Википедија

Miroslav Jovanović (istoričar)

српски историчар и универзитетски професор
Ukoliko ste tražili drugu osobu, pogledajte članak Miroslav Jovanović.

Miroslav Jovanović (Beograd, 1. maj 1962 — Bajina Bašta, 8. januara 2014) bio je srpski istoričar, redovni profesor na Odeljenju za istoriju, Filozofskog fakulteta u Beogradu. Bio je jedan od najvećih poznavalaca ruske emigracije u HH veku, ruske istorije i istorije Balkana.

Miroslav Jovanović
Lični podaci
Datum rođenja(1962-05-01)1. maj 1962.
Mesto rođenjaBeograd, FNRJ
Datum smrti8. januar 2014.(2014-01-08) (51 god.)
Mesto smrtiBajina Bašta, Srbija
Naučni rad
InstitucijaFilozofski fakultet u Beogradu

Obrazovanje i akademska karijera:

uredi

U Beogradu je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao, magistrirao i doktorirao je na Odeljenju za istoriju, Filozofskog fakulteta u Beogradu. Pod mentorstvom prof. dr Andreja Mitrovića magistarsku tezu „Doseljavanje ruskih izbeglica u Kraljevinu SHS 1919-1924“ odbranio je 1993, a doktorsku tezu „Ruska emigracija na Balkanu 1920-1940“ tokom 2001. godine.[1].

Bio je zaposlen od 1989. na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Odeljenju za istoriju. Održao je i niz predavanja na inostranim univerzitetima: u Moskvi (Istorijski fakultet Moskovskog državnog univerziteta, Univerzitetu Moskovskog državnog instituta međunarodnih odnosa MID Rusije), Sofiji (Istorijski fakultet Sofijskog državnog univerziteta), Banjoj Luci i Berlinu.[1].

Naučni rad

uredi

Osnovna područja naučnog interesovanja bila su mu teme iz savremene istorije. Na prvom mestu, istraživao je istoriju ruske emigracije u prvoj polovini XX veka, a pored toga obrađivao je teme iz ruske istorije (SSSR) i istorije Balkana. Bavio se i metodologijom i teorijom istorijske nauke, u okviru koga je ostao posebno zapažen njegov rad na temu istorije srpske istoriografije, kao i društvene i kulturne istorije srpskog naroda u XIX i HH veku.[1].

Učestvovao je kao koordinator i rukovodilac na nekoliko međunarodnih projekata: Repräsentationen des sozialistischen Jugoslawien im Umbruch (2012—2013), History and History Teaching in Southeast Europe (2000—2002), Moskva i Srbija: Beograd i Rusija – pet vekova istorije (2007—2014), Russkaя politika na Balkanah i v Serbii (Юgoslavii) (2011—2014). Bio je urednik i član redakcija stranih i domaćih časopisa i publikacija: „Russkiй sbornik: Issledovaniя po istorii Rossii“, Moskva; „Godišnjak za društvenu istoriju“, Beograd; „Zbornik radova Narodnog muzeja“, Čačak; biblioteka „Serbica“ i „Rossica“, Udruženje za društvenu istoriju, Beograd i edicije “Istorijska misao”, Srpska Književna Zadruga, Beograd.[1]. Osnovao je Centar za savremenu istoriju Balkana pri Filozofskom fakultetu u Beogradu (2006) i Centar za ruske studije pri Filozofskom fakultetu u Beogradu (2010).[2]

Bio je predsednik Upravnog odbora Arhiva Srbije i član Upravnog odbora Instituta za noviju istoriju Srbije. Nalazio se na mestu direktora Odeljenja za istoriju, Andrićevog instituta u Andrićgradu, a bio je i predsednika Međunarodnog naučnog odbora za obeležavanje 100-godišnjice Prvog svetskog rata.[3]

Dobitnik je Nagrade grada Beograda za društvene i humanističke nauke za 2012. godinu za delo Srbi i Rusi 12—21 vek (Istorija odnosa).

Bibliografija[4]

uredi

Autor je osam monografija, jedanaest tomova priređene građe, osamdeset stručnih članaka i velikog broja kraćih publicističkih tekstova, enciklopedijskih odrednica, prikaza, feljtona, itervjua i prevoda.

