Википедија

Muhamed Ali Egipatski

вали Египта и Судана

Muhamed Ali Egipatski ili Mehmed-Alija Misirski (arap. محمد علي باشا ; 4. mart 1769 − 2. avgust 1849) bio je osmanski namesnik Egipatskog ejaleta i samoproglašeni kediv Egipta. Upravljao je Egiptom od 1805. godine do svoje smrti. Osnivač je dinastije Muhamed Ali koja je Egiptom vladala do revolucije 1952. godine.

Muhamed Ali
Muhamed Ali od Egipta
Lični podaci
Puno imeMuhamed Ali el Masud ibn Aga
Datum rođenja(1769-03-04)4. mart 1769.
Mesto rođenjaKavala, Osmansko carstvo
Datum smrti2. avgust 1849.(1849-08-02) (80 god.)
Mesto smrtiAleksandrija, Osmansko carstvo
Porodica
PotomstvoSaid Egipatski, Ibrahim-paša od Egipta
DinastijaDinastija Muhamed Ali

Vladavina uredi

Francuzi su, zajedničkom akcijom Velike Britanije i Turske, primorani da 1801. godine napuste Egipat. Nesposobnost da zaustave Napoleona nanela je Mamelucima težak moralni udarac. Grupacije Mameluka borile su se za vlast. Visoka porta je pokušala da dokrajči moć Mameluka pokoljem njihovih begova. U sukobima mamelučkih i albanskih trupa istakao se Muhamed Ali. Porta mu je 1805. godine dodelila titulu namesnika Egipta. Muhamed Ali je, uz pomoć Mameluka, odbio napad Britanaca 1807. godine. Dana 1. marta 1811. godine izvršio je pokolj nad 480 mamelučkih begova čime je okončana njihova moć u Egiptu. Na zahtev sultana, Muhamed Ali šalje 1811. godine trupe u Saudijsku Arabiju protiv Vahabita koje obara njegov sin Ibrahim-paša (1818). Dve godine kasnije, Muhamedova vojska zauzela je Sudan do Kardofana, a pod Muhamedovom kontrolom su se našle luke Savakin i Masava na Crvenom moru. Svoje buntovne albansko-turske trupe zamenio je vojskom sačinjenom od egipatskog seljaštva (felahe) koja je opremljena po zapadnjačkom uzoru. Iz francuskih i italijanskih brodogradilišta nabavljao je ratne brodove dovršivši 1829. godine formiranje egipatske flote. Godine 1824, na poziv turskog sultana, poslao je 60 ratnih brodova pod Ibrahim-pašom, kao pomoć Osmanlijama u gušenju Grčkog ustanka. Sultan mu je za uzvrat obećao kontrolu nad Sirijom. Međutim, intervencija velikih evropskih sila dovela je do poraza Osmanskog carstva i formiranja Kraljevine Grčke. Odbijanje sultana Mahmuda II da ispuni obećanje dato Muhamedu dovelo je 1831. godine do izbijanja prvog tursko-egipatskog rata. Ibrahim-paša odneo je sjajne pobede i bio mu je otvoren put do samog Carigrada. U takvoj situaciji, Mahmud se obratio za pomoć Ruskoj imperiji sa kojom je, nakon poslednjeg Rusko-turskog rata, bio u prijateljstvu. Sporazumom u Unkjar-Iskelesiju, Turska je zatvorila moreuze Bosfor i Dardanele za sve strane brodove, sem za ruske. Za uzvrat, Rusi su intervenisali na strani Turske i 1833. godine je sa Muhamedom sklopljen mir u Kitahji. Muhamed Ali je doživotno dobio Siriju i Adanu u Kilikiji. Mahmud se nije mogao pomiriti sa takvim ishodom, pa je 1838. godine poslao novu vojsku na Muhameda. Turska vojska razbijena je kod Nizipa, ali su se tada umešale velike sile: Britanija, Rusija, Pruska i Austrija. Nijednoj od ovih država nije odgovaralo uništenje „bolesnika na Bosforu“. Muhamed Ali je prisiljen da se povuče iz Sirije. Za to je nagrađen fermanom od novog turskog sultana 1841. godine kojim je Muhamed Aliju priznato nasledno pravo namesništva u Egiptu, Sudanu, Sinaju i nekim delovima Arabije. Muhamed Ali je vladao do svoje smrti 1848. godine.

