Монти Пајтон — Житије Брајаново

Monti Pajton — Žitije Brajanovo (engl. Monty Python's Life of Brian) britanska je komedija iz 1979. godine, koju je snimila „leteća družina“ Monti Pajton. Film prati avanture Brajana Koena (glumio ga je Grejam Čepmen), mladog Jevrejina koji je rođen istog dana kad i Isus Hrist u susednoj kući, i koga kasnije pogrešno smatraju mesijom.

Monti Pajton — Žitije Brajanovo
Filmski poster
Izvorni naslov	Life of Brian
Žanr	komedija
Režija	Teri Džouns
Glavne uloge	Grejam Čepmen Džon Kliz Teri Gilijam Erik Ajdl Teri Džouns Majkl Pejlin
Godina	1979.
Trajanje	94 minuta
Zemlja	Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezik	engleski
Budžet	4 miliona dolara
Zarada	20,7 miliona dolara
IMDb veza

U filmu je prisutna satira na račun religije koja je smatrana kontroverznom u vreme njegovog prikazivanja, zbog čega je film nazivan „bogohulnim“ i protiv čega su protestovale neke verske grupe. Trideset devet gradova u Ujedinjenom Kraljevstvu je ili zabranilo njegovo prikazivanje ili je dozvolilo da bude prikazivan samo osobama starijim od 18 godina. Neke države, poput Irske i Norveške su u potpunosti zabranile prikazivanje, a te zabrane su trajale nekoliko decenija. Ovo je bio prvi film grupe Monti Pajton koji je u SAD dobio oznaku R. Njegovi autori su iskoristili ove stavove u reklamne svrhe, ističući na promotivnim posterima da je film „toliko smešan da je zabranjen u Norveškoj!“.

Film je postigao veliki finasijski uspeh; te godine je bio četvrti najuspešiji film u Ujedinjenom Kraljevstvu i najuspešniji britanski film prikazan u SAD te godine. Od tada je zadržao svoju popularnost, a nekoliko časopisa i televizijskih mreža ga je proglasilo „najboljom komedijom svih vremena“.

Radnja

Brajan Koen je rođen u štali nekoliko metara od one u kojoj je rođen Isus Hrist, što je u početku zbunilo trojicu mudraca koji su došli da se poklone budućem kralju Jevreja. Mnogo godina kasnije, Brajan je izrastao u idealističkog mladića koji se opire rimskoj okupaciji Judeje, iako je sam polu-Rimljanin. Dok je pohodio Isusovu besedu na gori, Brajanu je za oko zapala zgodna buntovnica Judit. Želja za njom i mržnja koju oseća prema Rimljanima su ga naveli da se pridruži Narodnom frontu Judeje, jednoj od brojnih frakcija i ratobornih separatističkih pokreta, koje provode više vremena u međusobnom sukobu nego u borbi protiv Rimljana. Brajanov prvi pobunjenički zadatak je pisanje grafita na zgradu rimskog guvernera; rimski centurion se zgražava kad vidi da je njegov natpis na latinskom gramatički neispravan (Romanes eunt domus) pa ga natera da za kaznu stotinu puta na zidu napiše pravilno „Rimljani idite kući“ (Romani ite domum).

Nakon nekoliko nesrećnih avanatura i u bekstvu od Pilatovih stražara, Brajan se našao među lažnim misticima i prorocima koji drže govore prolaznicima na jerusalimskoj pijaci. Primoran da smisli nešto kako bi se uklopio i rešio se stražara, Brajan brblja pseudoreligiozne poruke i brzo privlači pažnju male, ali zainteresovane publike. Kada su stražari otišli, Brajan pokušava da ode, ali je svojim govorima nesvesno inspirisao novi religiozni pokret. Masa ga je počela pratiti i svaku najmanju neobičnu pojavu pozdravljaju kao „čudo“, što sve Brajana jako nervira. Nakon što je pobegao od mase, Brajan je naleto na Judit, sa kojom je proveo noć u svojoj kući. Ujutro, otvorivši prozore, Brajan je otkrio da ga ja ogromna masa ljudi pratila do njegove kuće i da ga svi smatraju mesijom (Brajanova majka glasno protestuje govoreći: „Nije on mesija, on je jedan vrlo nevaljali dečak“). Zgroženi Brajan je nemoćan da ih natera da se predomisle, jer su sve njegove reči i radnje odmah svaćene kao religiozne doktrine.

