Википедија

Muhamed Ali

амерички боскер, филантроп и активиста

Muhamed Ali (engl. Muhammad Ali, pravo ime Kasijus Marselus Klej Mlađi; engl. Cassius Marcellus Clay, Jr.; Luivil, 17. januar 1942 — Skotsdejl, 3. jun 2016), bio je američki profesionalni bokser i jedan od najvećih svetskih boksera, aktivista i filantrop.[1][2][3] Godine 1960, na Olimpijskim igrama u Rimu osvojio je zlatnu medalju u poluteškoj kategoriji. Ime Muhamed Ali uzeo je nakon primanja islama 1964. godine.[4] Titulu je potom devet puta uzastopno uspešno odbranio, a oduzeta mu je 1967. sudskom presudom zbog odbijanja da bude mobilisan za rat u Vijetnamu.

Muhamed Ali
Ali 1966.
Lični podaci
Puno imeKasijus Marselus Klej Mlađi (na rođenju)
NadimakNajveći
Narodni Šampion
Luivilski Hvalisavac[note 1]
Datum rođenja(1942-01-17)17. januar 1942.
Mesto rođenjaLuivil, Kentaki, SAD
Datum smrti3. jun 2016.(2016-06-03) (74 god.)
Mesto smrtiSkotsdejl, Arizona, SAD
DržavljanstvoSAD
ReligijaIslam
Visina1,91 m
ObrazovanjeSanta Monica College
Sportske informacije
SportBoks
Godine aktivnosti1960−1981
Nagrade i medalje
Predstavljajući SAD
Boks
Olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto 1960. Rim poluteška kategorija
Potpis
Zvanični veb-sajt
www.muhammadali.com
Kasijus Klej, kasnije Muhamed Ali, (drugi zdesna) na Olimpijadi 1960.

Rođen i odrastao u Luivilu u Kentakiju, Klej je počeo da trenira kao amaterski bokser kad je imao 12 godina. U svojoj osamnaestoj godini, on je osvojio zlatnu medalju u lakoj teškoj kategoriji na Letnjoj olimpijadi 1960. godine, i postao profesionalac kasnije te godine. U svojoj 22 godini, 1964. godine, on je osvojio svetski šampionat u teškoj kategoriji pobedivši Sonija Listona u veoma teškom meču.

Godine 1966, Ali je antagonizovao belu elitu odbijanjem da bude regrutovan u vojsku SAD, pozivajući se na svoja religijska uverenja i protivljenje američkom učešću u Vijetnamskom ratu.[5][6] On je uhapšen, proglašen krivim za optužbe izbegavanja konskripcije, i lišen bokserskih titula. Uspešno se žalio na odluku u Vrhovnom sudu Sjedinjenih Američkih Država, koji je preinačio raniju osudu 1971. godine, do kog vremena on se nije borio skoro četiri godine i time izgubio period vrhunske atletske performanse. Alijeve akcije kao savesnog prigovarača na rat učinile su ga ikonom šire kontrakulturne generacije,[7][8] i on je bio figura visokog profila rasnog ponosa za afroamerikanaca tokom pokreta za građanska prava.[5][9]

Ali je bio jedan od vodećih boksera teške kategorije u 20. veku, i ostaje trostruki direktni šampion u toj kategoriji. Njegovi rekordi od pobeda nad 21 boksera za svetsku titulu u teškoj kategoriji i pobede u 14 ujedinjenih titula su bile neprevaziđene 35 godina.[note 2] U vreme kada je većina boraca dozvoljavala svojim menadžerima da govore u njihovo ime, Ali je briljirao i zaista žudeo za reflektorima, gde je često bio provokativan i neobičan.[10][11][12] On je bio poznat po uvredljivom provociranju, i često poezijom slobodnim stilom sa šemama rime i govornim rečima, za njegovo blaćenje protivnika u boksu, kao i u političkoj poeziji za njegov aktivizam, anticipirajući elemente rapa i hip hop muzike.[13][14][15]

Ali je jedini bokser koga je časopis The Ring imenovao bokserom godine šest puta. Usled njegovog učešća u nekoliko istorijskih bokserskih mečeva i zavada,[16] i njegovog bokserskih rekorda, on je bio ragiran kao najveći bokser teške kategorije svih vremena, i najveći atleta 20. veka prema časopisu Sports Illustrated, Sportska ličnost veka prema BBC, i treći najveći atleta 20. veka prema ESPN SportsCentury.[17][18]