Monografije

uredi
  1. Doseljavanje ruskih izbeglica u Kraljevinu SHS 1919-1924, Beograd 1996, 385.
  2. Jezik i društvena istorija. Društvenoistorijski okviri polemike o srpskom književnom jeziku, Beograd 2002, 230.
  3. Srbija 1804-2004: tri viđenja ili poziv na dijalog, Beograd 2005, 205. (sa Ljubodragom Dimićem i Dubravkom Stojanović); Srbija 1804-2004: tri viđenja ili poziv na dijalog Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. februar 2014) (drugo e-izdanje), Beograd 2009, 234. (sa Lj. Dimićem i D. Stojanović)
  4. Russkaя эmigraciя na Balkanah (1920—1940), Moskva 2005, 484.
  5. Ruska emigracija na Balkanu (1920—1940), Beograd 2006, 559.
  6. Srbija 1804-2004: 200 godina razvoja opterećenog diskontinuitetima - sedam teza, Beograd: Nova Evropa, 2006, 71.
  7. Kriza istorije: srpska istoriografija i društveni izazovi kraja 20. i početka 21. veka, Beograd 2009, 263. (sa Radivojem Radićem)
  8. Srbi i Rusi 12—21 vek (Istorija odnosa), Beograd: Narodna biblioteka Srbije 2012, 254.

Priređena građa

uredi
  1. V. Stanojević, Istorija srpskog vojnog saniteta. Naše ratno sanitetsko iskustvo, (priređivač sa Miroslavom Perišićem, autor pogovora, pisac biografija autora, sastavljač bibliografije, priređivač dokumenata), Beograd 1992. (2. izdanje)
  2. Between the archives and the field: A dialogue on historical anthropology of the Balkans. (Editor, with Karl Kaser and Slobodan Naumović), Belgrade-Graz 1999, 276.(drugo izdanje: Lit Verlag: Münster-Hamburg-Berlin-London 2004)
  3. Childhood in South East Europe: Historical Perspectives on Growing Up in the 19th and 20th Century, (Editor with Slobodan Naumović), Belgrade-Graz 2001, 302.(drugo izdanje: Lit Verlag: Münster-Hamburg-Berlin-London 2004)
  4. Gender relations in South Easetrn Europe: Historical Perspectives on Womanhood and Manhood in 19th and 20th Century, (Editor with Slobodan Naumović), Belgrade-Graz 2002, 410.(drugo izdanje: Lit Verlag: Münster-Hamburg-Berlin-London 2004)
  5. Protiv Vuka: Srpska građanska inteligencija 18. i 19. veka o jeziku i njegovoj reformi, Beograd 2004, 410.
  6. Moderna srpska država 1804-2004: hronologija, (Autor-redaktor sa Lj. Dimićem, Lj. Trgovčević, M. Ristovićem, D. Stojanović, P. Markovićem, B. Prpom i M. Perišićem) Beograd 2004, 534.
  7. Serbiя o sebe, (Redaktor-sostavitelь), Moskva, Izdatelьstvo "Evropa" 2005, 507.
  8. Živeti u Beogradu: Dokumenta Uprave grada Beograda. Knjiga 1-6, (Priređivač sa Predragom Markovićem, Miroslavom Perišićem, Dubravkom Stojanović, Milanom Ristovićem i Goranom Miloradovićem), Beograd 2003-2008.
  9. Srbi o Rusiji i Rusima: Od Elizavete Petrovne do Vladimira Putina (1750—2010) – Antologija, (priređivač), Beograd 2011, 857.
  10. Moskva–Srbija, Beograd–Rusija = Moskva–Serbiя, Belgrad–Rossiя: dokumenta i materijali. Tom I- II. Društvene i političke veze, (Predsednik redakcije), Beograd – Moskva 2009, 2011.

