Моје песме, моји снови

Moje pesme, moji snovi (engl. The Sound of Music) je američki dramski mjuzikl film iz 1965. godine, režisera Roberta Vajza, u kome glavne uloge tumače Džuli Endruz i Kristofer Plamer. Film je adaptacija istoimenog scenskog mjuzikla iz 1959, koji je komponovao Ričard Rodžers, a za koji je tekstove napisao Oskar Hamerstajn II. Scenario filma je napisao Ernest Liman na osnovu memoara Marije fon Trap, a radnja prati mladu iskušenicu u Austriji koja 1938. dobija posao guvernante sedmoro dece penzionisanog oficira i udovca.

Moje pesme, moji snovi
Filmski poster
Izvorni naslov	The Sound of Music
Režija	Robert Vajz
Scenario	Ernest Liman
Producent	Robert Vajz
Glavne uloge	Džuli Endruz Kristofer Plamer
Muzika	Ričard Rodžers Oskar Hamerstajn II Irvin Kostal
Direktor fotografije	Ted D. Makord
Montaža	Vilijam H. Rejnolds
Producentska kuća	20th Century Fox
Godina	1965.
Trajanje	174 minuta
Zemlja	SAD
Jezik	engleski
Budžet	8,2 miliona dolara
Zarada	286,2 miliona dolara
IMDb veza

Film je sniman od marta do septembra 1964. u Los Anđelesu i Salcburgu. Bioskopski je objavljen 2. marta 1965. u Sjedinjenim Državama, isprva u ograničenom izdanju. Iako su prvobitne kritike bile pomešane, ostvario je veliki komercijalni uspeh i bio je film sa najvećom zaradom 1965. godine. Do novembra 1966, postao je film sa najvećom zaradom svih vremena — nadmašivši Prohujalo sa vihorom — i držao je tu titulu pet godina. Bio je podjednako popularan širom sveta, obarajući rekorde na bioskopskim blagajnama u dvadeset i devet zemalja. Nakon početnog prikazivanja u bioskopima koje je trajalo četiri i po godine, i dva uspešna reizdanja, film je prodao 283 miliona karata i zaradio je 286 miliona dolara širom sveta.

Film je osvojio pet Oskara, uključujući one za najbolji film i najbolju režiju. Takođe je dobio dve nagrade Zlatni globus, za najbolji film i najbolju glumicu, nagradu Udruženja reditelja Amerike za najboljeg reditelja i nagradu Udruženja scenarista Amerike za najbolji napisani američki mjuzikl. Godine 1998, Američki filmski institut smestio je film na 55. mesto liste najboljih američkih filmova svih vremena, kao i na 4. mesto liste najboljih mjuzikl filmova. Godine 2001, Kongresna biblioteka odabrala je film za čuvanje u Nacionalnom registru filmova Sjedinjenih Država zbog „kulturološkog, istorijskog ili estetskog značaja”.

Radnja

Marija je slobodoumna mlada Austrijanka koja se 1938. obučava za monahinju u opatiji Nonberg u Salcburgu. Njen mladalački entuzijazam i nedostatak discipline izazivaju izvesnu zabrinutost njenih sestara. Igumanija šalje Mariju u vilu penzionisanog mornaričkog oficira, kapetana Georga fon Trapa, da bude guvernanta njegovog sedmoro dece — Lizl, Fridriha, Luize, Kurta, Brigite, Marte i Gretl. Kapetan je odgajao svoju decu uz strogu vojnu disciplinu nakon smrti svoje supruge. Iako se deca u početku loše ponašaju, Marija im odgovara ljubaznošću i strpljenjem, a ona ubrzo počinju da joj veruju i da je poštuju.