Izvan ringa, Ali je ostvario uspeh kao muzičar, pri čemu je on primio dve Gremi nominacije.[15] Takođe je bio glumac i pisac, objavivši dve autobiografije. Nakon što se 1981. povukao iz boksa, Ali se fokusirao na religiju i dobrotvorne ustanove. Godine 1984, on je bio dijagnoziran sa Parkinsonovim sindromom, što neki izveštaji pripisuju povredama vezanim za boks,[19][20][21] mada su Ali i njegov lekar to osporavali.[22] Kako se njegovo stanje pogoršavalo, Ali se sve manje pojavljivao u javnosti i o njemu je brinula njegova porodica do njegove smrti 3. juna 2016. godine.

Amaterski boks uredi

Svoj prvi amaterski boks meč Klej je odradio protiv lokalnog boksera, Ronija Okifa (Ronnie Okeffe). Pobedio je odlukom sudija, to je bio njegov početak u ovom sportu.[23] Ubrzo se pokazalo da je Klej veoma talentovan, počeo je razvijati veštinu i sposobnosti koje druga deca njegovog uzrasta nisu pokazivala. To će biti njegova putna karta za Olimpijske igre. Na Olimpijskim igrama u Rimu osvojio je zlatnu medalju za Sjedinjene Američke Države i tako je po prvi put skrenuo pažnju na sebe.[24] Pored zlatne medalje Klej je imao veliki broj drugih nagrada kao što su: zlatna rukavica Kentakija koju je osvojio šest puta, dva nacionalna prvenstva i prvenstvo škole. Njegov ukupan rezultat u amaterskoj karijeri se sastoji iz 100 pobeda i 5 poraza.

Prva kontroverzna priča koja se povezuje za Kleja jeste nakon osvajanja zlatne medalje. Naime Kasijus je otišao sa medaljom oko vrata u jedan poznati restoran u njegovom rodnom Luisvilu da nešto pojede. Po ulasku sačekao ga je gazda sa, za to vreme veoma dobro poznatim rečima: "Crnci ovde nisu dobrodošli...", na to je Klej odgovorio da želi samo da jede i rekao je kako je on osvajač Olimpijske medalje koju je i pokazao gazdi. Vlasnik je odgovorio da je on za njega najobičniji crnac i da ga uopšte ta medalja ne zanima. U svađu su se uključili par lokalnih siledžija koji su jedva čekali da se svađaju sa crnim momkom. Pratili su ga nakon što je izašao iz restorana u nameri da ga prebiju, ali su naravno napravili veliku grešku. Klej ih je redom pretukao, a zatim bacio zlatnu medalju daleko u vodu koja kasnije nije pronađena.

Profesionalni boks uredi

Početak profesionalne karijere uredi

Svoj prvi profesionalni meč Klej je odradio protiv Tanija Hunsakera (Tunney Hunsaker), osvojio je šest rundi i to je bilo dovoljno za prvu pobedu u karijeri. U sledećih par godina odradio je veliki broj mečeva, a pobede su se samo nizale. Sakupio je rezultat od 19 pobeda i to 15 nokautom. Zanimljivo je to da se suočio u ringu sa svojim bivšim trenerom Arčijem Murom (Archie Moore) koga nije poštedeo.[25][26] Sve ove borbe koje je imao Klej nisu prolazile baš glatko kako se čini. Protiv Sonija Benksa (Sonny Banks) se nalazio na zemlji ali je imao mnogo sreće zato što se oglasilo zvono. Ako ste pomislili da nije imao svoje poznate intervjue gde vređa svoje protivnike onda se varate. Po tome je postao popularan u celoj državi, ali niko nije uspeo da ga spreči i da mu zatvori usta. Klej je pokušao da pozove Reja Robinsona da mu bude menadžer ali je on u to vreme bio prebukiran.

Šampionski pojas uredi

Nizanjem odličnih rezultata stigla je nagrada, da bude prvi izazivač za šampionski pojas. U to vreme šampion je bio Soni Liston (Sonny Liston) čovek koji je imao toliko jak udarac da je lomio vilice takođe bio je poznat po mafijaškim vezama. U ovu borbu Klej nije ušao kao favorit za pobedu što je bilo prvi put za njega ali je dokazao da su kladioničari pogrešili. Posle odličnih šest rundi Soni Liston je odlučio da se povuče iz borbe zbog povrede ramena, tako da je Kasijus Klej postao svetski šampion! Ovom pobedom je postao najmlađi bokser koji je uspeo da pobedi za šampionski pojas i to sve sa 22. godine. Na konferenciji posle meča Klej se obratio novinarima koji su bili protiv njega pre meča, a to je zvučalo ovako: "Povucite ono što ste rekli pre meča! Ja sam najveći ikada! Danas sam šokirao svet, ali se na tome neću zaustaviti!"[27]

Prelazak u islam uredi

 
Prelaz u drugu veru.

