Википедија

Mon Sen Mišel

48° 38′ 10″ S; 1° 30′ 41″ Z / 48.636° S; 1.5114° Z / 48.636; -1.5114

Mon Sen Mišel (franc. Le Mont-Saint-Michel) je stenovito ostrvo u kanalu Lamanš na ušću reke Kesnon, oko kilometar udaljeno od obale Normandije. Nalazi se u blizini grada Avranš i granice Bretanje u departmanu Donja Normandija. Ostrvo je čuveno po svom benediktinskom manastiru, koji dominira ovim ostrvom površine 55.000 m². Ova utvrđena opatija je jedan od najboljih primera francuske srednjovekovne arhitekture. Mon Sen Mišel je i selo na ostrvu osnovano 708 godine.

Mon Sen Mišel
Le Mont-Saint-Michel
Svetska baština Uneska
Zvanično imeMont-Saint-Michel and its Bay
MestoManš, arrondissement of Avranches, Francuska Uredi na Vikipodacima
Koordinate48° 38′ 09″ S; 1° 30′ 37″ Z / 48.6358° S; 1.5103° Z / 48.6358; -1.5103
Površina397 km2 (4,27×109 sq ft)
KriterijumKulturni: i, iii, vi
Referenca80
Upis1979 (3. sednica)
Veb-sajtwww.mairie-lemontsaintmichel.fr
Ostrvo viđeno iz vazduha
Selo ispod manastira

Do ostrva se ranije moglo stići kopnom samo u periodu oseka. Krajem 19. veka ostrvo je povezano sa obalom uređenjem prirodne prevlake i izgradnjom puta. Izgradnjom brane povećana je akumulacija peska u zalivu i on je postao plići. Od juna 2006. traje realizacija projekta izgradnje hidrauličke brane koja bi povećala nivo vode oko ostrva za 70 centimetara. Projekat bi trebalo da bude okončan do 2012.

Ostrvo[1] se nalazi otprilike jedan kilometar (pola nautičke milje) od severozapadne obale zemlje, na ušću reke Kuenon u blizini Avranša i ima površinu od 7 ha (17 acres). Kopneni deo komune ima površinu od 393 ha (971 acres), tako da ukupna površina komune iznosi 400 ha (990 acres).[2][3] Prema podacima iz 2019. godine, na ostrvu je živelo 29 stanovnika.[4]

Položaj komune – na ostrvu udaljenom samo nekoliko stotina metara od kopna – činio ju je dostupnom u vreme oseke za mnoge hodočasnike u njenoj opatiji, ali odbranjivom jer bi nadolazeća plima nasukala, oterala ili udavila potencijalne napadače. Ostrvo je ostalo neosvojeno tokom Stogodišnjeg rata; mali garnizon odbranio je pun napad Engleza 1433. godine.[5] Luj XI je prepoznao suprotne prednosti njegove prirodne odbrane i pretvorio ga u zatvor. Opatija je redovno korišćena kao zatvor tokom Starog poretka.

U manastiru danas žive i rade još desetak benediktinskih monaha. Mon Sen Mišel je postala velika turistička atrakcija. Godišnje ga poseti 3,5 miliona turista.[6] Ostrvo i zaliv su od 1979. na listi svetske baštine UNESKO-a.[7]

Geografija uredi

Formacija uredi

Sada stenovito plimsko ostrvo, Mon je u praistorijskim vremenima bio deo kopnenu površinu. Kako je nivo mora rastao, erozija je preoblikovala obalski pejzaž, a nekoliko izdanaka granita se pojavilo u zalivu, koji je bolje odoleo habanju okeana od okolnih stena. To uključuje Lilemer, Mont Dol, Tombelajn (ostrvo neposredno na severu) i Mon Tomb, kasnije nazvan Mont Sajnt-Mišel.