Brajan ne može da nađe mir ni u sedištu NFJ, gde ljudi pokazuju svoja bolesna tela tražeći od njega da ih izleči. Nakon što se iskrao iz štaba, rimski vojnici su konačno uhvatili Brajana, koji je određen za raspeće. U međuvremenu, ogromna masa Jevreja se okupila ispred Pilatove palate. Pilat (zajedno sa svojim gostom Velikusom Kurcusom) pokušava da smiri opasnost od nemira dozvolivši masi da odredi ko će biti pomilovan. Međutim, rulja samo izgovara svako ime koje sadrži slovo „R“, kako bi se smejala Pilatovoj nesposobnosti da ga izgovori. Na kraju se pojavljuje Judit, koja traži Brajanovo oslobađanje, što masa ponavlja, pošto i ovo ime sadrži slovo „R“. Pilat se na kraju složio da „osvobodi Bvajana“.

Pilatovo naređenje stiže do rimskih vojnika koji su već raspeli osuđenike, ali ova scena je parodija završetka filma Spartak, u kojoj mnogi raspeti ljudi tvrde sa su upravo oni Brajan iz Nazareta (jedan čovek čak kaže: „Ja sam Brajan i moja žena isto“), pa vojnici na kraju oslobađaju pogrešnog čoveka. I druge prilike da se Brajan oslobodi su propale, jer njegovi istomišljenici objašnjavaju zašto je potrebno da ostave plemenitog borca za slobodu da ostane bude razapet na vrelom suncu, dok Brajanova majka smatra da je raspeće pravična kazna za njegove nestašluke. Osuđen na dugu i bolnu smrt, Brajan ipak pronalazi hrabrost podstaknut od drugih raspetih osoba, koje svi zajedno pevaju pesmu Always Look on the Bright Side of Life.

Uloge

Glumac	Uloga
Grejam Čepmen	Brajan, Velikus Kurcus, jedan od tri mudraca
Džon Kliz	Redž, sveštenik, centurion, jedan od tri mudraca
Teri Gilijam	prorok, Džefri
Erik Ajdl	šaljivdžija, Sten/Loreta, cenkaroš, žena koja baca prvi kamen
Teri Džouns	Brajanova majka, Simon
Majkl Pejlin	Pontije Pilat, bivši gubavac, jedan od tri mudraca, gospodin Nosonja
Terens Bajler	Gregori
Karol Klivlend	gospođa Gregori
Kenet Koli	Isus
Nil Ins	Samarićanin
Džon Jang	Matijas
Su Džouns Dejvis	Judit Iskariotska
Spajk Miligan	prorok
Džordž Harison	gospodin Papadopulos

Nekoliko likova nije imalo imena u filmu, ali su dobili imena koja su korišćena u albumu sa muzikom iz filma i na drugim mestima. Na primer, u filmu se ne spominje da je ime večitog šaljivdžije kojeg je glumio Erik Ajdl gospodin Drski (Mr. Cheeky), ili da se rimski stražara kojeg je glumio Majkl Pejlin zvao Nisus Vetus.

Komičar Spajk Miligan je imao neplaniranu kameo ulogu proroka ignorisanog zbog toga što su njegovi pratioci jurili za Brajanom. Miligan je pukim slučajem bio na letovanju i posećivao je tuniska bojišta iz Drugog svetskog rata u kojima je on učestvovao istovremeno dok su Pajtonovci snimali film. Pajtonovci su jednog jutra obavešteni o njegovom prisustvu i odmah ga uvrstili u scenu snimanu u tom trenutku. Miligan je otišao sa snimanja pre nego što su snimaljeni snimci u krupnom kadru ili za javnost.

