Mirko Marjanović
Mirko Marjanović (Knin 27. jul 1937 — Beograd, 21. februar 2006) bio je srpski i jugoslovenski političar i ekonomista. Marjanović je bio predsednik Vlade Republike Srbije i visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije.
| Mirko Marjanović | |||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Mirko Marjanović | |||||||||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||||||||
| Datum rođenja | 27. jul 1937. | ||||||||||||||||||
| Mesto rođenja | Knin, Kraljevina Jugoslavija | ||||||||||||||||||
| Datum smrti | 21. februar 2006. (68 god.) | ||||||||||||||||||
| Mesto smrti | Beograd, Srbija i Crna Gora | ||||||||||||||||||
| Državljanstvo | Srbija i Crna Gora | ||||||||||||||||||
| Narodnost | Srpska | ||||||||||||||||||
| Religija | Ateista | ||||||||||||||||||
| Univerzitet | Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu | ||||||||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||||||||
| Politička stranka | Socijalistička partija Srbije (1990–2006) Savez komunista Jugoslavije (do 1990) | ||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
Biografija
urediMarjanović je rođen 27. jula 1937. godine u Kninu (Kraljevina Jugoslavija), gde je završio gimnaziju.[1] Imao je 4 brata, uključujući blizanca Veljka, i dve sestre.[2]
U sezoni 1955/56. godine nastupao je na poziciji krila za NK Dinara iz Knina.[3] Počeo je da studira Muzičku akademiju u Zagrebu, ali je promenio preokupaciju i studirao ekonomiju na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je diplomirao 1960. Radio je u preduzeću Tvik u Kninu, Rudarsko-metalurškom kombinatu Zenica, a zatim u Progresu, gde je od 1979. bio generalni direktor spoljnotrgovinskog preduzeća.
Sa ruskim Gaspromom osnovao je mešovitu firmu Progresgas-trejding. Funkciju direktora, odnosno predsednika Upravnog odbora Progresa zadržao je i dok je bio predsednik vlade. Bio je jedno vreme predsednik FK Partizana.
Preminuo je na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu 21. februara 2006. godine.
Politička karijera
urediZa predsednika Vlade Srbije biran je dva puta - prvi put 18. marta 1994, a drugi put 24. marta 1998. Obe vlade su bile koalicione. U jednoj je participirala Nova demokratija Dušana Mihajlovića, a u drugoj Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja i JUL Mire Marković u okviru Leve koalicije.
Nekoliko zakona donesenih u vreme njegovog mandata omogućili su represiju nad profesorima, studentima[4] i novinarima[5] koji nisu podržavali režim Slobodana Miloševića. Posebno treba izdvojiti Zakon o univerzitetu iz 1998. godine i Zakon o informisanju iz 1998. godine.[6] Podneo je ostavku na funkciju predsednika Vlade Srbije 21. oktobra 2000, nakon što su SPS-DOS-SPO postigli dogovor o formiranju prelazne republičke vlade do prevremenih republičkih izbora krajem te godine. Sve ukupno, to je jedan od najdužih premijerskih mandata u Srbiji. Njegov mandat padao je u vreme dva rata (bosanskog i kosovskog) tokom raspada Jugoslavije, kao i u vreme operacije Oluja kada se u Srbiju i Srpsku iselilo celokupno stanovništvo Srpske Krajine i njegovog rodnog grada Knina.
Slobodan Milošević je Marjanovića 23. decembra 2001. iz zatvorske ćelije u Hagu ovlastio da ga u odsustvu zastupa na funkciju predsednika Socijalističke partije, što je Marjanović činio do avgusta 2002, kada je razrešen te dužnosti.
Nova vlast podnosila je krivične prijave protiv njega, ali one nisu imale sudski epilog.
Autor je knjige „U raljama dosovske demokratije“.[7]
Vidi još
urediReference
uredi- ^ Marjanović, Mirko (2004). U raljama dosovske demokratije. Beograd : Progres. str. 1152. ISBN 978-86-85367-00-7.
- ^ Z. Vulić (26. 2. 2000). „Ko je ovaj čovek? Mirko Marjanović (Raspevani premijer)”. arhiva.glas-javnosti.rs/. Glas javnosti. Arhivirano iz originala 05. 10. 2011. g. Pristupljeno 8. 10. 2021.
- ^ Drago Kovačević - "NK Dinara 1913-2013 Ni manjeg grada ni većeg kluba" (Beograd, 2013)
- ^ „Miloševićev udbaš podučava studente”. Blic. 18. 7. 2010.
- ^ Didanović, Vera. „Vlast i mediji – Vesele devedesete”.
- ^ „Zakon o javnom informisanju: istorijat”. N1info. 23. 4. 2018. Arhivirano iz originala 06. 11. 2018. g.
- ^ Marjanović, Mirko (2004). U raljama dosovske demokratije (na jeziku: engleski). Progres. ISBN 978-86-85367-00-7.