Par dana nakon svog podviga Kasijus Klej šokira svet po drugi put, ovog puta šokira svet prelaskom u islam tačnije priključuje se "crnim muslimanima". Prvo je svoje ime promenio u Kasijus H, ali je posle par meseci dobio novo ime kojim je upisan u legende Muhamed Ali. Čovek koji je najzaslužniji za njegov prelaz u islam jeste Malkolm Iks koji je bio njegov mentor. Mnogi su ga osudili zato što je promenio ime, on im je odgovarao da je to ime previše "robovsko".

Revanš sa Listonom i nedostojni protivnici uredi

Liston je želeo revanš, a Ali mu je to omogućio. Priča se da je to bio jedan veoma sumnjiv meč. Ali je završio Listona u prvoj rundi i to sve za 20 sekundi. Većina se slaže da je udarac bio isceniran, ali prava priča se neće nikad saznati. Posle Listona dosta drugih boksera su pokušavali da uzmu pojas svetskog šampiona, ali nikome to nije pošlo za rukom. Odbranio je titulu osam puta, niko nije ni bio ni blizu da ugrozi Alija. Najpoznatija borba od ovih je bila protiv Klivlend Vilijamsa (Cleveland Williams), Ali je uspeo da udari Vilijamsa 100 puta u tri runde dok je Ali bio udaren samo 3 puta!

Odbijanje vojske i zabrana boksa uredi

Za razliku od većine sportista, koji su uglavnom utrenirani da govore ono što narod voli da čuje ili kada otvore usta kažu neke stvari koje vas ubiju u pojam. Ali je bio dovoljno inteligentan i hrabar da se bori za svoja uverenja i da ne odustaje. "Nemam problema sa Vijetnamcima. Oni me nikad nisu nazvali crnčugom. Neću da putujem 16.000 km da bih pomogao u ubijanju i paljenju drugih ljudi samo da bih pomogao dominaciju belih robovlasnika nad tamnim ljudima širom sveta. Ovo je vreme i doba kada takvo zlo mora da nestane. Zašto bih bacao bombe i pucao na smeđe ljude u Vijetnamu kada su takozvani Crnci u Luizvilu tretirani kao psi i oduzeta su im osnovna ljudska prava" izjavio je tada Ali.[28] Nije želeo da se odazove u vojsku. Pretili su zatvorskom kaznom. Došao je na regrutaciju u Hjuston i nakon što je prozvano njegovo ime tri puta, nije istupio. Simpatije mladih Amerikanaca krenule su na njegovu stranu. Osuđen je pred potpuno belom porotom na pet godina zatvora i 10 hiljada dolara novčane kazne. S obzirom da je žalba odmah uložena i da je plaćena kaucija Ali nije išao u zatvor, ali tri i po godine nije mogao da ima zvanične mečeve.[29] Toliko je bilo potrebno da njegova žalba stigne do Američkog vrhovnog suda, koji ga je oslobodio. "Ukrali su mu tri najbolje godine njegove karijere. Kada je bio na vrhuncu nije mogao da boksuje." rekao je njegov trener Anđelo Dandi (Angelo Dundee).

Zlatna era boksa uredi

Vratio se nakon što je vrhovni sud proglasio odluku nevažećom i tu kreće bokserska antologija u kojoj su učestvovala još dva čoveka. Muhamed Ali, Džo Frejzer (Joe Frazier), Džordž Forman (George Foreman). Najveća i najbolja era u istoriji boksa. Tri beskompromisna borca. Spremni da umru za pobedu. Harizmatični, originalni likovi sa filmskim ponašanjem i nadimcima. Svaki sa posebnim stilom i u ringu i van njega. Muhamed Ali sa svojim "Ja sam najbolji! Svih vremena!" nastupima. Džo Frejzer, ćutljiv, uvek mrkog pogleda sa ulica Filadelfije i Džordž Forman, najjači udarač u istoriji boksa. Čovek koji je van ringa ruke uvek držao u džepovima kao da krije pištolje.