Izabrani članci

uredi
  1. “Staljinizam”, u: Istorijski glasnik 1-2 (1993), 103-119.
  2. “Rusija u egzilu. Okviri, dometi i načelni problemi istraživanja”, u: Ruska emigracija u srpskoj kulturi HH veka. Zbornik radova tom I, Beograd 1994, 22-37;
  3. “Boljševička agentura na Balkanu 1920-1923. (Teze o organizaciji, strukturi, planovima i praksi)”, u: Istorija 20. veka , 2 (1995), 37-50.
  4. “Kraljevina SHS i antiboljševička Rusija 1918-1924. Skica za sveobuhvatno tumačenje”, u: Tokovi istorije 1-2 (1995), 93-126;
  5. “Prognana elita. Socijalna struktura ruske izbegličke kolonije u Kraljevini SHS”, u: Godišnjak za društvenu istoriju, God. II, sv. 3 (1995), 297-321.
  6. “U lavirintu tradicija: Od ‘Sv. Save’ do ‘Mitraljete’ i ‘Ćićka’ (Savremeni nazivi osnovnih škola u Srbiji). Prilog istraživanju problema obeležavanja tradicija u savremenom životu Srbije”, u: Godišnjak za društvenu istoriju, God. IV, sv. 1 (1997), 97-111.
  7. “’Instability and infertility’ – famili and marital relations of the Russian refugees in the Kingdom of Yugoslavia. Three theses towards understanding of some basic problems”in: M.Jovanovic, K.Kaser, S.Naumovic (editors), Between the archives and the field: A dialogue on historical anthropology of the Balkans. Belgrade – Graz 1999, 101-114.
  8. «'Umretь za Rodinu': Pervaя mirovaя voйna ili stolknovenie 'običnogo čeloveka' s totalьnoй voйnoй», v: Poslednяя voйna Imperatorskoй Rossii, Sb. stateй pod redakcieй O. R. Aйrapetova, Moskva 2002, pp. 136-157.
  9. «Nasleđe «vi[[e klasse»: odraz društva u srpskom književnom, kulturnom i naučnom nasleđu 18. veka (Prilog proučavanju srpskih građanskih tradicija 18. veka)», u: Godišnjak za društvenu istoriju God. IX, sv. 1-3, (2002), 7-27.] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. фебруар 2014)
  10. „O „krilatom Vuku“ i „Aždajama graždanske misli“: Stereotipi i mitovi o Vuku Karadžiću i njegovim oponentima (u nauci)“, u: Istorija i sećanje: studije istorijske svesti, Beograd 2006, 191-228.
  11. “Das russische Exil in den Balkanstaaten nach dem Ende des Burgerkrieges 1919-1920/22”, in: D. Dahlmann (Hg.), Unfreiwilliger Aufbruch: Migration und Revolution von der Franzosischen Revolution bis zum Prager Fruhling, Essen 2007, 81-114.
  12. „Руска православна загранична црква у Југославији током двадесетих и тридесетих година 20. века“, у: Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати. Књига 3 (2008),160-178.
  13. „20. октобар: од ослобођења до окупације Београда (Радикална трансформација једног политичког симбола)“, у: Ослобођење Београда 1944. Зборник радова, Београд 2010, 505-523.
  14. „Tri Titove Juogslavije: moćna, napredna i zločinačka – Tri kontekstualna okvira istoriografskih tumačenja istorije socijalističke Jugoslavije“, u: Tito – Viđenja i tumačenja. Zbornik radova, Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2011, s. 552-561.

Референце

uredi
  1. ^ а б в г Проф. др Мирослав Јовановић (1962—2014) Архивирано на сајту Wayback Machine (12. februar 2014), IN MEMORIAM Prof. dr Miroslav Jovanović(1962—2014), predsednik Upravnog odbora Arhiva Srbije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. februar 2014)
  2. ^ „Prof. dr Miroslav Jovanović (1962—2014)”. Arhivirano iz originala 12. 2. 2014. g. Pristupljeno 1. 2. 2014. 
  3. ^ „[https://web.archive.org/web/20140202230730/ Arhivirano] na sajtu [[Wayback Machine]] (2. februar 2014) IN MEMORIAM Prof. dr Miroslav Jovanović(1962—2014), predsednik Upravnog odbora Arhiva Srbije”. Arhivirano iz originala 02. 02. 2014. g. Pristupljeno 01. 02. 2014.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć); Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  4. ^ „Bibliografija prof dr Miroslava Jovanovića”. Arhivirano iz originala 3. 2. 2014. g. Pristupljeno 1. 2. 2014. 

Spoljašnje veze:

uredi
 
Miroslav Jovanović na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мирослав_Јовановић_(историчар)&oldid=28704516”