Mihajlo Andrejević
Dr Mihailo Andrejević (Požarevac, 3. jul 1898 — Beograd, 20. septembar 1989) bio je srpski lekar, fudbaler i istaknuti fudbalski radnik.
| Mihailo Andrejević | |||
|---|---|---|---|
 Andrejević, prvi sleva, sa Borivojem Vasiljevićem i Androm Kojićem na igralištu BSK-a 1919. godine | |||
| Lični podaci | |||
| Puno ime | Mihailo Andrejević | ||
| Nadimak | Andrejka | ||
| Rođenje |
3. jul 1898. Požarevac, Kraljevina Srbija | ||
| Smrt |
20. septembar 1989. (91 god.) Beograd, SFRJ | ||
KarijeraUredi
Kao fudbalerUredi
Početak njegove karijere bio je paralelan sa počecima BSK-a. Kao izuzetno darovit već 1914. zaigrao je za prvi tim. Početkom rata odlazi u dobrovoljce. Zarobljen je i odveden u Bugarsku. Tu je nastavio da se bavi fudbalom nastupajući za Levski i FK13. Pobegao je iz zarobljeništva i 1918. je učestvovao u proboju Solunskog fronta. Po oslobođenju je odigrao još nekoliko utakmica za BSK, a zatim je nastupao za rezerve bečkog Vineršportkluba.
Kao fudbalski radnikUredi
Po završetku karijere odmah je ušao u upravu BSK-a. Po preseljenju saveza iz Zagreba u Beograd 1930. izabran je za sekretara za spoljne poslove. Imao je velike zasluge za odlazak reprezentacije na Svetsko prvenstvo u Urugvaju 1930. Za predsednika saveza je izabran 1939. Za člana Nadzornog odbora Fife izabran je 1932, a već 1936. postao je član Izvršnog komiteta. Bio je predsednik Arbitražne i Medicinske komisije Fife. Član Fife je sa prekidima ostao do 1982. kada je izabran za doživotnog počasnog člana. 1984. bio među sedmoricom zaslužnih fudbalskih radnika, prvoodlikovanih ordenom Fife, a dobio je i Zlatno priznanje MOK-a.
ZanimljivostiUredi
Mihailo Andrejević je još kao fudbaler postao doktor medicine. Bio je profesor na beogradskom Medicinskom fakultetu u periodu 1953-1969. Do pred kraj života pisao je u „Nedeljnoj Borbi“ zanimljive i nadasve korisne članke iz oblasti medicine. Do smrti je obavljao funkciju predsednika Udruženja ratnika Srbije 1914-1918. Napisao je knjigu svojih uspomena pod naslovom „Dugo putovanje kroz fudbal i medicinu“.
Prema tvrđenju njegovog sina, na poluvremenu majstorice za plasman na Svetsko prvenstvo u fudbalu 1974., Andrejević je ubrizgavao čokoladu u vene jugoslovenskih fudbalera. Jugoslavija je preko Katalinskog postigla pobjedonosni pogodak i otišla na Mondijal.[1]
Andrejević je govorio 7 svetskih jezika. Prvi je doveo aparat za dijalizu iz Londona u Beograd, kao i aparat za akupunkturu.
Vidi jošUredi
ReferenceUredi
- ^ Jugosloveni "dopingovani" čokoladom u venu, Pristupljeno 13. 4. 2013.