Ali nakon tri godine pauze više nije "leteo kao leptir i ubadao kao pčela". Najbrže noge u istoriji boksa više nisu bile tu, ali je neverovatna želja da ponovo bude šampion i te kako bila prisutna (Kada je bio suspendovan skinuta mu je titula šampiona sveta).

Rivalstvo između Alija i Frejzera uredi

Rivalstvo između Alija i Frejzera ostaje verovatno kao jedno od najvećih u istoriji bilo kojeg sporta. Džo je svedočio u Alijevu korist kada je ovome bilo zabranjeno da boksuje, čak u jednom trenutku nije želeo ni titulu šampiona jer je ona oduzeta Muhamedu bez borbe, na kraju je nokautom došao do te pozicije. Prvi meč između ove dvojice je nazvan "borba veka", održana je u Njujorku u samom centru u Madison Skver Gardenu. Sam uvod u meč je bio dosta mučan, Ali je rešetao na konferencijama. "Večeras si u ringu sa Bogom. Ako si Bog onda si na pogrešnom mestu" to su bile samo od nekig rečenica koje je izgovarao Ali. Frejzer verbalno nemoćan da uzvrati Aliju je goreo od besa i udarao šakama zidove u svlačionici.

U areni od 36 kvadrata, okruženoj konopcima ovaj dvojac je te večeri prvi put ukrstio rukavice. Poput pravih gladijatora tukli su se svih 15 rundi, neumorno, ne misleći na to da li će živi izaći iz ringa, već samo na to da njegov protivnik ne padne prvi i ne ustane dok odbrojavanje od deset sekundi ne prođe. Iako je Aliju ovo bio prvi meč nakon trogodišnje pauze, bolje je počeo meč, međutim Frejzer se brzo vratio u igru i dominirao većim delom dvoboja. Jednoglasnom odlukom, nakon 15 rundi, Frejzer je naneo prvi poraz Muhamedu Aliju i na taj način stvorio rivalstvo o kome se i dan danas priča.

Te večeri 8. marta 1971. godine dvorana je bila krcata poznatim ličnostima koje su htele da budu deo istorije, od pisca Normana Mejlera (Norman Mailer), preko Vudija Alena (Woody Allen), Natali Vud (Natalie Wood) i Sinatre (Frank Sinatra). Cena karte od 150 dolara i TV prava doneli su organizatorima zaradu od 25 miliona dolara.

Ali je toliko uništio Frejzerovu psihu da je ovaj godinama kasnije na telefonskoj sekretarici imao poruku: "Nekada je leteo kao leptir i ubadao kao pčela, a sada ne može da ustane. To sam ja uradio. Ostavite poruku nakon zvučnog signala"

Revanš Ali-Frejzer uredi

Revanš između ova dva boksera nije došao toliko brzo naprotiv čekalo se dugo, Ali je za to vreme boksovao sa drugim rivalima. Nakon borbe za Frejzerom osvojio je pojas protiv Džimi Elisa (Jimmy Ellis), tu titulu je odbranio šest puta nakon što je osvojio. Veliko iznenađenje se desilo kada se Ali suočio sa manje poznatim borcem Kenom Nortonom (Ken Norton) koji je pobedio Alija i naneo mu drugi poraz u svojoj karijeri. Međutim u revanšu su se stvari okrenule u Alijevu korist. Posle Kenija na red je stigao njegov najveći protivnik i neprijatelj, Džo Frejzer. Meč je odrađen na istom mestu kao i prošli put, samo je kao pobednik izašao Muhamed Ali na isti način kao i Frejzer prvi put, na poene, odlukom sudija.

Borba protiv Formana "Borba u džungli" uredi

Pošto je pobedio Frejzera, Ali je imao cilj da izazove Formana što je i učinio. Diktator Mobutu Sese Seko je platio 10 miliona dolara da se meč održi u Kinšasi (Republika Kongo) u oktobru 1974. godine. Za taj događaj dovedene su gotovo sve najveće zvezde afroameričke muzičke zvezde tadašnjeg perioda i onda su svi zajedno ostali u Zairu 45 dana duže. Forman je tokom sparinga zaradio nezgodnu posekotinu iznad oka zbog čega je meč pomeren za 6 nedelja. Alija je u tom periodu pratilo nekoliko hiljada ljudi na svakom koraku. Glio je i ljubio decu, žene, starce i išao svuda bez obezbeđenja, dok se Forman nakon što je uništio šampiona Frejzera i Kena Nortona uglavnom mrštio. Forman je imao najjači udarac u istoriji boksa, 2 puta jači od Tajsonovog. Alijevi treneri su se istinski plašili za njegov život u tom meču. Avion je bio spreman na pisti da Alija prebaci u Madrid ako povrede nakon borbe budu teške.

