Mirovne operacije Ujedinjenih nacija
Mirovne operacije Ujedinjenih nacija pomažu zemljama pogođenim sukobom da stvore uslove za trajni mir i pokazale su se kao jedan od najefikasnijih instrumenata da se pogođene zemlje navedu na pravi put od sukoba ka miru. Ove operacije poseduju izuzetne prednosti poput legitimiteta, deljenja tereta kao i usmeravanja policije i trupa iz celog sveta i njihovu integraciju sa civilnim mirovnim snagama.[1]
Ujedinjene nacije sprovode najveći broj mirovnih operacija i ako se one sprovode u okviru NATO, EU i mnogih drugih regionalnih organizacija.
Mirovne operacije nisu definisane Poveljom UN, već su se razvijale u skladu sa promenama u bezbednosnom okruženju i ciljevima UN da ispune svrhu svog postojanja.
Tradicionalne mirovne operacije[2] su se sprovodile u situacijama međudržavnih sukoba i vojnih pretnji bezbednosti. Do transformacije mirovnih operacija došlo je zbog izmenjenog bezbednosnog okruženja krajem 20. veka i pojave sukoba u kojima je izraženo organizovano nasilje uglavnom upereno ka civilnom stanovništvu. Takođe pojavili su se brojni akteri koji istovremeno mogu doprineti uspostavljanju mira poput humanitarnih organizacija i privatnih vojnih kompanija.
Trenutno je aktuelno 14 mirovnih operacija na 4 kontinenta.
Današnje multidimenzionalne mirovne operacije pozivaju se ne samo na održanje mira i sigurnosti već i na olakšanje političkih procesa, zaštitu civila, pomoć u razoružanju, demobilizaciji i reintegraciji bivših boraca. Takođe podržavaju organizaciju izbora, promovišu i štite ljudska prava i pomažu u ponovnom uspostavljanju vladavine prava.
Mirovne operacije su oduvek bile veoma dinamične i evoluirale tokom suočavanja sa novim izazovima. Uspeh nikada nije zagarantovan jer mirovne misije UN gotovo po definiciji idu u fizički i politički najteža okruženja. Međutim, tokom svog postojanja, UN su imale izuzetne uspehe čemu svedoči i Nobelova nagrada za mir.
Mirovne operacije UN-a su jedinstveno globalno partnerstvo. Ona okuplja Generalnu skupštinu, Savet bezbednosti, Sekretarijat, doprinosnike trupa, policije i vlade domaćina u kombinovanim naporima za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti. Njegova snaga leži u legitimnosti Povelje UN-a i u širokom spektru zemalja koje doprinose, učestvuju i obezbeđuju dragocene resurse.
Finansiranje mirovnih operacija uredi
Svaka mirovna operacija ima svoj budžet i račun koji uključuju operativne troškove kao što su transport i logistika, i troškove osoblja kao što su plate. Države koje su najviše doprinele finansiranju mirovnih operacija (2018):[3]
Postignuća UN uredi
Od 1948. godine UN su pomogle da se okončaju sukobi i utvrdi pomirenje u Kambodži, El Salvadoru, Gvatemali, Mozambiku, Namibiji, Tadžekistanu. Veliku razliku su napravile sa nedavno završenim ili tekućim operacijama poput Sijera Leone-a, Burundija, Obale Slonovače, Liberije, Haitija i Kosova. Međutim bile su osporavane i smatrane nedostojnim na drugim mestima poput Somalije, Ruande i bivše Jugoslavije početkom 90-ih godina.
Principi mirovnih operacija uredi
UN se vode sledećim principima i oni se smatraju "svetim trojstvom" mirovnih operacija a to su:
- Saglasnost strana sukobu - potrebno je da obe strane u sukobu prihvate mirovnu operaciju UN i njihovo delovanje, bilo političko ili fizičko obavljanje svojih zadataka. U nedostatku takvog pristanka rizikuje se da mirovna operacija preraste u još jednu stranu u sukobu i samim tim zanemari svoju osnovnu ulogu održavanja mira. Sa druge strane, činjenica da su glavne strane dale pristanak za sprovođenje mirovnih operacija UN ne mora da znači da će naići na pristanak i na lokalnom nivou zbog slabe komande i kontrole sistema. Takođe to se može desiti i u nestabilnim okruženjima gde su prisutne naoružane grupe koje ne prihvataju ničiji autoritet.
