Mi-26
Mi-26 (NATO klasifikacija Hаlo) je dvomotorni teški transportni helikopter nosivosti preko 20 000 kilograma, najveći je helikopter koji se proizvodi na svetu. Konstruisao ga je moskovski KB „Milj", a serijski se proizvodi u fabrici helikoptera u Rostovu. Sposoban je da ponese veliki broj ljudi u integrisanom trupu poput Mi-6 i Mi-12, podići velike količine tereta velikih dimenzija unutar trupa poput Mi-12, te ima mogućnost nošenja velikih i teških tereta na podvesnim nosačima poput Mi-10.
| Mi-26 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | transportni-teretni | |
| Posada | 3 | |
| Proizvođač | Rosvertol | |
| Status | operativan, u proizvodnji | |
| Prvi operater |  Rusko ratno vazduhoplovstvo
| |
| Broj primeraka | 400 | |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 40 m | |
| Masa | ||
| Masa praznog | 28.200 kg | |
| Performanse | ||
| Vrhunac leta | 6500 m | |
| Pogon | ||
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
_(522-23).jpg)
Istorija i razvoj uredi
Rezultat bogatog iskustva na helikopterima poput Mi-6, Mi-10 i Mi-12, kao i uznapredovala tehnologija, doveli su do stvaranja najvećeg operativnog helikoptera na svetu Mi-26. Ipak, dve decenije napretka dovela su do stvaranja vizuelno puno lepšeg helikoptera, čišćih aerodinamičkih linija, koji iako sličnih dimenzija, pruža u svakom pogledu mnogo više od svojih prethodnika. Mi-26 je od početka zamišljen kao helikopter koji će sjediniti mogućnosti svih svojih džinovskih prethodnika u jednu letelicu uz istovremeno duplirajući operativne mogućnosti. Pod tim se podrazumeva da je sposoban da ponese veliki broj ljudi u integrisanom trupu poput Mi-6 i Mi-12, podići velike količine tereta velikih dimenzija unutar trupa poput Mi-12, te imati mogućnost nošenja velikih i teških tereta na podvesnim nosačima poput Mi-10. Jedan od razloga je i prekidanje daljeg razvoja helikoptera Mi-12, jer je tokom razvoja tog helikoptera, ruska tehnologija razvoja turbo-osovinskih motora uznapredovala do te tačke, gde je bilo moguće proizvesti lakši helikopter manjih dimenzija koji će zadržati mogućnost nošenja velike količine tereta i prevoza istog broja ljudi.
Novi projekat dobio je operativni naziv „Izdelie 90". Prvi prototip, označen kao V-29, prvi put je poleteo 14. decembra 1977. godine. Posle određenih izmena, uveden je u Sovjetsko ratno vazduhoplovstvo 1983. godine, pod oznakom Mi-26.
U toku je razvoj nove verzije ovog helikoptera koja će dobiti vrlo verovatno oznaku Mi-27, a poboljšanja će se prvenstveno odnositi na širu primenu kompozitnih materijala u izradi helikoptera, ugradnju snažnijih motora i ojačanju konstrukcije čime će se nosivost povećati na 22 500 kg. Osim toga planirano je smanjenje posade na tri člana uz ugradnju najnovijih sistema i opremu koja će omogućiti proboj ovog helikoptera i na najzahtevnija tržišta koja su barem dosadašnjim unajmljivanjem pokazala interes i potrebu za takvim letećim gorostasom.
Opis uredi
Izgled Mi-26 očiti je rezultat izgleda Mi-6, jer kao i Mi-6 ima sličnu konfiguraciju trupa i rotora, a gotovo je i istih dimenzija. Trup svojom dužinom od 12,08 m (ili čak 15 m sa spuštenom rampom), širinom na podu od 3,25 m te visinom koja se kreće od 2,91 m do 3,17 m (zbog zakošavanja krova), Mi-26 pruža transportne mogućnosti gotovo poput aviona C-130 Herkules. Takve velike dimenzije stvaraju zapreminu prostora od čak 121 m³ , sa površinom poda manjeg stana (39,3 m² ), za koji je, da bi se ispunio, potrebno imati i primerenu opremu. Pristup u transportni prostor omogućen je kroz dvoja vrata na levoj strani trupa, jedna vrata na desnoj zadnjoj strani trupa, te veliku spuštajući rampu na zadnjoj strani koja svojim dimenzijama omogućava direktan ulazak i izlazak vozila veličine kamiona.