Umesto da izbegava udarce i da se kreće po ringu, Ali se naslonio na konopce i pokušao da zaštiti glavu nego je trpeo neverovatno jake udarce u telo. Forman je tukao i tukao, a zatim ostao bez vazduha. Ali je u svom gotovo ludačkom zanosu urlao na Formana, usred meča i između udaraca: "Udari jače Džordže! Zar je to najjače što možeš?! Baš si me razočarao Džordže!" Samo jedan čovek na planeti usred borbe na život i smrt može da izgovori tako smešno kao "Baš si me razočarao Džordže" i da nastavi da se bori. Forman je počeo da se veoma loše kreće po ringu i tu se već nadzirao kraj. Kombinacija od pet udaraca u glavu, začinjena desnim krošeom ga je patosirala i bacila sve gledaoce u delirijum. Ali je ponovo bio šampion!

"Meni je čast da me pomenu u istoj rečenici sa njim. On je najveći svih vremena. I nadmudrio me i nadboksovao", izjavio je Džordž Forman posle meča.

Ovaj spektakl ostaće upamćen i po čuvenim sloganom koji se orio tribinama tokom borbe — Ali boma ye (srp. Ali, ubij ga). Čak je i srpska TV serija Državni posao posvetila je ovom trenutku delić epizode „Lov” u Alijevu čast.[30] Postoji nekoliko pesama što američke što neengleske produkcije koja isto slavi ove reči.

Završna trilogija sa Frejzerom uredi

Posle Formana, Ali je uspešno branio sve svoje titule koje je osvojio, ali na red je došao njegov stari rival, znalo se da nisu završili ono što su započeli pre dugo godina. Još brutalnija od meča u Zairu bio je kraj trilogije između Frejzera i Alija. "Triler u Manili" tako su ga nazvali, borba je održana 1975. godine. Borba u nehumanim uslovima. 40 °C. Vlaga koja je bacala u nesvest gledaoce. Dva čoveka koja se mrze. 15 rundi. I dan-danas taj meč kao ništa drugo u sportu pokazuje šta volja i odlučnost mogu da naprave. Frejzer zaslepljen mržnjom prema Aliju rešen da konačno pokaže ko je bolji. Ali daleko od idealne forme, sa očiglednim viškom kilograma ali sa samopouzdanjem koje niko nikad nije imao. " I ako sanjaš da si me pobedio, moraš da se probudiš i kažeš izvini", jedna od mnogih izjava.

Svaka runda je bila totalni rat. Kažu da stilovi čine svaki dobar boks meč, a ova dva stila su se savršeno privlačila. Frejzer je kao niko pogađao Alija u glavu, precizno, na izgled svaki put. Ali kao i uvek je pogađao bradu i naročito prostor oko očiju. To mu je bio specijalitet. Od 12. runde Frejzeru se od količine primljenih udaraca oba oka bila zatvorena. Lice je izgledalo kao kaša. Čovek se borio potpuno slep. Ali je u pauzi rekao u svom uglu, "Mislim da ću umreti" i onda izašao da se bori dalje. Džo je spuštenih ruku išao na Alija u 13. i 14. rundi. Svaki udarac je bio čist u glavu, a čovek nije odustajao. Pred početak 15. runde Frejzerov trener, Edi Fač (Eddie Futch) je fizički sprečio svog borca da izađe na gong. "Nisam mogao da dopustim da mi umre na rukama, jednostavno nisam". Isto se dešavalo i na drugoj strani, samo što niko Alija nije smeo da spreči da nastavi, niko.

"Ovo je najbliže umiranju što sam osetio u životu.", rekao je Muhamed Ali nakon meča. Na prijemu kod Imelde Markos, Ali nije mogao da sa švedskog stola prebaci hranu u tanjir. Toliko su mu se ruke tresle. Frejzer je ležao na nosilima u svlačionici i rekao "Edi zašto neko ne upali svetlo, previše je mračno ovde, neka neko upali svetlo!!" Njegov trener je tiho rekao: "Šampione upaljena su sva svetla u svlačionici". Frejzer je i dalje bio potpuno slep i u takvom stanju, ležeći na nosilima je dao izjavu za sva vremena.