- Nepristrasnost - ključna je za održavanje saradnje glavnih strana ali je ne treba mešati sa neutralnošću i neaktivnošću. Mirovne snage treba da budu nepristrasne u svojim odnosima sa stranama u sukobu ali ne i neutralne u izvršavanju svog mandata. Svaka misija ne bi trebalo da odstupi od rigorozne primene principa nepristrasnosti zbog straha od pogrešnog tumačenja ili odmazde. Propusti mogu ugroziti legitimitet i kredibilitet mirovne operacije i može doći do povlačenja saglasnosti za prisustvo mirovnih snaga od jedne ili više strana. Upotreba sile u mirovnim operacijama uvek ima političke implikacije i često može dovesti do nepredviđenih okolnosti.
- Upotreba sile u samoodbrani - operacije UN ne koriste silu. međutim, uz dozvolu Veća mogu koristiti silu u samoodbrani, odbrani mandata, za zaštitu civila ili da pomognu nacionalnoj vlasti u održavanju reda i zakona.[1]
Istorijski razvoj mirovnih operacija uredi
Prvobitni oblici mirovnih operacija pojavili su se pre nastanka UN, još u 19. veku i izvestan broj tih kolektivnih akcija bio je povezan sa zaštitom hrišćana. Većina intervencija u 19. veku uključivala je kolonijalne interese velikih sila. Tada su akcije sprovodile koalicije država i kolonijalne sile samostalno, međutim posle Prvog svetskog rata formirana je Liga naroda i zadatak ostvarivanja kolektivne bezbednosti prelazi u nadležnost te organizacije. Liga naroda je delimično uspela da ostvari svoju odluku, međutim nije uspela da ostvari svoj primarni cilj - sprečavanja budućih svetskih ratova. Iz tog razloga, nakon Drugog svetskog rata, na temeljima Lige naroda nastale su UN na osnovu međunarodnog ugovora (Povelja UN). Poveljom je definisano da su svi članovi UN obavezni "da stave na raspolaganje Savetu bezbednosti, na njegov poziv, u skladu sa posebnim sporazumom ili sporazumima, oružane snage, pomoć i olakšice, uključujući tu i pravo prolaza, neophodne radi održanja međunarodnog mira i bezbednosti". Poveljom su predviđene mnoge mere za očuvanje mira poput mera mirnog rešavanja sukoba, mera u slučaju pretnji mirom, povreda mira ili agresije, ali mirovne operacije u ovom dokumentu nisu predviđene kao mere ili instrument za očuvanje mira i bezbednosti.
Termin mirovnih operacija pojavio se prvi put 1956. godine za vreme Suecke krize.
S obzirom da se sistem kolektivne bezbednosti tokom Hladnog rata pokazao neefikasnim, uvedene su posmatračke misije, a zatim operacije očuvanja mira.[4]
Vrste mirovnih operacija[5] uredi
- Tradicionalne mirovne operacije[2]
Ove operacije uključuju raspoređivanje vojnih kontingenata za praćenje i nadzor nad primenom sporazuma o prekidu vatre, povlačenja, tampon zone. Najzastupljenije su bile u periodu Hladnog rata. Uspotavljanje ovih misija zasniva se na poštovanju tri osnovna principa mirovnih operacija. Pravni osnov za njihovo uspostavljanje nalazi se u glavi VI Povelje. One se mogu posmatrati kao vojnoposmatračke misije i misije očuvanja mira. Karakteristike su: mali broj mirovnjaka lako naoružanih sa ciljem da se sukob zamrzne i da se sukobljene strane navedu na pregovore.
- Operacije šireg održanja mira
Imaju za cilj da uspostave demokratsku, odgovornu vlast, promovišu razvoj civilnog društva i daju podsticaj za pokretanje ekonomske obnove i razvoja. Sprovode se uz saglasnost sukobljenih strana. Ovaj koncept mirovnih operacija smatra se proširenim jer se one sprovode u uslovima koji mogu biti nasilni. Od tradicionalnih[2], razlikuju se jer se uspostavljaju u uslovima unutrašnjih a ne međudržavnih sukoba. Uspostavljaju se pod okriljem glave VII 1/2, a odlikuju se jazom između mandata i sredstava za ostvarenje mandata.
- Operacije nametanja mira[6]
Ove operacije ovlašćene su od strane Saveta bezbednosti da primenom odgovarajućih sredstava, uključujući vojnu silu, prinude jednu ili više strana da se pridržavaju mirovnih sporazuma oko kojih su se prethodno usaglasile. Ove operacije zahtevaju aktivnosti koje se sprovode pod okriljem glave VII Povelje UN.