Dok je kapetan odsutan u Beču, Marija pravi odeću za igru za decu od zavesa koje je trebalo promeniti. Ona ih vodi po Salcburgu i okolnim planinama i uči ih da pevaju. Kada se kapetan vrati u vilu sa baronicom Elzom Šreder, imućnom ženom iz visokog društva, i njihovim zajedničkim prijateljom, Maksom Detvajlerom, dočekuju ih Marija i deca koji se vraćaju sa vožnje čamcem po jezeru koja se završava kada im se čamac prevrne. Nezadovoljan odećom i aktivnostima svoje dece i Marijinim strastvenim apelom da se približi njegovoj deci, kapetan joj naređuje da se vrati u opatiju. Upravo tada čuje pevanje iz kuće i zaprepasti se kada vidi svoju decu kako pevaju za baronicu. Ispunjen emocijama, kapetan se pridružuje svojoj deci, pevajući prvi put posle mnogo godina. Izvinjava se Mariji i moli je da ostane.

Impresioniran dečjim pevanjem, Maks predlaže da ih prijavi na predstojećem Salcburškom festivalu, ali kapetan odbija predlog jer ne dozvoljava svojoj deci da pevaju u javnosti. Međutim, pristaje da organizuje veliku zabavu u vili. Na noć zabave, dok gosti u svečanoj odeći plešu valcer, Marija i deca posmatraju sa baštenske terase. Kada kapetan primeti da Marija uči Kurta tradicionalnom lendler narodnom igrom, on im se pridružuje i sarađuje sa Marijom u gracioznoj predstavi, koja kulminira njihovim bliskim zagrljajem. Zbunjena svojim osećanjima, Marija pocrveni i odlazi. Kasnije, baronica, koja je primetila kapetanovu privlačnost prema Mariji, krije svoju ljubomoru indirektno ubeđujući Mariju da se mora vratiti u opatiju. Po povratku u opatiju, kada igumanija sazna da se Marija vratila kako bi izbegla svoja osećanja prema kapetanu, ohrabruje je da se vrati u vilu da potraži smisao života. Nakon što se Marija vrati u vilu, saznaje za kapetanovu veridbu sa baronicom i pristaje da ostane dok ne nađu guvernantu da je zameni. Kapetanova osećanja prema Mariji, međutim, nisu se promenila, i nakon raskida veridbe kapetan se ženi Marijom.

Dok su na medenom mesecu, Maks prijavljuje decu na Salcburški festival protivno želji njihovog oca. Kada saznaju da je Treći rajh anektirao Austriju, kapetan i Marija se vraćaju kući, gde kapetan dobija telegram u kome mu je naređeno da se prijavi u nemačku mornaričku bazu u Bremerhafenu, gde će se pridružiti Krigsmarineu. Snažno se protiveći nacistima i njihovoj ideologiji, kapetan govori svojoj porodici da moraju odmah da napuste Austriju. Te noći, porodica fon Trap pokušava da pobegne u Švajcarsku, ali ih zaustavlja grupa smeđokošuljaša koji su čekali ispred vile. Na pitanje gaulajtera Hansa Celera, kapetan tvrdi da idu na Salcburški festival da bi nastupili. Celer insistira da ih otprati na festival, nakon čega će njegovi ljudi otpratiti kapetana do Bremerhafena.

Kasnije te noći na festivalu, tokom svoje poslednje numere, porodica fon Trap izmiče i traži utočište u obližnjoj opatiji, gde ih igumanija krije u kripti. Ubrzo stižu smeđekošuljaši i pretražuju opatiju, ali porodica uspeva da pobegne pomoću čuvarovog automobila. Kada vojnici pokušaju da krenu u poteru za njima, otkrivaju da njihovi automobili neće da se pokrenu jer su dve časne sestre uklonile delove motora. Sledećeg jutra, nakon vožnje do švajcarske granice, porodica fon Trap kreće peške preko granice u Švajcarsku do bezbednosti i slobode.

Uloge

Kristofer Plamer i Džuli Endruz

Glumac	Uloga
Džuli Endruz	Marija
Kristofer Plamer	kapetan Georg fon Trap
Elenor Parker	baronica Elza fon Šreder
Ričard Hajdn	Maks Detvajler
Pegi Vud	igumanija
Čarmijan Kar	Lizl fon Trap
Heder Menzis	Luiza fon Trap
Nikolas Hamond	Fridrih fon Trap
Dvejn Čejs	Kurt fon Trap
Andžela Kartrajt	Brigita fon Trap
Debi Terner	Marta fon Trap
Kim Karat	Gretl fon Trap

Prava Marija fon Trap ima malu, nepotpisanu ulogu kao prolaznica, zajedno sa svojom decom Rozmari i Vernerom tokom izvođenja pesme „I Have Confidence”.