Mon Sen-Mišel se sastoji od leukogranita koji se učvrstio od podzemne intruzije rastopljene magme pre oko 525 miliona godina, tokom kambrijskog perioda, kao jedan od mlađih delova Mančelijanskog granitnog batolita.[8] (Rane studije Mon Sen-Mišela od strane francuskih geologa ponekad opisuju leukogranit Monta kao „granulit“, ali ovo granitno značenje granulita je sada zastarelo.)[9]

Plimsko ostrvo uredi

 
Oseka 2005
 
Mon Sen-Mišel 2014. sa novim mostom

Veza između Mon Sen-Mišela i kopna menjala se tokom vekova. Ranije povezan plimnim nasipom koji je bio otkriven samo u vreme oseke, ovaj je 1879. pretvoren u izdignuti nasip, sprečavajući plimu da zapljuskuje mulj oko planine. Obalske ravnice su takođe polderizovane da bi se stvorili pašnjaci, smanjujući rastojanje između obale i ostrva, a reka Kuenon je kanalizovana, smanjujući disperziju toka vode. Svi ovi faktori su podstakli zasipanje zaliva.

Francuski premijer i regionalne vlasti su 16. juna 2006. najavile projekat vredan 200 miliona evra (Projet Mont-Saint-Michel)[10] za izgradnju hidraulične brane koristeći vode Kuenona i plime i oseke kako bi se otklonio nagomilani mulj, i da Mon Sen-Mišel ponovo bude ostrvo. Izgradnja brane je počela 2009. godine. Projekat takođe uključuje uklanjanje nasipa i parkinga za posetioce. Od 28. aprila 2012, novi parking na kopnu nalazi se 2,5 km (1 1⁄2 mi) od ostrva. Posetioci mogu hodati ili koristiti šatlove da pređu nasip.

Dana 22. jula 2014. godine, novi most arhitekte Ditmara Fajhtingera otvoren je za javnost. Lagani most omogućava vodi da slobodno teče oko ostrva i poboljšava efikasnost brane koja je sada operativna. Projekat, koji je koštao 209 miliona evra, zvanično je otvorio predsednik Fransoa Oland.[11]

U retkim prilikama, plimne okolnosti proizvode izuzetno visoku „superplimu“. Novi most je 21. marta 2015. godine bio potpuno potopljen pri najvišem nivou mora, što se dešavalo jednom u 18 godina, dok su se mase okupile da fotografišu.[12]

Istorija uredi

Do izgradnje prve crkve u 8. veku, ostrvo je imalo ime Mon Tomb (Mont-Tombe). Ostrvo je nosilo ovo ime jer je podsećalo izgledom na uzvišenje grobne humke. Po legendi je 708. aranđel Mihailo naredio biskupu Avranša da ovde sagradi crkvu. Kada biskup nije na to pristao, aranđeo mu je vrelim prstom napravio rupu u lobanji (biskupova lobanja se danas čuva u crkvi u Avranšu, mada nauka tvrdi da je ova lobanja poreklom iz neolita).

Godine 965/966. jedna grupa benediktinaca je ovde osnovala manastir. U narednim vekovima kraljevi i vojvode su finansirali izgradnju manastira. Centralna građevina je građena od 1017. do 1520. Glavna crkva je nastala u periodu 1023-1084.

U 12. veku manastir je došao pod vlast francuskih kraljeva. Kralj Filip Avgust je u 13. veku sagradio deo opatije u gotičkom stilu. Manastirske građevine su stradale u Stogodišnjem ratu kada ih je bombardovala engleska artiljerija. Hor crkve je postavljen 1520. u poznogotičkom stilu.

Opadanjem značaja crkve u doba Francuske revolucije, opatija je napuštena 1790, a monasi su se vratili tek 1969. U međuvremenu, ostrvo je služilo i kao zatvor sa ironičnim imenom Mon Libr („Slobodno brdo“). Ostrvo je proglašeno francuskim nacionalnim spomenikom 1874, posle čega je počeo period restauracije i konzervacije manastirskih građevina koji traje do danas. Do 1879. je sagrađena brana koja povezuje ostrvo sa kopnom.