U produžetku teretnog prostora nalazi se pilotska kabina, ali između se nalazi još prostor sa sedištima za četiri osobe. Kako pilotski prostor tako i ovaj pregradni prostor sa četiri sedišta imaju mogućnost hermetizacije i klimatizacije, dok teretni prostor to nema. Posada helikoptera odgovara veličini helikoptera, a čine ga čak četiri stalna člana i jedan opcioni član, osoba za utovar tereta. Posada je smeštena u kabinu koja je među najprostranijima, a osigurava više nego komotan smeštaj četiri člana posade koju čine: pilot (na levom sedištu), kopilot, navigator (povišeno iza kopilota) i letač-mehaničar (povišeno iza pilota). Između pilota nalazi se menja i pomoćno sedište koje najčešće služi tokom obuke ili pak za stručnu osobu koja će navoditi helikopter (npr. Komandant akcije spasavanja). U planovima modernizacije Mi-26 predviđa se modifikacija pilotske kabine sa samo dva člana posade i dodatni letač mehaničar, što će se postići većim stepenom automatizacije sistema, ali i bolje opreme za nadzor sistema i vođenje navigacije. Pilotska kabina nema zasebne ulaze kao što je slučaj kod Mi-6, već se ulazi kroz transportni prostor, ali zato ima odbaciva bočne prozore kako bi posada u slučaju nužde brzo napustila helikopter.
Izrada osmerokrakog rotora bila je nužna kako bi se smanjio potrebni prečnik rotora na 32 m jer bi u protivnom, za stvaranje iste sile potiska sa manje lopatica bio je potreban rotor ogromnih dimenzija, a izrada tako dugačke lopatice koja bi zadržala svoju čvrstinu bila je problematična. Svaka lopatica rotora ima glavnu noseću gredu izrađenu od jednog dela, na koju su u sekcijama postavljeni aeroprofili. U izradi lopatica nosećeg rotora obilno su primenjeni kompozitni materijali, čime je svaka lopatica u odnosu na onu s Mi-6 dvostruko lakša. Ima težinu od svega 375 kg. Radi zaštite od oštećenja, lopatice rotora prevučene su oblogom na bazi titana, što je u svetu helikoptera takođe bilo izvedeno prvi put. Sam rotor pokazao se osim velike pouzdanosti i vrlo tih, a nivo vibracija u odnosu na helikoptere teške kategorije je vrlo mala, što produžava životni vek celog helikoptera. Lopatice petokrakog repnog rotora prečnika 7,61 m (samo za poređenje, to je gotovo prečnik nosećeg rotora helikoptera MD-500), izrađene su od kompozitnih materijala, dok je glavčina rotora izrađena poput one na nosećem rotoru od titanijuma. Ovako veliki helikopter obiluje opremom i sistemima koji zahtevaju električnu energiju, a po ruskoj tradiciji, izvora električne energije ima na pretek. I sa ugašenim motorima, svi sistemi na helikopteru mogu dobijati potrebno napajanje zahvaljujući pomoćnom izvoru napajanja, koji se nalazi ispod pilotske kabine, a koji služi i za pokretanje motora.