- Operacije izgradnje mira[7]
Ovim operacijama snage UN treba da obezbede stabilno okruženje i izgradnju institucija u zemlji koja je bila zahvaćena sukobom. Za cilj imaju da kroz jačanje naconalnih kapaciteta smanje rizik da zemlja ponovno upadne u sukob. Mere i aktivnosti su: dostava humanitarne pomoći, demobilizacija trupa, reintegracija bivših boraca, jačanje vladavine prava, nadgledanje mehanizama za poštovanje ljudskih prava...
- Operacije podrške miru[8]
Obuhvataju značajnu vojnu i civilnu komponentu. Cilj je da snažno podrže transformaciju ratom uništenog društva u društvo sposobno da samostalno održava stabilan mir. Ove operacije obično obuhvataju multinacionalne snage koje su često autorizovane od Saveta bezbednosti UN, i koje imaju mandat i sredstva da efikasno odgovore na rešavanje mira.
SPISAK mirovnih misija Ujedinjenih nacija uredi
Ovo je spisak mirovnih misija UN-a od kada su Ujedinjene nacije osnovane 1945. godine, organizovane po regionima, sa datumima raspoređivanja, nazivom povezanog konflikta i nazivom operacije UN-a.
Čuvanje mira, kako je definisano od strane Ujedinjenih nacija, je način da se pomogne zemljama rastrganim konfliktom da stvore uslove za održivi mir. Mirovne snage UN-a - vojnici i vojni oficiri, policajci i civilno osoblje iz mnogih zemalja prate i posmatraju mirovne procese koji se javljaju u postkonfliktnim situacijama i pomažu bivšim borcima u sprovođenju mirovnih sporazuma koje su potpisali. Takva pomoć dolazi u mnogim oblicima, uključujući mere za izgradnju poverenja, aranžmane podele vlasti, podršku na izborima, jačanje vladavine prava i ekonomski i socijalni razvoj.
Povelja Ujedinjenih nacija daje Savetu bezbednosti moć i odgovornost da preduzme kolektivne akcije za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti. Iz tog razloga, međunarodna zajednica obično traži od Veća sigurnosti da odobri mirovne operacije. Većina ovih operacija je uspostavljena i sprovedena od strane Ujedinjenih nacija, a trupe koje služe pod operativnom komandom UN-a. U drugim slučajevima, kada se direktno učešće UN-a ne smatra prikladnim ili izvodljivim, Veće ovlašćuje regionalne organizacije kao što je Organizacija Severnoatlantskog ugovora, Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država ili koalicije voljnih zemalja za sprovođenje određenih funkcija za očuvanje mira ili održanje mira. U modernim vremenima, mirovne operacije su se razvile u mnogo različitih funkcija, uključujući diplomatske odnose sa drugim zemljama, međunarodne organe pravde (kao što je Međunarodni krivični sud), i uklanjanje problema kao što su nagazne mine koje mogu dovesti do novih incidenata borbe.
Završene misije uredi
Afrika uredi
- Operacija Ujedinjenih nacija u Kongu – ONUC
- Verifikaciona misija Ujedinjenih nacija Angola 1 – UNAVEM I
- Grupa Ujedinjenih nacija za pomoć u tranziciji – UNTAG
- Verifikaciona misija Ujedinjenih nacija Angola 2 – UNAVEM II
- Operacija Ujedinjenih nacija u Mozambiku – ONUMOZ
- Operacija Ujedinjenih nacija u Somaliji 1 – UNOSOM I
- Misija Ujedinjenih nacija za posmatranje u Liberiji – UNOMIL
- Posmatračka misija Ujedinjenih nacija Uganda – Ruanda – UNOMUR
- Misija pomoći Ujedinjenih nacija za Ruandu – UNAMIR
- Operacija Ujedinjenih nacija u Somaliji 2 – UNOSOM II
- Ujedinjeni narodi Auzou Strip istraživačke grupe - UNASOG
- Verifikaciona misija Ujedinjenih nacija Angola 3 – UNAVEM III
- Posmatračka misija Ujedinjenih nacija u Angoli – MONUA
- Posmatračka misija Ujedinjenih nacija u Sijera Leoneu – UNOMSIL
- Misija Ujedinjenih nacija u Centralnoafričkoj Republici – MINURCA
- Misija Ujedinjenih nacija u Sijera Leoneu - UNAMSIL
- Misija Ujedinjenih nacija u Etiopiji i Eritreji – UNMEE
- Operacija Ujedinjenih nacija u Burundiju – UNUB
- Misija Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Demokratskoj Republici Kongo – MONUC
- Misija Ujedinjenih nacija u Centralnoafričkoj Republici i Čad – MINURCAT
- Misija Ujedinjenih nacija u Sudanu – UNMIS
- Operacija Ujedinjenih nacija u Obali Slonovače – UNOCI
- Misija Ujedinjenih nacija u Liberiji – UNMIL
Amerika uredi