"Pogodio sam ga udarcima koji bi srušili zid, a on je ostao na nogama. Bog mi je svedok, on je veliki šampion ! "

Odbrane pojasa nakon Frejzera i Formana uredi

U sledećih 30 meseci u trenutku najveće svoje slave kao šampion Ali se borio 9 puta i pokazao veliku požrtvovanost i snagu. Nakon Frejzera niko nije bio toliko dobar od protivnika tako da je Ali uspevao veoma lako da brani titule. Sve dok na red nije stigao mladi Leon Spinks (Leon Spinks). On je imao samo 7 mečeva odrađenih pre toga, ali je imao i zlato na Olimpijskim igrama. Veoma loš je bio Ali taj meč nakon čega je doživeo poraz, skoro svi su bili šokirani takvim nastupom do tada anonimusa, Leona Spinksa.

Nakon što je izgubio pojas, tražio je pravo da revanš što je i dobio. Ali se odlično pripremio za meč i vratio pojase nazad. Tako je postao prvi teškaš koji je osvojio šampionski pojas tri puta. Muhamed Ali je otišao u penziju posle tog meča, ali ta penzija nije bila konačna kako je izgledalo. Aliju su ponudili meč protiv Lerija Holmsa (Larry Holmes) koji je tada posedovao pojas. Ali je želeo da pokuša da osvoji pojas po četvrti put i da nadmaši sebe. Pravi motiv ove borbe jeste naravno novac. Aliju je trebao novac. Ljudi su pričali kako Leri uopšte nije ni hteo ovu borbu zato što je znao da Ali više nema skoro ništa od pre par godina kada je bio na vrhuncu i da bi bio horor ako bi se sastali međusobno. Meč je bio veoma loš po Muhameda koji je izdržao do 11. runde, nakon čega je njegov trener Anđelo Dandi prekinuo meč, to je bio prvi put da je Ali izgubio na prekid. Ova borba je ispisana kao veoma loša i iscenirana samo za novac, ali to nije bila poslednja borba.

Svoju poslednju borbu Muhamed Ali je odradio na Bahamima protiv Trevora Berbika. Izgubio je nakon 10. rundi i to je ujedno bio i njegov poslednji meč. Svaki sportista u sebi ima određeni broj mečeva ili utakmica zovite ih kako hoćete. Kao i najveći broj majstora, ni Ali nije znao kada da kaže dosta. Zdravlje mu je bio već narušeno, ali on je nastavio da se bori sa svakakvim protivnicima iako mu je i njegov dugogodišnji doktor Fredi Pačeko (Fredie Pacheco) otkazao saradnju baš zato što nije mogao da utiče na njega. Povukao se konačno 1981. godine, barem četiri godine prekasno. Godinu dana nakon što je počeo da oseća posledice Parkinsonove bolesti koja mu je otkrivena 1984. godine. Na kraju svoje karijere izračunato je da je Muhamed Ali primio 200.000 udaraca, što je i dovelo do njegove bolesti.

 
Ali sa predsednikom Bušom.

Stil borbe uredi

Ali je imao najspecifičniji stil borbe iako je pripadao teškašima, niko pre se nije kretao kao on za sebe je govorio: "Krećem se poput leptira, ubadam kao pčela." Nikad nije bio jak udarač, ali je uvek imao veliku brzinu i sjajne reflekse sa konstantnim kretanjem, igranjem po ringu i kruženjem oko protivnika tokom skoro cele borbe. Svoje ruke je držao dole, pognute da bi izazvao reakciju protivnika nakon čega bi uzvratio veoma jak udarac. Njegov rad nogu je bio veoma težak da se prati po protivnicima. Veoma dobro je znao da izbegava udarac kretanjem glave i nogama.

Alijeva specijalnost je bila kretnja unazad. Imao je sjajan balans koji mu je pomagao u tome. Udarac iz kontre su zavisili od tog balansa. U usporenim snimcima se najbolje vidi kako je to Ali veoma lako radio.

U to vreme je njegov rad nogu bilo nešto čudno, i niko nije verovao da će se jedan teškaš tako kretati. Nije za džabe rečeno da je uneo totalnu revoluciju u boksu. U perolakoj kategoriji se moglo to videti, ali nikako u teškoj.

