Mihailo VI Stratiotik
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Mihajlo VI Stratiotik (grč. Μιχαήλ ΣΤ΄ Βρίγγας) (?-1059) je bio vizantijski car (1056—1057) i logotet. Njega je za svog naslednika na svojoj samrti odredila Teodora, ćerke Konstantina VIII (savladar 976 — 1025, car 1025—1028). Pripadao je civilnom plemstvu, jednoj od sukobljenih strana u Vizantiji tokom XI veka.
| Mihajlo VI Stratiotik | |
|---|---|
 Mihajlo Stratiotik na reversu nomizme. Na aversu je prikazana Bogorodica. | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Mihajlo Vringa |
| Datum rođenja | 10. vek |
| Datum smrti | 1059. |
| Mesto smrti | Carigrad, Vizantijsko carstvo |
| Vizantijski car | |
| Period | 1056 — 1057. |
| Prethodnik | Teodora |
| Naslednik | Isak I Komnin |
On je bio logotet u poznim godinama kada je od umiruće Teodore preuzeo vlast. Nije pokazivao inicijativu za vladanjem i u potpunosti se povinovao zahtevima civilnog plemstva, o čemu najbolje govore Pselove reči da je on bio:
... manje sposoban da vodi, nego da bude rukovođen.
Slepo prateći zahteve civilnog plemstva on je odbio da primi predstavnike vojnog plemstva koje su predvodili stratezi Isak Komnin (1057—1059.) i Katakalon Kekavmen i sasluša njihove zahteve, ali se na jednom od sastanaka predstavnika vlasti obratio vojskovođama sledećim rečima:
Ili u rat protiv Persijanaca (Turaka Seldžuka prim. aut.) idite i zemlje pustošenje sprečite ili ću ja plate vaše Persijancima dati da zemlje te na miru ostave
Posledica ovog njegovog postupka osetila se vrlo brzo i već 08. 06. 1057. godine je Isak Komnin u Paflagoniji proglašen za cara, a pobunjene trupe su se uputile ka Carigradu. Nedaleko od Nikeje pobunjenici su potukli odrede lojalne Mihajlu VI, koji je posle toga bio primoran na pregovore. Njegovi predstavnici Lihud i Psel su Isaku ponudili titulu cezara i položaj prestolonaslednika, što je on odbio uveren u svoju pobedu. Ovakva ponuda Isaku je i onima koji su Mihajla VI podržavali jasno pokazala njegovu nemoć, posle čega je on izgubio svaku podršku među plemstvom, a protiv njega je stala i crkva na čelu sa Kerularijem. U ovakvom razvoju situacije, Mihajlo VI se dobrovoljno povukao sa vlasti i zakaluđerio u Aja Sofiji, a carigradske kapije su otvorene Isaku Komninu koji je 01. 09. 1057. godine primio carski venac.
Literatura uredi
- Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta.
- Carr, John (2015). Fighting Emperors of Byzantium. Pen and Sword. ISBN 978-1-4738-5626-4.