Politička satira

Film ismeva i revolucionarne grupe i britanske levičare iz 1970-ih, smeštajući moderne stereotipe u istorijsko okruženje. Sve grupe u filmu se protive rimskoj okupaciji Judeje, ali padaju u poznati šablon borbe između samih frakcija oko ideoloških razlika koje se ljudima sa strane čine toliko malim da su zanemarljive. Majkl Pejlin je da su oslobodličke grupe u filmu zasnovane na današnjim pokretima otpora, sa nejasnim skraćenicama koje se ne mogu zapatiti i njihovim sukobljenim agendama.

Narodni front Judeje, koji se najčešće pojavljuje u filmu, naziva svoje rivale otpadnicima i dezerterima i žestoko se protivi Judejskom narodnom frontu, Judejskom popularnom narodnom frontu, Kampanji za slobodnu Galileju i Popularnom frontu Judeje (ovu poslednju grupu čini samo jedan starac, čime se ismeva veličina revolucionarnih trockističkih frakcija). Međusobne borbr su najdramatičnije prijazane kada Narodni front Judeje pokuša da kidnapuje ženu Pontija Pilata, ali nailazi na agente Kampanje za slobodnu Galileju, pa dve frakcije počinju borbu do smrti oko toga ko je prvi smislio ovaj plan. Kada Brajan pokuša da ih odvrati od međusobne borbe pozivom da se bore protiv zajedničkog neprijatelja (tj. Rimljana), revolucionari zaustavljaju svoju borbu i jednoglasno upitaju Judejski narodni front?. Ipak, ubrzo nastavljaju svoju borbu, dok ih dvojica rimskih legionara gledaju, i sve dok Brajan ne preostane jedini preživeli posle čega je uhapšen.

U drugim scenama borci za slobodu gube vreme u debatama, a jedna od stavki o kojoj se raspravlja je da ubuduće ne gube toliko vreme na rasprave. Tu je i čuvena scena u kojoj Redž drži revolucionarni govor pitajući: „Šta su Rimljani ikada učinili za nas?“, posle čega slušaoci nabrajaju sve pozitivne aspekte rimske okupacije kao što su kanalizacija, medicina, obrazovanje, vino, javni red, navodnjavanje, putevi, vodovod, zdravstvena zaštita i mir, nakon koje Redž ponovo postavlja pitanje: „Osim kanalizacije, medicine, obrazovanja, vina, javnog reda, navodnjavanja, puteva, sveže vode i zdravstvene zaštite, šta su Rimljani ikada učinili za nas?“.

Produkcija

Džordž Harison, veliki prijatelj i poštovalac Pajtonovaca je obezbedio sredstva za snimanje filma. U filmu se pojavljuje na kratko.

Postoje različite priče o nastanku Žitija Brajanovog. Ubrzo nakon prikazivanja Montija Pajtona i Svetog grala (1975), Erik Ajdl je sugerisao (bez prave namere) da bi naslov sledećeg filma ove grupe mogao biti „Isus Hrist - Žudnja za slavom“ (igra reči na britanski distributerski naziv američkog filma Paton) Ovo je bila posledica frustracije nakon što je više puta pitan za naslov filma, iako Pajtonovci nisu uopššte razmišljali o temi trećeg filma. Međutim, kako su svi Pajtonovci delili negativan stav prema organizovanoj religiji, posle pohvale kritičara i finansijskog uspeha Svetog grala, uskoro su počeli ozbiljno da razmišljaju o filmu koji će satirizovati novozavetnu eru na isti način kako je Sveti gral satirizovao legendu o kralju Arturu. Dok su promovisali Sveti gral u Amsterdamu, Erik Ajdl i Teri Gilijam su smislili priču u kojoj se krst na koji je razapet Isus raspada zbog neveštih stolara koji su ga napravili, a on im ljutito objasni kako pravilno da naprave krst. Ipak, posle rane faze smišljanja filma, uprkos tome što su svi nereligiozni, složili su se da je Isus bio „definitivno dobar momak“ i da nisu našli ništa što bi ismevali u njegovim učenjima. Ajdl je kasni izjavio: „on (Isus) nije naročito smešan, ono što on govori nije za ismevanje, to je vrlo pristojna stvar...“ Nakon što su se odlučili da Brajan bude ime glavnog lika, jedna od ideja je bila da on bude trinaesti apostol. Na kraju je preovladala ideja o osobu rođenoj u isto vreme i na istom mestu, koga će okolina pogrešno smatrati mesijom, ali da on neće želeti da ima sledbenike.

