Moralni nihilizam
Moralni nihilizam (takođe poznat kao etički nihilizam ili teorija greške) je meta-etičko gledište da ništa nije moralno dobro ili loše.
Moralni nihilizam se razlikuje od moralnog relativizma, koji dozvoljava da nešto bude loše u zavisnosti od kulture ili pojedinca. Takođe se razlikuje od ekspresivizma, prema kojem, kada pravimo moralne tvrdnje, "mi se ne trudimo da opišemo kakav je svet [...] izduvavamo naše emocije tako što naređujemo drugima da se ponašaju na određeni način ili otkrivamo plan akcije."[1]
Nihilizam ne znači da treba da se odreknemo korišćenja moralnog ili etičkog jezika, neki nihilisti tvrde da to ostaje koristan alat.
Forme nihilizma uredi
Moralni nihilisti se slažu da su tvrdnje poput "ubistva su moralno loša" netačne. Ali druga gledišta nihilizma se razlikuju na dva načina.
Neki mogu da kažu da su takve tvrdnje ni tačne ni netačne, dok drugi mogu da kažu da su sve one netačne.
Nihilisti se razlikuju po polju njihovih teorija. Teoretičari greške obično tvrde da su samo izrazito moralne tvrdnje lažne; praktični nihilisti tvrde da ne postoji razlog niza koju vrstu ponašanja; neki nihilisti proširuju ovu tvrdnju da uključi razloge za verovanje.
Lažno ili ni istinito ni lažno? uredi
Dž. L. Meki[2] tvrdi da su moralne tvrdnje istinite samo ako postoje moralna svojstva, ali tako nešto ne postoji. Stoga su sve takve tvrdnje lažne.
Druge verzije teorije tvrde da moralne tvrdnje nisu tačne, jer one nisu ni istinite ni lažne. Ovaj oblik moralnog nihilizma tvrdi da moralna uverenja i tvrdnje pretpostavljaju postojanje moralnih činjenica koje ne postoje. Razmotrimo, na primer, tvrdnju da je sadašnji kralj Francuske ćelav. Neki tvrde da ova tvrdnja nije ni istinita, ni lažna, zato što to znači da sada postoji kralj Francuske, a ne postoji. Tvrdnja potiče od "propusta pretpostavke". Ričard Džojs (2001) tvrdi za ovaj oblik moralnog nihilizma pod imenom "fikcionalizam".
Pitanje obima uredi
Teorija greške izgrađena je na tri principa:
- Na svetu ne postoje moralne karakteristike; ništa nije ni dobro ni loše.
- Stoga, nijedno moralno osuđivanje nije istinito.
- Međutim, naše iskrene moralne odluke pokušavaju, ali nikad ne uspeju, da opišu moralne osobine stvari.
Stoga, mi uvek nabasamo na grešku kada razmišljamo o moralnim uslovima. Pokušavamo da odredimo istinu kada pravimo moralne sudove. Ali kako nema moralne istine, sve naše moralne tvrdnje su pogrešne - otuda greška. Ova tri principa dovode do zaključka da nema moralnih znanja. Znanje zahteva istinu. Ako nema moralne istine, ne može biti moralnih znanja. Tako su moralne vrednosti čisto nepostojeće.[1]
Argumenti nihilizma: Nastranost uredi
Najistaknutiji argument nihilizma je argument iz nastranosti. Meki tvrdi da ne postoje objektivne etičke vrednosti, tvrdeći da bi bile nastrane(čudne):
"Kada bi postojale objektivne vrednosti, onda bi to bili entiteti ili osobine ili odnosi vrlo čudne vrste, krajnje drugačije od svega ostalog u univerzumu."[3]
Svi oni koji smatraju takve entitete nastranim, postoji razlog za sumnju u postojanje objektivnih vrednosti.