Populacija uredi

Istorijsko stanovništvo Mon-Sen-Mišela
God.Pop.± % p.g.
1793.234—    
1800.234+0,00%
1806.282+3,16%
1821.904+8,08%
1831.390−8,06%
1836.385−0,26%
1841.1.082+22,96%
1846.1.100+0,33%
1851.1.182+1,45%
1856.1.153−0,50%
1861.1.056−1,74%
1866.203−28,09%
God.Pop.± % p.g.
1872.193−0,84%
1876.184−1,19%
1881.209+2,58%
1886.211+0,19%
1891.199−1,16%
1896.230+2,94%
1901.235+0,43%
1906.238+0,25%
1911.232−0,51%
1921.230−0,09%
1926.247+1,44%
1931.250+0,24%
God.Pop.± % p.g.
1936.231−1,57%
1946.186−2,14%
1954.268+4,67%
1962.132−8,47%
1968.105−3,74%
1975.114+1,18%
1982.80−4,93%
1990.72−1,31%
1999.46−4,86%
2007.41−1,43%
2012.41+0,00%
2017.30−6,06%
Od 1962. godine: Nema dvostrukog brojanja – stanovnici više opština (npr. studenti i vojno osoblje) se računaju samo jednom.
Izvor: EHESS[13] i Insee[14]
Rođenja
1956–1962 1962–1968 1968–1975 1975–1982 1982–1990 1990–1999
xx 13 16 8 6 4
Smrti
1956–1962 1962–1968 1968–1975 1975–1982 1982–1990 1990–1999
xx 6 6 4 5 3

Jerusalimska monaška bratstva uredi

Od 24. juna 2001. godine, nakon apela koji im je 2000. godine uputio biskup Žak Fihej, biskup Kutansa i Avranša,,[15] zajednica monaha i monahinja Monaških bratstava Jerusalima, upućena iz matične kuće Sen Žerve u Parizu, žive kao zajednica na Mon Sent-Mišelu. Oni su zamenili su benediktince koji su se vratili na Goru 1966. Oni su zakupci Centra za nacionalne spomenike i nisu uključeni u upravljanje opatijom.

Ekonomija uredi

Mon-Sen-Mišel je dugo „pripadao” pojedinim porodicama koje su delile poslove u gradu i nasleđivale seosku upravu. Turizam je gotovo jedini izvor prihoda komune. Turizam ovom malom ostrvu donosi oko 63 miliona dolara.[16] Ima oko 50 prodavnica za 3 miliona turista. Samo oko 25 ljudi spava svake noći na planini (uključujući monahe), osim onih u hotelima.

Gradovi pobratimi uredi

Istorijski gledano, Mon en-Mišel je bio normanski pandan brdu Svetog Mihaela u Kornvolu, u Velikoj Britaniji, koje je Edvard Ispovednik dao benediktincima, verskom redu Mon-Sen-Mišela, u 11. veku. Ova dva vrha dele iste karakteristike ostrva plime i oseke i sličan konusni oblik, iako je Mont-Sen-Mišel mnogo viši.[20]

 
Statua Arhanđela Mihaila na vrhu tornja

Savremeno hodočašće uredi

Tokom srednjeg veka, hodočasnici su hodali iz Italije, Nemačke i Engleske, kao i iz drugih delova Francuske. Takvi poklonici su bili poznati kao Mikeloti. Savremeni hodočasnici mogu da prate iste rute. Napravljeno je deset pešačkih staza koje omogućavaju hodočasnicima iz različitih evropskih zemalja da se vrate putem kojim su njihovi preci možda prošli tokom srednjovekovnog hodočašća.[21]

U popularnoj kulturi uredi

Mon-Sen-Mišel je poslužio kao umetnička inspiracija za brojna dela. Deo radnje u trileru Helen Mekins Zadatak u Bretanji odvija se na Montu, uključujući dramatičnu noćnu poteru po pesku. U filmu Pitera Džeksona iz 2003. Gospodar prstenova: Povratak kralja, glavni grad Gondora, Minas Tirit, napravljen je po uzoru na Mon Sen-Mišel.[22] Isto tako, grad i zamak u Diznijevom hitu Tangled zasnovani su na Mon-Sen-Mišelu,[23] kao i dizajn lokacije Dark Souls Nev Londo Ruinsa.[24]

