Mobilni aplikacioni dio
Mobilni aplikacioni dio[1] (engl. Mobile Application Part–MAP) je SS7 protokol koji pruža aplikacioni sloj za razne čvorove u GSM i UMTS osnovnoj mobilnoj mreži i osnovnoj GPRS mreži za komunikaciju jednim sa drugima u cilju pružanja usluga mobilni telefonskim korisnicima. Mobilni aplikacioni dio je protokol u sloju aplikacije koji se koristi za pristup Domaćem lokacijskom registru, Gostujućem lokacijskom registru, Mobilnom komutacionom centru, Registru identiteta uređaja, Autorizacionom centru, SMS centru i Uslužnom čvoru podrške u GPRS mrežama.
| SS7 protokol prema OSI sloju | |
| Aplikacioni | INAP, MAP, IS-41... TCAP, CAP, ISUP, ... |
|---|---|
| Mrežni | MTP nivo 3 + SCCP |
| Vezni | MTP nivo 2 |
| Fizički | MTP nivo 1 |
Izdanje specifikacijeUredi
Mobilni aplikacioni dio specifikacije su originalno definisani od strane GSM Asosijacije, ali sada su pod kontrolom ETSI/3GPP-a. MAP je definisan dvojem različitim standardima, zavisno od vrste mobilne mreže:
- MAP za GSM (prije Izdanja 4) je opisan u 3GPP TS 09.02
- MAP za UMTS ("3G") i GSM (Izdanje 99 i dalje) je opisan u 3GPP TS 29.002
ImplementacijaUredi
Mobilni aplikacioni dio (MAP) je korisnik Aplikacijskog dela prenosnih mogućnosti (TCAP), i kao takav može se prevoziti preko 'tradicionalnih' SS7 protokola ili preko Internet protokola koristeći Prevozno nezavisni Kontrolni dio signalizacione veze (TI-SCCP);[2] ili koristeći SIGTRAN.
ReferenceUredi
- ^ (jezik: bošnjački) Osnovi signalizacionih protokola Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. mart 2016)–Sistem signalizacije br. 7
- ^ ITU-T Preporuka Q.2220, Prevozno nezavisni Kontrolni dio signalizacione veze (TI-SCCP).