Biografija uredi

Muhamed Ali rođen je u Kavali, u osmanskoj provinciji Makedoniji (u delu koji je danas u Grčkoj) u albanskoj porodici.[1][2][3][4][5] Kako su zabeležili mnogi francuski i engleski novinari, ali i brojni ljudi koji su s njim bili u kontaktu, jedini jezik koji je znao tečno da govori, bio je albanski,[6] i nešto slabije turski.[7] Njegov otac Ibrahim Aga, bio je trgovac duvanom i dostavljač, dok je njegova majka Zajnaba bila kći Husein Age, moćnog otomanskog plemića čorbadžije Kavale. Nakon smrti oca, koji je umro kad je Muhamed bio još mali, podigao ga je njegov ujak Husein Aga uz svoju decu. Ujak mu je dodelio čin buljukbaše i privilegiju da prikuplja porez u Kavali i okolini. Zbog dobre službe, promovisan je u čin drugog komandanta svog rođaka Sarečesme Halil age, i poslat s Dobrovoljačkim odredom iz Kavale u Egipat 1801. godine, koji je nakon Napoleonovog odlaska, pao u bezvlašće. Oženio se sa Ali Aginom kćerkom, Eminom Nosratli, bogatom udovicom Ali bega Al-Kabira.

 
Mamalučki konjanik

Kad je Muhamed Ali stigao u otomanski Egipat, u njemu su se za prevlast borili Mameluci (čija je moć znatno oslabila tokom Napoleonove vladavine) i Turci.[8] U to anarhično vreme Muhamed Ali se koristio svojim odanim albanskom dobrovoljcima igrajući na obe strane, ali pritom vodeći računa da to najviše ide njemu na korist.[9] Na kraju su lokalne egipatske verske vođe (ulema), sami zatražili da se dotadašnji valija, Ahmed Kuršid Paša, smeni a na njegovo mesto postavi Muhamed Ali, što je i učinjeno 1805. godine.[9] Prvobitno je Muhamed Ali vladao oprezno, nastojeći da učvrsti svoju vlast, ali s vremenom je hteo da se reši Mamaluka, koji su vladali Egiptom preko 600 godina i imali još uvek veliki uticaj i posrednu vlast. Zbog toga je Ali odlučio da pobije njihove vođe. On ih je pozvao na svečanost u Kairo 1811. godine, povodom ispraćaja njegovog sina Tusuna u pohod na Arabiju, i one koji su došli uhapsio je i ubio. Koliki je bio broj ubijenih, ni danas nije jasno, po jednima to je bilo 74, po drugima čak 500 pobijenih mamalučkih vođa.[10] Nakon seče vođa, poslao je vojnike po celom Egiptu da unište sve preostale mamalučke snage. Muhamed Ali je pretvorio Egipat u regionalnu silu, i nastupio kao prirodni nastavljač onemoćalog Otomanskog carstva čiji je vazalni podanik i nadalje formalno bio, mada je u stvarnosti sprovodio vlastitu politiku.

Reforme uredi

Muhamed Ali je želeo da modernizuje Egipat po uzoru na evropske zemlje. Isto to želio je da provede i otomanski sultan Selim III, ali je zbog velikog otpora u vlastitoj vojsci i verskoj ulemi na kraju svrgnut i ubijen. Ali nije htio da ponovi njegove greške. Muhamedov plan bio je jednostavan i pravolinijski. Pošto je nameravao da Egiptom upravlja kao samostalni suveren, bila mu je potrebna jaka vojska. Da bi obezbedio jaku vojsku morao je stvoriti organizovan birokratski sistem koji bi ubirao prihode. Kako bi prihodi bili veliki, Muhamed je pojačao poljoprivrednu proizvodnju. Poboljšao je sistem kanala i dotoka vode u polja, uveo proizvodnju pamuka sa dugim vlaknima i šećerne repe, a staru klasu seoske vlastele zamenila je nova, uglavnom tursko-čerkesko-albanska klasa zemljoradnika koji su predstavljali elitu okupljenu oko paše. Porezi su bili vrlo visoki, a izvršeni su popisi zemljišta kako bi se naplaćivanje poreza moglo strogo kontrolisati. Pokrenute su mašinska i pomorska industrija. Muhamedove reforme su nesumnjivo dovele do modernizacije Egipta, ali istovremeno i do pogoršavanja položaja seljaka. Česte pobune seljaštva surovo su gušene.