U svojoj knjizi Moral bez osnove: Odbrana etičkog kontekstualizma (1999), Mark Timons obezbeđuje rekonstrukciju Makijevog stava u formi dva srodna argumenta. Oni se zasnivaju na odbacivanju svojstava, činjenica i odnosa koje se ne uklapaju u svetski pogled filozofskog naturalizma, ideja "da je sve - uključujući bilo kakve određene činjenice, svojstva i tako dalje - predstavlja deo prirodnog fizičkog sveta koji nauka istražuje". Timons dodaje da "nedvosmislena privlačnost ovih perspektiva u savremenoj filozofiji bez sumnje proizilazi iz porasta moderne nauke i uverenja da je nauka naša najbolja mogućnost za otkrivanje prirode stvarnosti".
Postoji nekoliko načina po kojima su moralne osobine navodno nastrane:
- naš obični moralni diskurs navodi da se odnosi na suštinski propisiva svojstva i činjenice "koje bi nas nekako motivisale ili nam pružile razloge za delovanje nezavisno od naših želja i averzije" - ali takva svojstva i činjenice nisu u skladu sa filozofskim naturalizmom.
- s obzirom na to da je objektivno moralno svojstvo navodno nadređeno prirodnim svojstvima (kao što su biološka ili psihološka svojstva), odnos između moralnih osobina i prirodnih svojstava je metafizički misteriozan i ne odgovara filozofskom naturalizmu.
- moralni realist koji se bavi postojanjem metafizičkih nastranih svojstava, činjenica i odnosa, takođe mora postaviti i poseban način po kojima možemo da imamo saznanje o njima.
Odgovori i kritike uredi
Kristina Korsgard (1996) odgovara Makiju govoreći:
"Naravno da postoje entiteti koji ispunjavaju ove kriterijume. Istina je da su oni čudne vrste entiteta i njihova spoznaja nije kao bilo šta drugo. Ali to ne znači da oni ne postoje... Jer je to najpoznatija činjenica ljudskog života da u svetu postoje entiteti koji nam mogu reći šta treba učiniti i naterati nas da to učinimo. To su ljudi i druge životinje (Izvori normativnosti. str. 166)"
Druge kritike argumenta uključuju napomenu da za samu činjenicu da bi takvi entiteti morali biti nešto fudamentalno drugačiji od onoga što obično doživljavamo - i stoga pretežno van naše sfere iskustva - ne možemo na prvi pogled imati razloga da sumnjamo ili potvrdimo da potvrdimo njihovo postojanje; stoga, ako neko ima nezavisne osnove za pretpostavku takvih stvari da postoje (kao što je npr. svođenje na protivrečnost suprotnog), tada argument iz nastranosti ne može dati nijedan poseban razlog da se misli drugačije.
Argumenti nihilizma: Objašnjenje impotencije uredi
Gilbert Harman je tvrdio da ne moramo doći do postojanja objektivnih vrednosti kako bismo objasnili naša "moralna zapažanja".[4]
Kritika nihilizma uredi
Kritika moralnog nihilizma dolazi prvenstveno od moralnih realista, koji tvrde da postoje pozitivne moralne istine. Ipak, kritike nastaju iz drugih antirealističnih tabora (tj. subjektivista i relativista).
I dalje ostali kritičari poriču da je osnova moralne objektivnosti nužno metafizička. Moralni naturalizam, iako oblik moralnog realizma, slaže se sa kritikom nihilista o metafizičkim opravdanjima za ispravno i pogrešno. Moralni naturalisti preferiraju da definišu "moral" u smislu opažanja, gde su neki čak i privlačni za nauku moralnosti.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b Russ 2010, str. 292
- ^ Leslie), Mackie, J. L. (John (1977). Ethics : inventing right and wrong. Harmondsworth: Penguin. ISBN 978-0-14-021957-9. OCLC 3687162.
- ^ Leslie), Mackie, J. L. (John. Ethics : inventing right and wrong. London. ISBN 978-0-14-013558-9. OCLC 24729622.
- ^ Gilbert, Harman (1977). The nature of morality : an introduction to ethics. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-502143-1. OCLC 2725781.
Literatura uredi
- Russ, Shafer-Landau (2010). The fundamentals of ethics. New York: Oxford University Press. str. 292. ISBN 9780195326857. OCLC 318672938.