Pozadina

Kompozitor Ričard Rodžers i tekstopisac Oskar Hamerstajn II

Radnja filma zasnovana je na memoarima Marije fon Trap, Priča o pevačima porodice Trap, objavljenim 1949. godine kako bi pomogla u promovisanju pevačke grupe njene porodice nakon smrti njenog supruga Georga 1947. godine. Holivudski producenti izrazili su interesovanje za kupovinu samo naslova, ali je Marija to odbila, želeći da se ispriča cela njena priča. Godine 1956. nemački producent Volfgang Libenajner otkupio je filmska prava za 9.000 dolara, angažovao Džordža Hardaleka i Herberta Rajnekera da napišu scenario, a Franca Grotea da nadziru muziku, koja se sastoji od tradicionalnih austrijskih narodnih pesama. Drama Porodica Trap je objavljena u Zapadnoj Nemačkoj 9. oktobra 1956. godine i postigla je veliki uspeh. Dve godine kasnije, Libenajner je režirao nastavak, Porodica Trap u Americi, a ta dva filma su postali najuspešniji filmovi u Zapadnoj Nemačkoj tokom posleratnih godina. Njihova popularnost proširila se širom Evrope i Južne Amerike.

Godine 1956, Paramount Pictures je otkupio filmska prava u Sjedinjenih Država, nameravajući da proizvede verziju na engleskom jeziku sa Odri Hepbern u ulozi Marije. Studio je na kraju odustao od ove opcije, ali je jedan od njegovih direktora, Vinsent Dž. Donehu, predložio priču kao scenski mjuzikl za Meri Martin. Producenti Ričard Halidej i Leland Hejvord osigurali su prava i angažovali dramske pisce Hauarda Lindseja i Rasel Krausa, koji su osvojili Pulicerove nagrade za delo State of the Union. Они су се обратили Ричарду Роџерсу и Оскару Хамерстајну II da komponuju jednu pesmu za mjuzikl, ali su njih dvojica smatrali da dva stila − tradicionalne austrijske narodne pesme i njihova kompozicija − neće ići zajedno. Oni su ponudili da napišu potpuno novu partituru za celu produkciju ako su producenti bili voljni da sačekaju dok završe rad na mjuziklu Flower Drum Song. Producenti su brzo odgovorili da će čekati koliko god je potrebno. Scenski mjuzikl Moje pesme, moji snovi premijerno je izveden 16. novembra 1959. u pozorištu Lant-Fontejn u Njujorku, nakon čega se prikazivao na Brodveju sa 1.443 izvođenja, osvojivši šest nagrada Toni, uključujući i nagradu za najbolji mjuzikl. U junu 1960. je kompanija 20th Century Fox otkupila prava na adaptaciju scenskog mjuzikla za 1,25 miliona dolara.

Nagrade

Oskari

Kategorija	Nominovani	Ishod
Najbolji film	Robert Vajz	Osvojeno
Najbolji reditelj		Osvojeno
Najbolja glumica	Džuli Endruz	Nominacija
Najbolja sporedna glumica	Pegi Vud	Nominacija
Najbolja scenografija u boji	Umetnička režija: Boris Leven; Dekoracija setova: Volter M. Skot i Rubi R. Levit	Nominacija
Najbolja fotografija u boji	Ted D. Makord	Nominacija
Najbolja kostimografija u boji	Doroti Džikins	Nominacija
Najbolja montaža	Vilijam H. Rejnolds	Osvojeno
Najbolja originalna muzika	Irvin Kostal	Osvojeno
Najbolji zvuk	Džejms Korkoran i Fred Hajns	Osvojeno