Motori koji osiguravaju podizanje ovog gorostasa u vazduh proizvod su kompanije Progres Lotarev D-136, a smešteni su sa svake strane vratila nosećeg rotora, ispred glavnog reduktora na krovu. Iako oba motora razvijaju ukupnu snagu od 22.800 KS, odlikuje ih vrlo ekonomična potrošnja u odnosu na ponuđenu snagu. Izgraditi reduktor koji će preneti toliku snagu zaista nije lak zadatak, a pritom mora još ispunjavati zahteve minimalne težine, tada to postavlja nove granice u aeronautici. Sama kompanija Milj razvila je reduktor kojem je težina od 3500 kg ispod dozvoljenih 10% ukupne težine helikoptera, a omogućio je prenos snage do 19.725 ks, što je i više nego dovoljno za postizanje željenih performansi. Višak snage motora (3075 ks) ionako svoju najveću funkciju ima kao sigurnosna rezerva (tj. u slučaju otkaza jednog od motora čak i pri maksimalnom opterećenju helikoptera), drugi motor automatski izlazi na povišeni režim rada i osigurava održavanje leta do najbližeg mesta sletanja. Motori su opremljeni filterima vazduha na usisu motora, dok se veliki ispusi gasova motora nalaze već ispred početka vratila nosećeg rotora. Svaki od motora ima nezavisno napajanje gorivom iz 8 gumenih tankova ukupne zapremine 12 000 litara, koji se nalaze ispod poda teretne kabine, iz kojih gorivne pumpe crpe gorivo u dva rashodna rezervoara iza motora. U slučaju otkaza gorivnih pumpi, gorivo slobodnim padom iz rashodnih rezervoara može snabdevati motore gotovo 30 minuta, što je dovoljno da helikopter izvede bezbedno sletanje.
Iako Mi-26 ne nosi odbrambeno naoružanje, vojne verzije opremljene su ASU-2V toplotnim i radarskim mamcima i ometaca, ali i ugradnjom strukturalnih zaštita poput zaštitnog oklopa za posadu, punjenje samozaptivajućih gorivnih tankova inertnim gasom kao i vrlo efikasan automatski sistem gašenja požara. U slučaju udara helikoptera u zemlju velikom brzinom na stajni trap, zahvaljujući amortizerima velikog kapaciteta, apsorbuje veliku udarnu energiju, a višak prenose na strukturu helikoptera koja tada ublažava energiju udara svojim savijanjem ili lomom. Udvostručenjem, ali često i utrostručenja vitalnih sistema, pasivnom i aktivnom zaštitom ali i istorijom s relativno malo kritičnih kvarova, Mi-26 svetski stručnjaci su priznali kao jedan od najsigurnijih helikoptera na svetu.
Karakteristike uredi
Osnovne karakteristike: uredi
ili 20.000 kg tereta
- dužina: 40,025 m
- prečnik rotora: 32 m
- visina: 8,145 m
- masa aviona: 28.200 kg
- maksimalna poletna masa: 56.000 kg
Letne karakteristike: uredi
- najveća brzina: 295 km/h
- dolet: 1.952 km
- najveća visina leta: 4.600 m
- motori: 2 × Lotarev D-136 turbo-osovinski motor
- snaga: 2 h 11400 ks
Eksploatacija uredi
Pristup u transportni prostor omogućen je kroz dvoja vrata na levoj strani trupa, jedna vrata na desnoj zadnjoj strani trupa, te veliku spuštajući rampu na zadnjoj strani koja svojim dimenzijama omogućava direktan ulazak i izlazak vozila veličine kamiona. Radi li se o unosu tereta, pored vučne dizalice koja olakšava utovar povlačenjem tereta u trup, ugrađene su i dvije dizalice LG-1500 s elektromotorom, koje se kreću po krovnim šinama, a svaka je nosivosti 2500 kg. Pomoću njih, vrlo se lako odjednom može uneti terete težine do 5000 kg.
Iako se specificira da Mi-26 predviđa prevoz 100 osoba ili 82 potpuno opremljenih vojnika, iskustva pokazuju da ta brojka može biti znatno veća. Helikopter koji je 2002. godine oboren u Čečeniji prevozio je čak 152 osobe, a postoje nagađanja da je ta brojka znala biti i veća. Teoretski to nije neverovatno jer ako Mi-26 ima nosivost od 20 000 kg, a ako uzmemo da svaki putnik ima u proseku čak 100 kg, tada se jednostavno može izračunati da je moguć smeštaj 200 osoba, ali pitanje je koliko bi to bio komforan prevoz.