- Misija Predstavnika Generalnog sekretara u Dominikanskoj Republici – DOMREP
- Grupa za posmatranje Ujedinjenih nacija u Centralnoj Americi– ONUCA
- Grupa posmatrača Ujedinjenih nacija u El Salvadoru – ONUSAL
- Misija Ujedinjenih nacija na Haitiju – UNMIH
- Misija Ujedinjenih nacija za podršku na Haitiju – UNSMIH
- Verifikaciona misija Ujedinjenih nacija u Gvatemali – MINUGUA
- Tranziciona misija Ujedinjenih nacija na Haitiju – UNTMIH
- Misija civilne policije Ujedinjenih nacija na Haitiju – MIPONUH
- Generalna skupština Ujedinjenih nacija Međunarodna misija civilne podrške na Haitiju – MICAH
- Misija Ujedinjenih nacija za stabilizaciju na Haitiju – MINUSTAH
Azija uredi
- Misija Ujedinjenih nacija Indija-Pakistan za posmatranje – UNIPOM
- Misija dobrih kancelarija Ujedinjenih nacija u Avganistanu i Pakistanu – UNGOMAP
- Unapređena misija Ujedinjenih nacija u Kambodži – UNAMIC
- Prelazna vlast Ujedinjenih nacija u Kambodži – UNTA
- Misija posmatrača Ujedinjenih nacija u Tadžikistanu – UNMOT
- Misija Ujedinjenih nacija u Istočnom Timoru – UNAMET
- Prelazna uprava Ujedinjenih nacija u Istočnom Timoru – UNTAET
- Misija Ujedinjenih nacija za podršku u Istočnom Timoru – UNMISET
- Integrisana misija Ujedinjenih nacija u Timor-Leste – UNMIT
Evropa uredi
- Zaštitne snage Ujedinjenih nacija – UNPROFOR
- Misija Ujedinjenih nacija za posmatranje u Gruziji – UNOMIG
- Operacija obnove poverenja Ujedinjenih nacija – UNCRO
- Misija Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini – UNMIBH
- Preventivne snage Ujedinjenih nacija – UNPREDEP
- Prelazna vlast Ujedinjenih nacija u istočnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sirmijumu – UNTAES
- Misija posmatrača Ujedinjenih nacija na Prevlaci – UNMOP
- Grupa za podršku civilne policije Ujedinjenih nacija – UNPSG
Srednji istok uredi
- Prve snage za hitne slučajeve Ujedinjenih nacija – UNEF I
- Grupa za posmatranje Ujedinjenih nacija u Libanu – UNOGIL
- Misija Ujedinjenih nacija za posmatranje Jemena – UNYOM
- Druga snaga za vanredne situacije Ujedinjenih nacija – UNEF II
- UN-ova vojno-posmatračka grupa Iran-Irak – UNIMOG
- Misija Ujedinjenih nacija za Irak-Kuvajt – UNIKOM
- Misija Ujedinjenih nacija za nadzor u Siriji – UNSMIS
Trenutno raspoređene uredi
Afrika uredi
| Datum | Ime operacije | Mesto | Sukob |
|---|---|---|---|
| 1991 | Misija Ujedinjenih nacija za referendum u Zapadnoj Sahari(MINURSO) | Zapadna Sahara | Sukob u Zapadnoj Sahari |
| 2007 | Misija Ujedinjenih nacija / Afričke unije u Darfuru(UNAMID) | Sudan | Rat u Darfunu |
| 2010 | Misija Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Demokratskoj Republici Kongo(MONUSCO) | Demokratska Republika Kongo | Kivu sukob |
| 2011 | Privremene bezbednosne snage Ujedinjenih nacija za Abjej(UNISFA) | Sudan | Abjej sukob |
| 2011 | Misija Ujedinjenih nacija u Republici Južni Sudan(UNMISS) | Južni Sudan | Etničko nasilje u Južnom Sudanu
Južno-sudanski građanski rat |
| 2011 | Misija Ujedinjenih nacija za podršku u Libiji(UNSMIL) | Libija | Nakon građanskog rata u Libiji |
| 1. jul 2013 | Višedimenzionalna integrisana stabilizaciona misija u Maliju(MINUSMA) | Mali | Sukob u Severnom Maliju |
| 2014 | Višedimenzionalna integrisana misija stabilizacije Ujedinjenih nacija u Centralnoafričkoj Republici(MINUSCA) | Centralnoafrička Republika | Sukob u Centralnoafričkoj Republici |
Višedimenzionalna integrisana misija stabilizacije Ujedinjenih nacija u Centralnoafričkoj Republici uredi
Zadužen za zaštitu civila i podršku tranzicionim procesima u Centralnoafričkoj Republici[9]
Zabrinuti za bezbednosnu, humanitarnu, ljudsku i političku krizu u Centralnoafričkoj Republici i njene regionalne implikacije, Savet bezbednosti je 10. aprila 2014. godine odobrio raspoređivanje višedimenzionalne mirovne operacije Ujedinjenih nacija - MINUSCA - sa zaštitom civila kao najvećim prioritetom. Njeni drugi početni zadaci uključivali su podršku procesu tranzicije; olakšavanje humanitarne pomoći; promocija i zaštita ljudskih prava; podrška pravdi i vladavini prava; i procese razoružanja, demobilizacije, reintegracije i repatrijacije.
