Murmanska obala
Murmanska obala (rus. Му́рманский бе́рег), ranije samo Murman (rus. Му́рман) i Pomorska obala (rus. Помо́рский бе́рег) naziv je za deo obale Barencovog mora na području Murmanske oblasti Rusije, na potezu od norveške granice na zapadu do rta Svjatoj Nos na istoku. Istočno od rta Svjatoj Nos je Terska obala Belog mora.
Murmanska obala je dosta strma, kamenita i jako razuđena, posebno u zapadnom delu gde se nalaze brojni zalivi fjordovskog tipa. Jedini veći zaliv u istočnom delu je Svjatonoski, dok su veći fjordovi u zapadnom delu Motovski, Koljski, Pečenški, Zapadnolički, Urski, Teriberski i brojni drugi manji. Najvažniji vodotoci koji se ulivaju u Barencovo more na ovom delu njegove obale su Jokanga, Istočna Lica, Voronja, Teriberka, Kola, Tuloma, Zapadna Lica, Ura, Titovka, Patsojoki i Pečenga. Jedina dva veća poluostrva na Murmanskoj obali su Ribarsko i Srednje, dok se među manjim ostrvima koja se protežu duž obale veličinom izdvaja ostrvo Kiljdin. Ostrvo Kiljdin je od kontinentalnog dela Koljskog poluostrva odvojeno uskim Kiljdinskim prolazom. Uz centralni deo obale, nasuprot ušća reke Harlovke nalazi se arhipelag Sedam ostrva, dok su na krajnjem zapadu Ajnovska ostrva.
Iznad Murmanske obale je područje sa najnižim vrednostima vazdušnog pritiska na zemlji (na nivou mora) sa vrednostima od 750 milimetara živinog stuba. Na meteorološkoj stanici „Ostrvo Harlov” 8. februara 1986. godine izmereni su udari vetra od 187 km/č (52 m/s) što je rekordna vrednost za područje cele Rusije. Zahvaljujući toploj Severnortskoj struji (ogranak tople Norveške struje) koja protiče koja protiče duž ovih obala, najveći deo Murmanske obale je slobodan od leda čak i tokom zimskog dela godine. Na ovom području u proseku padne oko 600−700 mm padavina tokom godine.
Na Murmanskoj obali se nalaze neka od najvažnijih naseljenih mesta Murmanske oblasti − Murmansk, Severomorsk, Poljarni, Ostrovnoj, Zaozjorsk i Vidjajevo.
Obala se nalazi u vegetacionoj zoni tundre. Delovi Kandalakškog rezervata biosfere nalaze se na ovom području.
Vidi još uredi
Spoljašnje veze uredi
- Мурманска обала на Великој совјетској енциклопедији[мртва веза]
- Galerija detaljnih topografskih mapa Koljskog poluostrva
- Мурман // Минный офицерский класс — Нисса. — СПб. ; [М.] : Тип. т-ва И. В. Сытина, 1914. — (Военная энциклопедия : [в 18 т.] / под ред. К. И. Величко [и др.] ; 1911—1915, т. 16).
