko Bojić bio je oženjen Marinom (Kašanin) Bojić, a njihova kćerka je Zoja Bojić.

Preminuo je 16. marta 2020. godine i sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

Bibliografija

• Mirko Bojić je autor knjige „Zemljo Indijo”, Prosveta, 2000, koja sadrži njegove političke, društvene i putopisne reportaže o Indiji i iz Indije.
• Pod pseudonimom Majkl Bagli, Mirko Bojić je objavio preko 150 popularnih romana u izdanju različitih izdavača.
• Takođe pod pseudonimom, Mirko Bojić je objavio i dvadesetak romana žanra na granici naučne fantastike i paranormalnih zbivanja.

Iz recenzije za knjigu „Zemljo Indijo"

- GLEDATI Indiju izbliza za radoznale je izuzetan dobitak, ali i najmrzovoljnije Indijce ne ostavlja ravnodušnim. To je susret sa jedinstvenom i najvećom na svetu mešavinom vekova, shvatanja, ponašanja, postupaka, sa čudnim udruživanjem zlata i plastike, hramova i frižidera, džet-seta i sirotinje, bogova i kompjutera... Raznovrstan je prirodni zakon Indije.

Ovim rečima otvara svoju dokumentarnu knjigu „Zemljo Indijo" Mirko Bojić (1932) istaknuti novinar i reporter, i dugogodišnji dopisnik iz ove daleke, neobične i izuzetno zanimljive i prijateljske zemlje.

- Ova knjiga nam otkriva dušu Indije, dušu sazdanu od istorije, mitologije, podneblja, nasleđa, običaja, ljudskih sudbina, savremene stvarnosti, perspektive, ali nam takođe, na uzbudljiv i sugestivan nacin, otkriva matricu po kojoj pulsira današnji svet - rekao je Čedomir Mirković, savezni ministar na jučerašnjoj konferenciji za štampu u "Prosveti".

Večernje Novosti, 30. septembar 2000.