Koliko je Ali bio brz govori činjenica da je Rej Robinson koji pripada kategoriji veltera, smatra se jednim od najboljih i najbržih boksera ikada uz Alija. Ali činjenica je da je Ali bio brži za 25% iako je imao 45-50 funti više od njega. Samo njegov udarac ima jačinu od 1000 sile u funtama.

Svi koji su iskusili njegove udarce nisu mogli da veruju da neko ima toliko brz, ali i jak udarac.

Knjige uredi

  • Sting Like a Bee, Hose Tores
  • King Of The World, Dejvid Remnik

Filmovi uredi

Kultne izjave uredi

  • "Voleo bih kada bi ljudi voleli sve druge ljude kao što mene vole. To bi bio bolji svet." "Letim kao leptir, ubadam kao pčela. Ne možeš da pogodiš ono što tvoje oči ne vide."
  • "Mrzeo sam svaki deo treninga, ali sam rekao: Ne odustaj. Pati sada i živi ostatak života kao šampion."
  • "Ne brojim trbušnjake. Počnem sa brojanjem samo kada počinje da boli, jer oni su jedini koji se računaju. To te čini šampionom." "Ne brojite dane, učinite da dani broje."
  • "Znam gde idem, znam istinu i ne moram da budem ono što ti želiš. Slobodan sam da budem šta god želim."
  • "Boks je samo posao. Trava raste, ptice lete, talasi udaraju u pesak. Ja prebijam ljude." "Služiti drugima je kirija koju plaćaš za prostor koji dobijaš na zemlji."
  • "Toliko sam brz da sam prošle noći pritisnuo prekidač za gašenje svetla i bio sam u krevetu pre nego što je sobom zavladala tama."
  • "Ja sam astronaut boksa. Džo Luis i Džek Dempsi su samo piloti na mlaznim avionima. Ja sam poseban svet."
  • "Onaj ko nije dovoljno hrabar da rizikuje, neće postići ništa u životu."
  • "Šampioni se ne prave u teretanama. Šampioni su napravljeni od nečega što imaju duboko u sebi - sna, želje, vizije. Oni moraju da imaju izdržljivost u poslednjim minutima, moraju da budu malo brži, da imaju veštinu i želju. Ali volja mora biti jača od veštine."
  • "Nemoguće je samo reč razbacana okolo od strane malih ljudi koji nalaze lakši način za život u svetu koji im je dat, umesto da istraže moć koju imaju da ga promene. Nemoguće nije činjenica. To je strpljenje. Nemoguće je potencijal. Nemoguće je privremeno. Ništa nije nemoguće."
  • "Ćutanje je zlato kada ne mogu da smislim dobar odgovor."
  • "Boks je mnogo belih muškaraca koji gledaju dva crnca kako tuku jedan drugog."
  • "Star si onoliko koliko misliš da si star."
  • "Niko ne zna šta da kaže u gubitničkoj svlačionici."
  • "Ako vas žena pobeđuje u tenisu, promenite sport. Ako vas žena pobeđuje u boksu, promenite ženu."
  • "Ja sam najveći. To sam i rekao pre nego što sam postao najveći." "Čovek bez mašte je čovek bez krila."
  • "Čovek koji je u pedesetim vidi život kao u svojim dvadesetim je potraćio trideset godina svog života"
  • "Nedostatak vere je razlog zašto se ljudi boje izazova, ali ja verujem u sebe."
  • "Mislio sam da sam najveći, pa mi je Bog dao bolest, da se zna ko je najveći."

Vidi još uredi

Napomene uredi

  1. ^ U bukvalnome prevodu, nadimak bi glasio „Luivilske Usne” (engl. The Louisville Lip). Taj nadimak je dobio na početku karijere jer je, kao i kasnije, bio poznat po tome što je voleo javno da se hvali.
  2. ^ Ove rekorde dele Džo Luis i Hoze Napoles, respektivno. Ova ova rekorda je konačno prevazišao Vladimir Kličko.