Pisanje scenarija je počelo decembra 1976, a prvi nacrt je završen do sredine 1977. Konačna verzija je bila završena u janaru 1978. Film ne bi bio snimljen bez pomoći bivšeg člana Bitlsa i obožavaoca Montija Pajtona Džordža Harisona, čija je producentska kompanija Hendmejd films dala 3 miliona funti. Harison je uložio novac jer je želeo da vidi film. Prvobitni producenti EMI Films, su se povukli u poslednjem trenutku zbog teme filma. Zbog toga, film se završava rečima: „Rekao sam mu: 'Berni, oni nikada neće zaraditi nazad svoj novac na ovome“, zadirkivajući direktora kompanije Bernarda Delfonta zbog njegovog nedostatka vere u projekat. Teri Gilijam je kasnije rekao: „Oni su povukli u četvrtak. Ekipa je trebalo da krene u subotu. Katastrofa... To je zato što su konačno pročitali scenario...". Kao nagradu za svoju pomoć, Harison se pojavljuje u maloj ulozi gospodina Papadopulosa, koji je nakratko rukuje sa Brajanom. Njegova jedina reč u filmu je sinhronizovana kasnije.

Tvrđava u Monastiru, koja je korišćena da dočara Jerusalim iz 1. veka

Rediteljska uloga na ovom projektu je poverena samo Teriju Džounsu, nakon dogovora sa Gilijamom (koji je bio koreditelj Svetog grala). Produkcija Svetog grala je često bila pompezna zbog njihovih rediteljskih razlika. Gilijam je filmu ponovo doprineo sa dve animirane sekvence (jedan od njih je na uvodnoj špici) i preuzeo odgovornost za scenografiju. Ipak, ovo nije stavilo tačku na njihove razmirice. U komentaru koji je pratio DVD izdanje filma, Gilijam je sa ponosom istakao jednu scenu, glavnu dvoranu Pilatove palate, koja je dizajnirana tako da podseća na stari judejski hram koji su Rimljani preobratili unošenjem odlika rimske arhitekture (kao što su mermerni podovi i stubovi). Gilijam je takođe radio na mat slikama, korišćenim u prvoj sceni kada trojica mudraca stoje nasuprot zvezdanog neba ili u sceni koja daje iluziju da je cela palata ispisana grafitima. Gilijamov doprinos je i scena gde Brajan slučajno skače sa visoke zgrade i nehotice pada unutar svemirskog broda koji ga vodi sa sobom u međuzvezdani rat.

Film je sniman na lokacijama u tuniskom gradu Monastiru, koristeći iste scene korišćene u filmu Isus iz Nazareta (1977) Franka Zefirelija. Mnogi meštani su unajmljeni kao statisti za potrebe snimanja „Žitija Brajanovog“. Druge scene su snimane u Susu (spoljašnje zidine Jerusalima i kapija), Kartagini (rimski amfiteatar) i Matmati (beseda na gori i raspeće). Grejem Čepmen, još uvek u problemima zbog alkoholizma, je bio odlučan da igra glavnu ulogu (u jednom trenutku želeo ju je i Džon Klis) toliko da je neposredno pred snimanje ostavio alkohol i pored svog glumačkog zadatka bio i doktor na snimanju. Nakon snimanja filma od 16. septembra do 12. novembra 1978, radna verzija filma u trajanju od dva sata je montirana za prvo privatno prikazivanje u januaru 1979. Tokom narednih nekoliko meseci Žitije Brajanovo je ponovo ponovo montirana i prikazivana pred različitom publikom, pa u konačnoj veziji nedostaju čitave scene.

Spoljašnje veze

• Monti Pajton — Žitije Brajanovo na sajtu IMDb (jezik: engleski)