MINUSCA je obuhvatila Integrisani ured UN za izgradnju mira u Centralnoafričkoj Republici (BINUCA) na dan osnivanja. Dana 15. septembra 2014. godine, Misija međunarodne podrške pod vodstvom Afrike u Centralnoafričkoj Republici (MISCA) prenela je svoje ovlasti na MINUSCA, u skladu sa Rezolucijom 2149 (2014).
Amerika uredi
| Datum | Ime operacije | Mesto | Konflikt |
|---|---|---|---|
| 2017 | Misija Ujedinjenih nacija za podršku pravde na Haitiju(MINUJUSTH) | Haiti | 2004. pobuna Haitija |
Misija Ujedinjenih nacija za podršku pravde na Haitiju uredi
Jačanje institucija vladavine prava na Haitiju, razvoj nacionalne policije na Haitiju, promocija i zaštita ljudskih prava
Mandat Misije Ujedinjenih nacija za podršku pravde na Haitiju (MINUJUSTH)[10]dat je u Rezoluciji 2350 (2017) Saveta bezbednosti, koja je usvojena 13. aprila 2017. godine. Ona je predviđala uspostavljanje mirovne misije na Haitiju koja bi počela operacija po završetku mandata Misije za stabilizaciju Ujedinjenih nacija na Haitiju (MINUSTAH). Misija će se sastojati od 351 civilnog osoblja, do sedam formiranih policijskih jedinica (FPU) (koje se sastoje od 980 osoblja FPU) i 295 pojedinačnih policijskih službenika (IPO), za početni period od šest mjeseci od 16. oktobra 2017. do 15. aprila 2018. godine. .
MINUJUSTH će pomoći Vladi Haitija da dalje razvija Haićansku nacionalnu policiju (HNP); da ojača institucije vladavine prava na Haitiju, uključujući pravosuđe i zatvore; i da promoviše i štiti ljudska prava - sve u cilju poboljšanja svakodnevnog života ljudi na Haitiju.
Azija uredi
| Datum | Ime operacije | Mesto | Sukob |
|---|---|---|---|
| 1949 | Grupa vojnih posmatrača Ujedinjenih nacija u Indiji i Pakistanu(UNMOGIP) | Pakistan | Sukob oko Kašmira |
Grupa vojnih posmatrača Ujedinjenih nacija u Indiji i Pakistanu uredi
Posmatrajući primirje u Džamu i Kašmiru[11]
Prva grupa vojnih posmatrača Ujedinjenih nacija stigla je na područje misije 24. januara 1949. godine kako bi nadgledala prekid vatre između Indije i Pakistana u državi Džamu i Kašmir. Ovi posmatrači, pod komandom vojnog savetnika koga je imenovao generalni sekretar UN-a, formirali su jezgro vojne posmatračke grupe Ujedinjenih nacija u Indiji i Pakistanu (UNMOGIP).
Nakon obnavljanja neprijateljstava iz 1971. godine, UNMOGIP je ostao u tom području kako bi pratio razvoj događaja koji se odnose na striktno poštovanje primirja od 17. decembra 1971. godine i izvještavao o tome generalnom sekretaru.
