Mojre
Mojre (grč. Μοῖραι) (lat. Parcae) su u grčkoj mitologiji boginje usuda.[1] Njihov pandan u rimskoj mitologiji su Parke, a u staroslovenskoj mitologiji Suđaje.
Mitologija uredi
Prema legendi, Mojre su bile tri boginje, sestre, a zvale su se:
Starije su od većine bogova, ali je njihovo poreklo nejasno. Veruje da su bile ćerke Ereba, večne tame, i Nikte, boginje noći, prva dva božanstva koja su nastala iz Haosa, ali i da su kćerke boga Zevsa i boginje Temide ili Ananke.
Zadatak Mojri je bio da određuju sudbinu svakog čoveka. Kad bi se rodio, svaki čovek je od njih dobijao nit svog života. Klota je raspredala tu nit,držeći preslicu na koju je namotano predivo, što simbolički predstavlja sam život. Lahesa je razmotavala i merila tu nit i na taj način određivala koliko će ta osoba da živi, a rastom najmanja, ali i najstrašnija Atropa je tu nit kidala, presecala i na taj način okončavala život te osobe.[2]
One su najčešće predstavljane kao tri vrlo ružne starice u skladu sa time kako je običan svet doživljavao sudbinu i jedinu izvesnu stvar po rođenju - kraj života.
Za razliku od slovenske mitologije u grčkoj mitologiji nad Mojrama je bio neko, a to je Usud, koji je bio njihov vrhovni Bog, jer i pored njihove moći, one su bile samo njegovi čuvari i izvršioci. Usud je često menjao svog gospodara, pa je to bio i Zevs ili neki od drugih bogova koji je unapred znao kako da postupi prema unapred znanom.[3]
O Mojrama uredi
Pojednostavljeno tumačenje Mojra može podsećati na naše Suđenice, ali takvo poređenje nije tačno. Na grčkom jeziku „mojre“ ne znače sudbina već se pre može reći da je to „deo nečega“ - usud.
Reference uredi
- ^ Zamarovski 1985, str. 223.
- ^ Mojre u mitologiji
- ^ „Suđaje, moire, suđenice”. Astroriznica. Pristupljeno 31. 1. 2020.
Literatura uredi
- Zamarovski, Vojteh (1985). Junaci antičkih mitova: Leksikon grčke i rimske mitologije. Zagreb.