Reference uredi

  1. ^ By far, the most famous part of the commune, known as the "Mont Saint-Michel" or the "Mount Saint-Michel", with only one hyphen and the name "Mont" untied because it precisely means the hill, a geologic element, in this case, an island.
  2. ^ Institut géographique national (IGN) (ur.). „Commune of Le Mont-Saint-Michel's territory (scale 1:34110), the two mainland zones (enclaves) are visible, surrounded by a yellow line : one on the west of the Couesnon River is a relatively big one (387 ha), the other one on the east of the Couesnon River is a tiny one (6 ha)”. geoportail.gouv.fr. Pristupljeno 9. 8. 2018. 
  3. ^ „Communal limits : the three areas (two of them are on the mainland and the third one is the island itself) are each surrounded by an orange line”. openstreetmap.org. Pristupljeno 9. 8. 2018. 
  4. ^ Téléchargement du fichier d'ensemble des populations légales en 2019, INSEE
  5. ^ „Mont Saint-Michel”. xenophongroup.com. Arhivirano iz originala 19. 5. 2015. g. Pristupljeno 2015-10-07. 
  6. ^ Base Mérimée: Search for heritage in the commune, Ministère français de la Culture.
  7. ^ „Mont-Saint-Michel and its Bay”. UNESCO World Heritage List. United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organization. 13. 12. 2006. Arhivirano iz originala 24. 5. 2011. g. Pristupljeno 31. 5. 2011. 
  8. ^ L'Homer, A.; et al. (1999). Notice explicative, Carte géologique de la France (1/50 000), feuille Baie du mont-Saint-Michel (208) (PDF) (na jeziku: francuski). Orléans: BRGM. ISBN 2-7159-1208-0. Arhivirano (PDF) iz originala 6. 10. 2015. g. 
  9. ^ „Carnets géologique de Philippe Glangeaud - Glossaire” (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 14. 11. 2015. g. Pristupljeno 7. 10. 2015. 
  10. ^ „Official website of the restoring operation of the Mont Saint-Michel's maritime character”. www.projetmontsaintmichel.com. Arhivirano iz originala 17. 10. 2015. g. Pristupljeno 2015-10-07. 
  11. ^ „Mont Saint-Michel reclaims its island status”. rfi. 
  12. ^ Galimberti, Katy (31. 3. 2015). „PHOTOS: Supertide Turns Mont Saint-Michel into Island in a Once in 18-Year Spectacle”. AccuWeather. Arhivirano iz originala 17. 10. 2015. g. 
  13. ^ Des villages de Cassini aux communes d'aujourd'hui: Commune data sheet 23871, EHESS.
  14. ^ Population en historique depuis 1968, INSEE
  15. ^ „Mont Saint Michel facts” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 9. 2018. 
  16. ^ Stille, Alexander (jun 2014). „The Massive and Controversial Attempt to Preserve One of the World's Most Iconic Islands”. Smithsonian Magazine. 
  17. ^ „Le Mont-Saint-Michel – Jumelage” (na jeziku: francuski). Wikimanche.fr. Arhivirano iz originala 21. 7. 2011. g. Pristupljeno 31. 5. 2011. 
  18. ^ „Nishihiroshima Times”. L-co.co.jp. Arhivirano iz originala 13. 1. 2010. g. Pristupljeno 31. 5. 2011. 
  19. ^ „Miyajima Grand Hotel Info”. Miyajima-arimoto.co.jp. 16. 5. 2009. Arhivirano iz originala 6. 3. 2012. g. Pristupljeno 31. 5. 2011. 
  20. ^ Henderson, Charles (1925). Cornish Church Guide. Truro: Oscar Blackford. str. 160—61. 
  21. ^ „The ways of holy Michel mount”. www.lescheminsdumontsaintmichel.com. Pristupljeno 2020-06-27. 
  22. ^ Morrison, Geoffrey (27. 6. 2014). „The real-life Minas Tirith from 'Lord of the Rings': A tour of Mont Saint-Michel”. CNET. 
  23. ^ „10 Real Life Locations That Inspired Disney Films”. Buzzfeed. buzzfeed.com. 2013-10-20. Arhivirano iz originala 29. 4. 2017. g. 
  24. ^ „Translation of the Design Works Interview with Hidetaka Miyazaki”. Giant Bomb. giantbomb.com. Arhivirano iz originala 30. 6. 2015. g. Pristupljeno 2015-07-31. 

Spoljašnje veze uredi

 
Mon Sen Mišel na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мон_Сен_Мишел&oldid=27554147”