Nasleđe

Godine 1966, American Express je stvorio prvo vođeno putovanje na temu filma Moje pesme, moji snovi u Salcburgu. Od 1972. Panorama Tours je vodeća kompanija sa autobuskim turama u gradu, koja godišnje uslužuje približno 50.000 turista na različitim filmskim lokacijama u Salcburgu i okolini. Prva oživljavajuća projekcija Sing-along Sound of Music odvila se na Londonskom festivalu lezbejskih i gej filmova 1999. godine, što je dovelo do uspešnog prikazivanja u bioskopu Princ Čarls, koje je u nastavljeno tokom 2018. godine. Tokom projekcija, članovi publike su često bili obučeni kao časne sestre i deca fon Trapovih i ohrabrivani su da pevaju uz tekstove na ekranu. U julu 2000. godine, u Bostonu i Ostinu, organizovane su projekcije Sing-along Sound of Music. Neki članovi publike su bili odeveni kao članovi ekipe i stupili u interakciju sa radnjom prikazanom na ekranu. Film je započeo uspešno prikazivanje u pozorištu Zigfeld u Njujorku, septembra 2000. godine, a projekciji su prisustvovali članovi glumačke ekipe Čarmijan Kar (Lizl), Danijel Truhit (Rolf) i Kim Karat (Gretl). Projekcije tipa Sing-along Sound of Music su postale međunarodni fenomen.

Kongresna biblioteka Sjedinjenih Država odabrala je ovaj film 2001. godine za očuvanje u Nacionalnom registru filmova, klasifikujući ga „kulturno, istorijski ili estetski značajnim”. Akademijina filmska arhiva sačuvala je film 2003. godine.

Literatura

• Baer, William (2008). Classic American Films: Conversations with the Screenwriters. Westport: Praeger Publishers. ISBN 978-0-313-34898-3. 
• Bawden, Liz-Anne (1976). The Oxford Companion to Film. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-192-11541-6. 
• Berkowitz, Edward D. (2010). Mass Appeal: The Formative Age of the Movies, Radio, and TV. Cambridge Essential Histories. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-88908-7. 
• Block, Alex Ben; Wilson, Autrey, ur. (2010). George Lucas's Blockbusting: A Decade-By-Decade Survey of Timeless Movies. New York: HarperCollins. ISBN 978-0-061-77889-6. 
• Carr, Charmian (2000). Forever Liesl. New York: Penguin Group. ISBN 978-0-14-029840-6. 
• Flinn, Carlyn (2015). The Sound of Music (BFI Film Classics). London: British Film Institute. ISBN 978-1-844-57474-2. 
• Glenday, Craig, ur. (2015). Guinness World Records 2015. New York: Bantam. ISBN 978-1-101-88380-8. 
• Herman, Jan (1995). A Talent for Trouble. New York: G. P. Putnam's Sons. ISBN 978-0-399-14012-9. 
• Hirsch, Julia Antopol (1993). The Sound of Music: The Making of America's Favorite Movie. Chicago: Contemporary Books. ISBN 978-0-809-23837-8. 
• Hischak, Thomas (2007). The Rodgers and Hammerstein Encyclopedia. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-34140-3. 
• Hischak, Thomas (2008). The Oxford Companion to the American Musical. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-195-33533-0. 
• Maslon, Laurence (2015). The Sound of Music Companion. New York: Universe. ISBN 978-0-789-32935-6. 
• Rodgers, Richard (1975). Musical Stages: An Autobiography. New York: Random House. ISBN 978-0-394-47596-7. 
• Santopietro, Tom (2015). The Sound of Music Story. New York: St. Martin's Press. ISBN 978-1-250-06446-2. 
• Solomon, Aubrey (1989). Twentieth Century Fox: A Corporate and Financial History. Lanham, Maryland: Scarecrow Press. ISBN 978-0-810-84244-1. 

Spoljašnje veze

• Moje pesme, moji snovi na sajtu IMDb (jezik: engleski)
• Moje pesme, moji snovi na sajtu Metacritic (jezik: engleski)
• Moje pesme, moji snovi na sajtu TCM Movie Database (jezik: engleski)
• Moje pesme, moji snovi na sajtu Box Office Mojo (jezik: engleski)
• Moje pesme, moji snovi na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)