Tokom rukovanja teretom, bilo da je reč o unutrašnjem teretu ili onome koji se nosi podvesno, veliku pomoć članu posade zaduženom za utovar tereta, pružaju 3 kamere u zatvorenom krugu koje na TV ekranu prikazuju kritične uglove bitne prilikom rada sa teretom. Zavisno o verzijama Mi-26, teretni prostor može poslužiti i za smeštaj tekućih tereta, pri čemu u ulozi helikopetra za gašenje požara u trupu može nositi 15 000 litara vode, ili pak 14.040 litara raznih vrsta goriva kada je u ulozi leteće cisterne.
Mi-26 možemo videti zaista širom sveta zbog svojih jedinstvenih mogućnosti, a mogućnost prevoza i do 150 vojnika odjednom ili pak oklopnih vozila otvorilo je oči i američkim komandantima. Tokom 2001. i 2002. američka vojska je unajmila iz Rusije Mi-26 kako bi prevezao oborene helikoptere, dokazujući potrebu za transportnim helikopterima te kategorije.
I u humanitarnim akcijama kao npr. pomoć stradalima u potresu koji se dogodio u Pakistanu, Mi-26 dokazuje svoje velike prednosti, kada je u jednom letu dopremao 20 tona pomoći u planinskim predelima, gde je istovremeno zbog visinskih ograničenja, za tu količinu tereta trebalo 10 letova helikoptera Mi-8 MTV1. Ne treba zaboraviti ni Černobiljsku katastrofu, gde su u sanaciji nesreće učestvovali i ovi helikopteri.
Premda nosi dvostruko više tereta na prosečnoj udaljenosti od najtežeg američkog transportnog helikoptera CH–47 Činuk, Mi-26 ima za 50% niže operativne troškove. Ipak je jedan od razloga nižih troškova po satu leta jest i njegova niska kupovna cena, koja se kreće u granicama 10-12.000.000 dolara, što je npr. Pola cene transportnog helikoptera H-60 Black Hawk. Zahvaljujući niskoj kupovnoj ceni ali i sve većom otvorenošću Rusije na spoljnu slobodnu trgovinu, kompanija Milj posebno je u poslednjoj deceniji ostvarila povećane izvozne rezultate, pa se tako Mi-26 nalazi u vazduhoplovstvu mnogih drugih zemalja. Iako je džinovski helikopter velike težine, pri zaštita posade i putnika u slučaju nesreća pokazao se da je na vrlo visokom nivou.
Zemlje korisnice uredi
Varijante Mi-26 uredi
- V-29: prototip koji je poleteo u decembru 1977.
- Mi-26: vojna transportna verzija koja je u naoružanje ušla 1983.
- Mi-26A: poboljšana verzija
- Mi-26ms: leteća bolnica koja ima mogućnost prevoza i do 60 ležeӕih pacijenata, a unutar koje se nalazi operaciona sala, oprema s kiseonikom
- Mi-26NEF-M: protupodmornički verzija
- Mi-26P: putnička civilna verzija sa 63 sedišta, kuhinjom i garderobom
- Mi-26PK: leteći kran
- Mi-26T: civilna transportna verzija
- Mi-26T2 transportna verzija sa kompleksom savremene digitalne avionike i smanjenom posadom do dva pilota
- Mi-26TM: poboljšana verzija letećeg krana s ugrađenom podtrupni gondolom
- Mi-26TP: izdanje za protivpožarna dejstva
- Mi-26TS: izvozna verzija Mi-26T
- Mi-26TZ: leteća cisterna koja preko deset creva može snabdevati vozila na zemlji
Izvori uredi
Napomena: Ovaj tekst ili jedan njegov deo je preuzet sa veb sajta hrvatskog časopisa Hrvatski vojnik. Vidi dozvolu.
Literatura uredi
- Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8.