Reference uredi

  1. ^ „Ali”. Random House Webster's Unabridged Dictionary. 
  2. ^ „Why Muhammad Ali never legally changed name from Cassius Clay”. Pristupljeno 12. 7. 2016. 
  3. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 34. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ „Tackling exclusion”. Kickitout.org. Arhivirano iz originala 22. 2. 2014. g. Pristupljeno 8. 1. 2012. 
  5. ^ a b Hauser, Thomas. „The Importance of Muhammad Ali”. Gilder Lehrman Institute. 
  6. ^ Roberts, Randy (1991). Winning is the Only Thing: Sports in America Since 1945. Johns Hopkins University Press. str. 171—172. 
  7. ^ Hallett, Alison. „Not So Fast”. Portland Mercury. Pristupljeno 27. 12. 2013. 
  8. ^ Rhoden, William C. (20. 6. 2013). „In Ali's Voice From the Past, a Stand for the Ages”. The New York Times. 
  9. ^ „The religion and politics of Muhammad Ali”. Hollowverse. MK Safi. Pristupljeno 4. 6. 2016. 
  10. ^ „Muhammad Ali – press conference 1974”. YouTube. 26. 9. 2012. Pristupljeno 5. 11. 2013. 
  11. ^ „Muhammad Ali – Pre Liston Poetry & Highlights”. YouTube. 12. 2. 2011. Pristupljeno 5. 11. 2013. 
  12. ^ „Muhammad Ali Famous Interview After Defeating Foreman”. YouTube. 6. 1. 2010. Pristupljeno 5. 11. 2013. 
  13. ^ Gates, Henry Louis Jr. (9. 6. 2016). „Muhammad Ali, the Political Poet”. The New York Times. Pristupljeno 4. 9. 2016. 
  14. ^ Reeves, Mosi (4. 6. 2016). „Muhammad Ali: World's Greatest Boxer Was Also Hip-Hop Pioneer”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 15. 05. 2018. g. Pristupljeno 4. 9. 2016. 
  15. ^ a b Rubin, Mike (5. 6. 2016). „Muhammad Ali: 4 Ways He Changed America”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 15. 05. 2018. g. Pristupljeno 4. 9. 2016. 
  16. ^ „Muhammad Ali”. ESPN. 20. 1. 2012. Pristupljeno 29. 1. 2012. 
  17. ^ Donelson, Tom. „Was Ali the Greatest Heavyweight?”. Boxinginsider.com. Pristupljeno 4. 9. 2016. 
  18. ^ „AP Fighters of the Century list”. Pristupljeno 12. 2. 2012. 
  19. ^ Thomas, Robert McG. Jr. (20. 9. 1984). „Change In Drug Helps Ali Improve”. The New York Times. str. D—29. Pristupljeno 9. 3. 2009. 
  20. ^ „Ali Leaves Hospital Vowing to take better care of himself and get more sleep”. The New York Times. 22. 9. 1984. Pristupljeno 9. 3. 2009. 
  21. ^ Friedman, J. H. (1989). „Progressive parkinsonism in boxers”. Southern Medical Journal. 82 (5): 543—546. PMID 2655100. doi:10.1097/00007611-198905000-00002. 
  22. ^ AP "Muhammad Ali's doctor doubts boxing led to Parkinson's", Associated Press via CBC, June 6. 2016. Pristupljeno September 1, 2018.
  23. ^ Gray, Geoffey (4. 6. 2016). „How Muhammad Ali Became a Boxer – Daily Intelligencer”. New York. Pristupljeno 26. 6. 2016. 
  24. ^ Ward, Nathan (oktobar 2006). „A Total Eclipse of the Sonny”. American Heritage. Arhivirano iz originala 11. 1. 2007. g. 
  25. ^ Calkins, Matt (17. 11. 2014). „Archie Moore was the KO king”. U-T San Diego. Pristupljeno 15. 6. 2016. 
  26. ^ Krantz, Les (2008). Ali in Action: The Man, the Moves, the Mouth. Globe Pequot. ISBN 9781599213026. Pristupljeno 15. 6. 2016 — preko Google Books. 
  27. ^ McLeod, Kembrew, Pranksters: Making Mischief in the Modern World, pp. 223–224.
  28. ^ Haas, Jeffrey (2009). The Assassination of Fred Hampton: How the FBI and the Chicago Police Murdered a Black Panther. Lawrence Hill Books. str. 27. ISBN 978-1-55652-765-4. 
  29. ^ Reemstsma, Jean (1999). More Than a Champion: The Style of Muhammad Ali. New York: Vintage. ISBN 978-0-375-70005-7. Pristupljeno 14. 3. 2012. 
  30. ^ „DRŽAVNI POSAO [HQ] - Ep.122: Lov (19.03.2013.) - YouTube”. www.youtube.com. Pristupljeno 2021-01-26. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мухамед_Али&oldid=27688041”