Evropa uredi
| Datum | Ime operacije | Mesto | Sukob |
|---|---|---|---|
| 1964 | Mirovne snage Ujedinjenih nacija na Kipru(UNFICYP) | Kipar, Seberni Kipar | Kiparski spor |
| 1999 | Misija privremene administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu(UNMIK) | Kosovo | Kosovski rat |
Misija privremene administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu uredi
Prvobitno, Savet bezbednosti, svojom rezolucijom 1244 od 10. juna 1999, ovlastio je generalnog sekretara da uspostavi međunarodno civilno prisustvo na Kosovu - Misija privremene administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK)[12] - kako bi se obezbedila privremena administracija za Kosovo pod kojima narod Kosova može da uživa značajnu autonomiju. Njegov zadatak je bio bez presedana u kompleksnosti i obimu; Savet je UNMIK-u dodelio ovlašćenja nad teritorijom i narodima Kosova, uključujući sve zakonodavne i izvršne vlasti i administraciju pravosuđa.
Nakon toga, nakon proglašenja nezavisnosti od strane kosovskih vlasti i stupanja na snagu novog ustava 15. juna 2008. godine, zadaci Misije su značajno izmenjeni kako bi se prvenstveno fokusirali na promociju bezbednosti, stabilnosti i poštovanja ljudskih prava u Kosovo.
Srednji istok uredi
| Datum | Ime operacije | Mesto | Sukob |
|---|---|---|---|
| 1948 | Organizacija Ujedinjenih nacija za nadzor primirja(UNTSO) | Srednji istok | Prati primirje i pomaže UNDOF i UNIFIL |
| 1974 | Snage za posmatranje Ujedinjenih nacija(UNDOF) | Izrael, Sirija, Liban | Dogovoreno povlačenje sirijskih i izraelskih snaga nakon rata Yom Kippur. |
| 1978 | Privremene snage Ujedinjenih nacija u Libanu(UNIFIL) | Liban | Izraelska invazija na Liban i konflikt između Izraela i Libana 2006. godine |
Privremene snage Ujedinjenih nacija za nadzor primirja uredi
Pomoć u postizanju stabilnosti na Bliskom istoku[13]
Osnovana u maju 1948. godine, UNTSO je bila prva mirovna operacija uspostavljena od strane Ujedinjenih nacija. Od tada, vojni posmatrači UNTSO-a su ostali na Bliskom istoku kako bi pratili primirje, nadzirali sporazume o primirju, sprečili eskalaciju izolovanih incidenata i pomogli drugim mirovnim operacijama UN-a u regionu da ispune svoje mandate. Osoblje UNTSO-a takođe je bilo na raspolaganju u kratkom roku kako bi formiralo jezgru nekih drugih mirovnih operacija širom sveta. Sposobnost vojnih posmatrača UNTSO-a da se rasporede skoro odmah nakon što je Savet bezbednosti odobrio novu misiju, bio je značajan faktor za uspeh tih operacija.
Kontroverze i problemi mirovnih misija Ujedinjenih nacija uredi
Trgovina ljudima, pedofilija, prisilna prostitucija i zlostavljanje uredi
Reporteri i novinari su svedoci brzog porasta prostitucije u Kambodži i Mozambiku, nakon primene mirovnih misija UN na tim prostorima. 1996. godine u studiji UN pod nazivom "Uticaji oružanih sukoba na decu ", bivša prva dama Mozambika, Grasa Mašel[14] dokumentovala je:" u 6 od 12 zemalja gde su se sprovele studije vezane za seksualnu eksploataciju dece u situacijama oružanog sukoba, dolazak mirovnih trupa je povezan sa brzim porastom dečije prostitucije[15]".
Gita Sahgal[16] progovorila je u 2004. godini o činjenici da prostitucija i seksualno zlostavljanje postoje gde god su snage i napori humanitarnih intervencija stacionirani. Ona je primetila: " Problem sa UN je ta da mirovne operacije, nažalost, rade istu stvar kao i druga obična vojska. Čak i staratelji moraju da se čuvaju."[17] Optužbe za seksualno zlostavljanje proganjaju snage UN. U mestima kao što je Kongo i Kosovo* mirovnjaci su bili optuženi za zlostavljanje ljudi koje su štitili.
U Bosni i Hercegovini prostitucija se često povezuje i sa žrtvama trgovine, pre svega ženama. Dejvid Lamb[18], regionalni službenik za ljudska prava u BiH od 2000. do 2001. godine tvrdi da: "Seksualna trgovina u Bosni uglavnom postoji zbog mirovnih operacija UN. Bez njihovog prisustva, bilo bi malo ili nimalo prisutna prostitucija u BiH. "Pored toga, saslušanje američkog Predstavničkog doma u 2002. godini zaključilo je da su pripadnici SFOR-a posećivali bosanske bordele i upuštali se u seksualni odnos sa žrtvama trgovine, ženama i maloletnim devojčicama.
