Mihajlo Petrović (pilot)

први српски пилот

Mihajlo Petrović (Vlakča, Kragujevac, 14. jun 1884 — Barbaluši, Skadar, 7. mart 1913.) je bio srpski pilot sa pilotskom dozvolom broj 1. Prvi srpski pilot koji je izgubio život na borbenom zadatku. Pripadao je prvoj grupi od šest srpskih pilota školovanih u Francuskoj 1912. godine.[1]

Mihajlo Petrović
Mihajlo Petrovic 2.jpg
Mihajlo Petrović
Datum rođenja(1884-06-14)14. jun 1884.
Mesto rođenjaVlakča, Kragujevac
Kraljevina Srbija
Datum smrti7. mart 1913.(1913-03-07) (28 god.)
Mesto smrtiBarbaluši, Skadar
Osmansko carstvo

BiografijaUredi

Osnovnu školu je završio u svom selu. 1897. je upisao Vojnu zanatsku školu u Kragujevcu. 1902. je pokušao da se upiše u neku od vojnih akademija u Sankt Peterburgu u Rusiji. U tome nije uspeo, pa se 1903. vratio u Srbiju i prijavio se za podoficirsku artiljerijsku školu. Posle dvogodišnjeg školovanja 21-godišnji vodnik je 1905. raspoređen u Gardijski artiljerijski puk u Nišu. Narednik je postao 1910. godine u garnizonu Beograd.[2]

Kada je srpska vojska 1912. godine pozvala dobrovoljce da se prijave za obuku za pilote, među njima je bio narednik Mihajlo Petrović. Posle uspešno položenih ispita kao i medicinskih pregleda poslat je u jednoj od prvih grupa u Francusku na obuku za pilota.

 
Mihajlo Petrović u toku trenaže, Francuska 1912.

U Francuskoj je krajem maja pošao u Farmanovu (Farman) pilotsku školu u Etampu (Etamps). Posle dvadeset dana obuke kao prvi u grupi izvršio je svoj prvi samostalni let. Posle uspešnog završetka obuke 22 i 23. juna 1912. uspešno polaže završne ispite (mesec dana pre ostalih iz grupe) i tako postaje prvi srpski pilot aviona sa diplomom. Imao je međunarodnu pilotsku licencu FAI broj 979 a srpsku broj 1.[3]

Prvi balkanski rat je započeo 8. oktobra 1912. Po povratku zemlju narednik pilot Mihajlo Petrović je raspoređen na prvi vojni aerodrom u Nišu, na Trupalskom polju. 12 aviona - mešavina Blerioovih monoplana i dvokrilaca Henri Farmana F-20 su sastavljeni do kraja decembra. Januar 1913. je iskorišćen za trenažne letove. Nakon kraćeg navikavanja na svoj avion Farman HF-20, koji je imao drugačije letne karatkeristike od aviona istog tipa na kojem je prošao obuku, narednik Mihajlo Petrović raspoređen je u sastav novoosnovanog Primorskog aeroplanskog odreda čiji je prvi borbeni zadatak bio da pruža vazdušnu podršku trupama koje su opsedale Skadar.[4]

Po dolasku u rejon dejstava odred je bio stacioniran na privremenom aerodromu u blizini sela Barbaluši. Nakon što su avioni sklopljeni, 7. marta su obavljeni i prvi letovi koji su prošli bez problema. Posle poručnika Stankovića, na red je došao i naredni Petrović koji je uzleteo u svom avionu tipa Farman. Petrović je napravio krug iznad sela Megluši i Bušati, na visini od oko 1.500 m. Na prilazu aerodromu, ugasio je motor i počeo sa pripremama za sletanje. Međutim, u tom trenutku njegov avion je pogodila snažna vazdušna struja zbog čega je avion naglo usporio, a zatim se prevrnuo. Narednik Petrović izbačen je iz aviona na visini od oko 1.000 m i nije preživeo pad. U to vreme padobran nije bio standardni deo opreme pilota. Njegov avion je teško oštećen prilikom udara u zemlju.[5]

Narednik Mihajlo Petrović sahranjen je 8. marta 1913. godine u selu Barbaluši. Po završetku Balkanskih ratova, njegovi posmrtni ostaci preneti su na Cetinje i sahranjeni uz najviše vojne počasti. Na zahtev porodice, posmrtni ostaci narednika Petrovića preneti su 1. oktobra 1931. godine u Beograd na Novo groblje[6], gde i danas počiva.

Dana 20. marta 2013. obeleženo je 100 godina od njegove smrti odavanjem pošte i polaganjem venaca.[7]

ReferenceUredi

  1. ^ Grujić, Zlatomir. „Mihailo Petrović”. udruzenjepvlps.org. Pristupljeno 17. 1. 2020. 
  2. ^ „Mihajlo Petrović”. vazduhoplovnetradicijesrbije.rs. Pristupljeno 17. 1. 2020. 
  3. ^ Petković, Vladimir. „Mihajlo Petrović: Prvi Srpski pilot koji je poginuo na zadatku”. glas-zajecara.com. Pristupljeno 17. 1. 2020. 
  4. ^ Đurišić, Miomir. „Ljetopis: Pilot Mihajlo Petrović”. mitropolija.com. Pristupljeno 17. 1. 2020. 
  5. ^ „Isplata naknade nezaposlenima Gostovanje Učiteljskog društva Niš Narednik-pilot Mihajlo Petrović nepoželjan?”. belami.rs. Pristupljeno 17. 1. 2020. 
  6. ^ Sahrana posmrtnih ostataka prve žrtve naše avijacije, Politika, 2. oktobar 1931, str. 9
  7. ^ Odata pošta prvom srpskom pilotu („Večernje novosti“, 20. mart 2013), Pristupljeno 8. 4. 2013.

LiteraturaUredi

  • Srpska avijatika 1912—1918, Beograd 1993.
  • Mikić, Sava J. (1933), Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva. Beograd: Štamparija Drag. Gregorić.
  • Dimitrijević, Bojan (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Miladinović P., Micevski M. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Ciglić, Boris (2009). Krila Srbije: Vazduhoplovna komanda i avijatika srpske vojske 1912–1920. Beograd: Infinitas d.o.o. ISBN 978-86-6045-005-2. 
  • Janić, Čedomir. Vek avijacije - [ilustrovana hronologija]. Beočin: Efekt. 2003. ISBN 978-86-84905-00-2.
  • Modli Zoran.Pilotska knjiga - vodič kroz osnovnu školu letenja, Beograd, Mladinska knjiga. 2012. ISBN 978-86-7928-374-0.

Spoljašnje vezeUredi