Mošti
Mošti uredi
Svete mošti (relikvije) (grč. Αγια λείψανα) su zemni ostaci svetiteljskih tela, oduhovljena telesna prebivališta Božija, osvedočeni hramovi Svetog Duha, u obliku celokupnog tela, delova tela ili čestica. Nekada pa i danas je uobičajeno rasparčavanje moštiju radi mogućnosti da ih što veći broj vernika vidi, dodirne i celiva, kao i zbog postavljanja u Časnu trpezu i antimins - sa simvoličnim predstavljanjem nebeske Crkve na kojoj počiva zemaljska, ali i zbog verovanja u njihovu apotropejsku, zaštitničku moć. Obično, ali ne i obavezno, čuvaju se u kivotu. Kao predmet poštovanja Crkve, sa posebnom pažnjom, mošti su čuvane tokom istorije. One predstavljaju objekat verskog poštovanja, posebno deo posmrtnih ostataka ili lične imovine svetitelja. Posebnu formu mošti predstavljaju „dodirne relikvije“, odnosno predmeti sa kojima je svetitelj došao u dodir ili navodno došao u dodir, kao npr. delovi odeće i sl. Mnogi pravoslavni hrišćani smatraju da su mošti izvor Božanske energije.
Pojam mošti je obrađen u svim većim svetskim religijama, ali najviše u hrišćanstvu, šintoizmu i budizmu.
U hrišćanstvu (katolicizmu i pravoslavlju) su mošti jedan od najstarijih oblika poštovanja svetitelja čije je postojanje dokazano još u 2. veku, daleko pre poštovanja ikona i drugih formi prezentacije svetitelja. U antici je svaki oblik poštovanja mošti bio nepoželjan i bilo čiji posmrtni ostaci su smatrani nečistim. Protestanti još od doba Martina Lutera većinski ne prihvataju tradicije poštovanja mošti i smatraju ih nebiblijskim, dok adventisti i jehovini svedoci ih čak smatraju đavolskim.
Srbi su kroz istoriju posebno negovali kult prema svetima, o čemu svedoči i sva njihova briga za svetiteljske mošti, koje su kroz vekove čuvali i sklanjali pred neprijateljima raznih vrsta. I u vreme seoba i bekstva, imali su običaj da ih sa sobom nose, jer mošti predstavljaju duhovno bogatstvo i inspiraciju našeg verskog i nacionalnog postojanja. Srpska pravoslavna crkva i počiva na moštima svojih svetitelja.
Kada se 1920-ih godina izlila kanalizacija u na brzinu izgrađenom Lenjinovom mauzoleju na Crvenom trgu u Moskvi jer se desilo oštećenje kanalizacionog sistema ispod njega, a u kome se i dan danas nalazi Lenjinovo balsamovano telo, veliki i Sveti patrijarh moskovski i sve Rusije Tihon izgovorio je čuvenu rečenicu „Spram moštiju i jelej“ (ruski: "Po moщam i eleй!") koja ga je između ostalog koštala mučeništva i trovanja od strane komunista. Fraza je često citirana.
Poreklo naziva uredi
Stari slovenski izraz "mošti" je imenica u množini, izvedena iz praslovenskog glagola "moći"; otud kod mnogih, nalazimo ovaj izraz u dvojnoj formi i značenju: i kao imenicu moć (množina, moći) i kao glagol moći. Kod Srba, izraz "mošti" ili "moći" korišćen je u narodu i za mošti kao izvor izvesnih natprirodnih, čudotvornih snaga - moći, prevashodno isceliteljskih, pa je stoga i poseban odnos prema njima izražavan kroz celivanje, poklone, molitve. Ranije je postojao i čest običaj rešavanja međusobnih sukoba kod moštiju svetitelja, po uzoru na mirenje posvađane braće Svetog Save nad moštima njihovog oca, Simeona Mirotočivog.
Priroda dejstva uredi
Kroz telo u celini koje nije podleglo fizičko hemijskom zakonu razlaganja materije ili kroz pojedine njegove sačuvane delove, projavljuju se natprirodna dejstva, koja su Božija, i to je nastavak bogočovečanske saradnje i posle biološkog usnuća određenog svetitelja. U pitanju su Božija blagodatna dejstva (ενεργεία) koja se u svetu vidljive stvarnosti manifestuju preko svetiteljevih telesnih ostataka. Mošti kao telo koje nije podleglo razlaganju materije predstavljaju prethodno svedočanstvo besmrtnosti ličnosti i predznak vaskrsenja u budući vek i svet. Od vremena Sedmog vaseljenskog sabora, ušiva se u antimins častica (čestica, delić) svetih moštiju.
Istorijat uredi
Projava božanskih energija kroz mošti proroka i svetitelja, postojala je još u vreme Starog Zaveta. Poznat je slučaj da je mrtvac oživeo nakon što je njegovo mrtvo telo dotaklo kosti proroka Jeliseja (2 Car 13,21). Već od najranije pojave Hrišćanstva, pored slika svetih događaja i lica, omiljeni predmet poštovanja u Crkvi bile su mošti Apostola i mučenika. Tako su posle smrti Episkopa Polikarpa (†155), po svedočenju Smirnjana, njegove kosti bile veoma cenjene.
Α već od doba Konstantina Velikog (prva polovina IV veka), koji je u crkvama koje je podigao polagao mošti Apostola i drugih svetih, poštovanje moštiju postaje opšti običaj, koji je doveo do toga da, po Crkvenim propisima, nijedna crkva nije smela biti osvećena ako u njoj nije bilo moštiju svetih. Mošti svetih zalog su našeg vaskrsenja. Pored moštiju svetih, pomno su čuvani i drugi predmeti koji su im pripadali, a prvi povod za to bio je Krst na kome je stradao Gospod Isus Hristos. Krst je 326. godine pronašla Jelena, majka cara Konstantina Velikog, na Golgoti, i podelila ga na dva dela: jedan deo smešten je u Jerusalimu, u crkvi koju je podigao njen sin, a drugi deo poslala je svom sinu, koji ga je čuvao u Carigradu.
