Mihailo Ilić (pravnik)
Mihailo Ilić (Beograd, 11. septembar 1888 — Beograd, 20. mart 1944) bio je srpski pravnik, profesor Pravnog fakulteta u Subotici i Pravnog fakulteta u Beogradu. Bio je prorektor Univerziteta u Beogradu (1932–1935), osnivač i istaknuti član Jugoslovenske republikanske stranke, urednik više časopisa, listova i biblioteka, pisac zapaženih kritičkih i analitičkih članaka.
| Mihailo Ilić | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 11. septembar 1888. |
| Mesto rođenja | Beograd, Kraljevina Srbija |
| Datum smrti | 20. mart 1944. (55 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Okupirana Srbija |
Biografija uredi
Mihailo Ilić rođen je 11. septembra 1888. godine u Beogradu. Njegovi preci poreklom su iz Tetova u Makedoniji. U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju. Nakon završene gimnazije upisao je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Diplomirao je 1912. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu, a doktorirao 1919. godine na Pravnom fakultetu u Parizu, sa disertacijom Considérations générales sur la Société des Nations et son Droit (Opšta razmatranja o Društvu naroda i njegovom pravu).[1]
Po povratku u Srbiju otpočeo je univerzitetsku karijeru na Pravnom fakultetu u Subotici, gde je 15. juna 1921. godine izabran u zvanje docenta za Javno pravo, a 11. novembra 1924. u zvanje vanrednog profesora. Ovaj izbor potvrđen je 30. marta 1926. godine i Mihailo Ilić nastavlja karijeru na Pravnom fakultetu u Beogradu. Predavao je Administrativno pravo. Za redovnog profesora izabran je 1930. godine. Biran je za prorektora Univerziteta u Beogradu u dva mandata (od februara 1932. do juna 1933. i od maja 1934. do februara 1935. godine).
Mihailo Ilić se od rane mladosti zanimao za politiku. Kao student učestvovao je u protestima protiv autoritarnih režima i progona slobodoumnih pojedinaca u Srbiji i okruženju. Januara 1920. godine stupio je u članstvo Republikanske stranke. Reč je o Republikanskoj demokratskoj stranci, koja je osnovana 21. januara 1920, a 21. januara 1921. preimenovana je u Jugoslovensku republikansku stranku. Prihvatao je povremene stručne angažmane kao ekspert u izradi pojedinih zakonskih projekata. Tako je prihvatio poziv kneza Pavla i zajedno sa svojim fakultetskim kolegama, Mihailom Konstantinovićem i Đorđem Tasićem, 1939. godine učestvovao u iznalaženju Sporazuma sa Hrvatima i izradi Uredbe o Banovini Hrvatskoj.
U periodu od 1920. do 1941. godine težište javnih aktivnosti Mihaila Ilića bilo je na publicističkoj, uredničkoj i izdavačkoj delatnosti. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa Arhiv za pravne i društvene nauke (1933–1940). Osnivao je i uređivao: „Biblioteku javnog prava” (1929–1940), Biblioteku „Politika i društvo” (1937–1941), Biblioteku „Savremena pitanja” (1938–1941) i list Napred (1938–1941). Nažalost, ove Ilićeve aktivnosti prekinute su napadom Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju, aprila 1941. godine. Prilikom hapšenja talaca od strane Gestapoa, u noći 4. novembra 1941, uhapšen je i profesor Mihailo Ilić sa grupom univerzitetskih nastavnika i drugih intelektualaca i odveden je u Logor na Banjici. Pokušaji Ilićevih kolega i prijatelja da se oslobodi nisu uspeli. Nakon trogodišnjeg tamnovanja u Banjičkom logoru Mihailo Ilić streljan je u Jajincima 20. marta 1944. godine.
Mihailo Ilić je u međuratnom periodu bio jedan od najznačajnijih učesnika u javnom i političkom životu Srbije. Isticao se kao svestrani teoretičar prava svojom načelnom i doslednom borbom za slobodu, demokratiju i vladavinu prava. Kao pobornik građanske demokratije, izjašnjavao se za federalističko uređenje Jugoslavije i okupljanje snaga na liniji borbe protiv fašizma. Uz profesora Đorđa Tasića spada među najsvetlije ličnosti naše predratne prošlosti.
Bibliografija uredi
- Considérations générales sur la Société des Nations et son Droit, Paris 1919.
- Ekonomsko-socialni program Jugoslovenske republikanske stranke: govor držan na prvom kongresu J. R. S. 27. novembra 1921. u Beogradu, Beograd 1922.
- Administrativno pravo: teorijski deo, Beograd 19??.
- Pred konkordatom: povodom zakonskog predloga upućenog Narodnoj skupštini, Beograd 1937.
- Šta treba izmeniti u Zakonu o štampi, Beograd 1937.
- Politički i pravni članci. 1, Beograd 1938.
Reference uredi
- ^ Ilitch, Mihaïlo. „Considérations générales sur la Société des Nations et son Droit”. COBISS.SR. Arhivirano iz originala 29. 12. 2019. g. Pristupljeno 29. 12. 2019.
Literatura uredi
- Trkulja, Jovica. Intelektualac u službi istine i slobode: prilog istraživanju javnih aktivnosti profesora Mihaila Ilića. U: Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije. Knj. 8, priredio Stevan Lilić. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta, Centar za izdavaštvo i informisanje. 2018. ISBN 978-86-7630-785-2. str. 52–93. COBISS.SR 515566257
- Pravna i politička misao Mihaila Ilića: saopštenja sa naučnog skupa održanog 10. XI 1994. godine, urednici Dragaš Denković, Jovica Trkulja. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta. 1995. ISBN 978-86-80763-18-7.. COBISS.SR 94379527