Kršenja ljudskih prava u misijama Ujedinjenih nacija uredi
Priložena tabela sadrži podatke i komparaciju o potvrđenom broju zločina i prekršaja ljudskih prava koja su počinjena od strane vojnika, mirovnjaka i zaposlenih UN.
| SUKOB | MISIJA UN | SEKSUALNO ZLOSTAVLjANjE | UBISTVA | IZNUDA I KRAĐA |
| 2004 god. puč na Haitiju | Misija UN o stabilizaciji na Haitiju | 110 | 57 | 0 |
| Građanski rat u Burundi | Misija UN u Burundi | 80 | 5 | 0 |
| Građanski rat Obale Slonovače | Misija UN na Obali Slonovače | 500 | 2 | 0 |
| Eritrejsko-etiopski rat | Misija UN u Etiopiji i Eritreji | 70 | 15 | 0 |
| Izraelsko-libanski sukob | Privremene snage UN u Libanu | 0 | 6 | 0 |
| Kosovski rat | Privremena administracija UN na Kosovu* | 800 | 70 | 100 |
| Građanski rat u Ruandi | Nadzorna misija UN u Ugandi i Ruandi | 65 | 15 | 0 |
| Drugi rat u Kongu | Misija UN u Demokratskoj Republici Kongo | 150 | 3 | 44 |
| Drugi građanski rat u Liberiji | Misija UN u Liberiji | 30 | 4 | 1 |
| Drugi građanski rat u Sudanu | Misija UN u Sudanu | 400 | 5 | 0 |
Predložena reforma uredi
Brahimi analiza uredi
Kao odgovor na razne kritike, naročito u slučajevima seksualnog zlostavljanja od strane mirovnih snaga, UN je preduzela korake ka reformisanju svojih operacija. Brahimi izveštaj bio je prvi u nizu koraka analize bivših mirovnih misija. Imao je zadatak da izoluje mane, i preduzme mere da popravi otkrivene greške kako bi se osigurala efikasnost budućim mirovnim misijama. UN je obećao da će nastaviti da upotrebljava ovu praksu i u budućnosti. Tehnokratski aspekti reformskog procesa su se nastavili i revitalizuje je ih DPKO u svom reformskom programu: "mirovne operacije 2010". Ovo se odnosilo i na povećanje osoblja, harmonizacija uslova u polju službe i sedišta osoblja, razvoj smernica i standardnih operativnih procedura, i poboljšanje partnerstva između Odeljenja za mirovne operacije (DPKO) i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Afričke unije i Evropske unije. 2008. godine je objavljena završna doktrina pod naslovom "mirovne operacije UN: Principi i smernice" [19] koja uključuje i zasniva se na Brahimi analizi.
Snage za brzu reakciju uredi
Jedan predlog koji bi mogao da opravda i da objasni, ali i da reši dosadašnja zakašnjenja, kao što je onaj bio u Ruandi, su snage za brzu reakciju: stalna grupa, pod upravom UN i raspoređena od strane Saveta bezbednosti, koji prima svoje trupe i podršku od sadašnjih članova Saveta bezbednosti i koja je spreman za brzo raspoređivanje u slučaju budućih i mogućih genocida.
Restrukturiranje Sekretarijata UN-a uredi
Mirovne snage UN-a su poboljšane u 2007. godini uvećavanjem DPKO[20] sa novim Odeljenjem za terensku podršku (DFS). Dok novi entitet služi kao ključni faktor koji omogućava koordinaciju administracije i logistiku u mirovnim operacijama UN, DPKO je koncentrisan na planiranje politike i pružanje strateških pravaca.
Reference uredi
- ^ a b „What is peacekeeping”. United Nations Peacekeeping (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019.
- ^ a b v „The Traditional Forms of Peacekeeping”. www.lawteacher.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019.
- ^ „How we are funded”. United Nations Peacekeeping (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019.
- ^ „Our history”. United Nations Peacekeeping (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019.
- ^ Rokvić, Vanja (2017). Sistemi odbrane. Beograd: Univerzitet u Beogradu - Fakkultet bezbednosti.
- ^ Peace enforcement (na jeziku: engleski), 6. 1. 2019, Pristupljeno 17. 5. 2019
- ^ Peacebuilding (na jeziku: engleski), 7. 5. 2019, Pristupljeno 17. 5. 2019
- ^ „Peace Support: A New Concept for UN Peacekeeping? - United Nations University”. unu.edu (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 17. 05. 2019. g. Pristupljeno 17. 5. 2019.
- ^ „MINUSCA”. United Nations Peacekeeping (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 5. 2019.
- ^ „MINUJUSTH”. United Nations Peacekeeping (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 5. 2019.
- ^ „UNMOGIP”. United Nations Peacekeeping (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 5. 2019.
- ^ „UNMIK”. United Nations Peacekeeping (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 5. 2019.
- ^ „UNTSO”. United Nations Peacekeeping (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 5. 2019.
- ^ Graça Machel (na jeziku: engleski), 7. 5. 2019, Pristupljeno 20. 5. 2019
- ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 08. 07. 2017. g. Pristupljeno 20. 05. 2019.
- ^ Gita Sahgal (na jeziku: engleski), 12. 5. 2019, Pristupljeno 20. 5. 2019
- ^ Christian Science Monitor, 26. novembar 2004.
- ^ David Lamb
- ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 19. 8. 2008. g. Pristupljeno 20. 5. 2019.
- ^ „Department of Peace Operations”. United Nations Peacekeeping (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 5. 2019.
Literatura uredi
- Rokvić, Vanja (2017). Sistemi odbrane. Beograd: Univerzitet u Beogradu - Fakkultet bezbednosti.
- Bureš, Ronkęš (jun 2006). „Regional Peacekeeping Operations: Complementing or Undermining the United Nations Security Council?”. Global Change, Peace & Security (na jeziku: Nepali). 66 (2): 83—99. doi:10.1080/14781150600687775.
- Fortna, Virginia Page (2004). „Does Peacekeeping Keep Peace? International Intervention and the Duration of Peace After Civil War”. International Studies Quarterly. 48 (2): 269—292. CiteSeerX 10.1.1.489.1831
. doi:10.1111/j.0020-8833.2004.00301.x. - Goulding, Marrack (jul 1993). „The Evolution of United Nations Peacekeeping”. International Affairs. 69 (3): 451—64. JSTOR 2622309. doi:10.2307/2622309.
- Pushkina, Darya (jun 2006). „A Recipe for Success? Ingredients of a Successful Peacekeeping Mission”. International Peacekeeping. 13 (2): 133—149. doi:10.1080/13533310500436508.
- Worboys, Katherine (2007). „The Traumatic Journey from Dictatorship to Democracy: Peacekeeping Operations and Civil-Military Relations in Argentina, 1989-1999”. Armed Forces & Society. 33 (2): 149—168. doi:10.1177/0095327X05283843. Arhivirano iz originala 31. 03. 2009. g. Pristupljeno 28. 05. 2019.
- Dandeker, Christopher; Gow, James (1997). „The Future of Peace Support Operations: Strategic Peacekeeping and Success”. Armed Forces & Society. 23 (3): 327—347. doi:10.1177/0095327X9702300302. Arhivirano iz originala 23. 05. 2008. g. Pristupljeno 28. 05. 2019.
- Blocq, Daniel. 2009. "Western Soldiers and the Protection of Local Civilians in UN Peacekeeping Operations: Is a Nationalist Orientation in the Armed Forces Hindering Our Preparedness to Fight?" Armed Forces & Society,abstract Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. april 2009)
- Bridges, Donna and Debbie Horsfall. 2009. "Increasing Operational Effectiveness in UN Peacekeeping: Toward a Gender-Balanced Force." Armed Forces & Society, May 2009. abstract
- Howard, Lise Morjé. 2008. UN Peacekeeping in Civil Wars. Cambridge: Cambridge University Press.abstract
- Fortna, Virginia Page; Lise Morjé, Howard (2008). „Pitfalls and Prospects in the Peacekeeping Future”. Annual Review of Political Science. 11: 283—301. doi:10.1146/annurev.polisci.9.041205.103022.
- Reed, Brian; Segal, David (2000). „The Impact of Multiple Deployments on Soldiers' Peacekeeping Attitudes, Morale and Retention”. Armed Forces & Society. 27: 57—78. doi:10.1177/0095327X0002700105. Arhivirano iz originala 17. 10. 2006. g. Pristupljeno 28. 05. 2019.
- Sion, Liora (2006). „'Too Sweet and Innocent for War'?: Dutch Peacekeepers and the Use of Violence”. Armed Forces & Society. 32 (3): 454—474. doi:10.1177/0095327X05281453. Arhivirano iz originala 31. 03. 2009. g. Pristupljeno 28. 05. 2019.
- Anna Powles, Negar Partow, Nelson (eds), United Nations Peacekeeping Challenge: The Importance of the Integrated Approach, Routledge, 2015
Spoljašnje veze uredi
- Zvanični sajt Mirovne operacije Ujedinjenih nacija