Muhamed Ali nacionalizovao je svu zemlju u Egiptu. To je ostvario tako što je enormno povisio poreze, i kako većina nije to mogla podmiriti, on im je konfiskovao zemlju.[11] U praksi je to značilo uvođenje državnog monopola na svu zemlju i trgovinu u Egiptu. Nakon sređivanja stanja u poljoprivredi i finansijama, bacio se na izgradnju i opremanje moderne vojske. U Kairu je organizovao manufakture za proizvodnju musketa i topova. Podigao je brodogradilište u Aleksandriji, pri kraju 1830-ih godina Egipat je proizveo devet brodova sa po 100 topova i imao produkciju od po 1.600 musketa na mesečno.[12] Ali je takođe osnovao prve fabrike tekstila u Egiptu.

Najviše ga je zanimala izgradnja moderne uprave i vojske. Zbog tog je poslao puno mladih u Evropu na studije. Isto tako doveo je puno evropskih stručnjaka, koji su mu trebali za podizanje škola i bolnica, i za obuku vojske. Reformisao je upravu u Egiptu, i podelio ga na deset provincija, za guvernere je postavio vlastite sinove, koji su za svoj rad odgovarali njemu lično. Alijeva vlast je 1835. godine, osnovala prvu modernu štampariju u arapskom svetu Bulak, koja je štampala službene novine njegove vlade.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Warren Isham; George Duffield; Warren Parsons Isham; D Bethune Duffield; Gilbert Hathaway (1858). Travels in the two hemispheres, or, Gleanings of a European tour. Doughty, Straw, University of Michigan. str. 70—80. 
  2. ^ Robison, Samuel Shelburne (1942). History of Naval Tactics from 1530 to 1930:The Evolution of Tactical Maxims. The U.S. Naval Institute. str. 546. 
  3. ^ Loring, William Wing (1884). A Confederate Soldier in Egypt. Dodd, Mead & company. str. 28. Arhivirano iz originala 21. 12. 2009. g. Pristupljeno 28. 3. 2019. 
  4. ^ George Duffield; Divie Bethune Duffield, Gilbert Hathaway (1857). Magazine of Travel: A Work Devoted to Original Travels, in Various Countries, Both of the Old and the new. H. Barns, Tribune Office. str. 79. 
  5. ^ Stadiem, William (1991). Too Rich: The High Life and Tragic Death of King Farouk. Carroll & Graf Pub (New York). 
  6. ^ Hassan, Hassan (2000). In The House of Muhammad Ali. American University in Cairo Press. 
  7. ^ Goldschmidt, Arthur (2001). A Concise History of the Middle East: Seventh Edition. Westview Press. str. 195. 
  8. ^ Tom Little, Egypt, (New York: Frederick A. Praeger, 1958), 57.
  9. ^ a b Little, str. 57.
  10. ^ Reports vary about how many died. William Cleveland claims 74 killed while H. Wood Jarvis claims nearly 500. Whatever the actual number it is clear that the event dealt a serious blow to the Mamluks.
    Cleveland, str. 67.
    H. Wood Jarvis, (1956). Pharaoh to Farouk. London: John Murray. str. 124. .
  11. ^ Vatikiotis 1991, str. 55.
  12. ^ Cleveland, str. 69.

Literatura uredi

  • Loring, William Wing (1884). A Confederate Soldier in Egypt. Dodd, Mead & company. str. 28. Arhivirano iz originala 21. 12. 2009. g. Pristupljeno 28. 3. 2019. 
  • Robison, Samuel Shelburne (1942). History of Naval Tactics from 1530 to 1930:The Evolution of Tactical Maxims. The U.S. Naval Institute. str. 546. 
  • Warren Isham; George Duffield; Warren Parsons Isham; D Bethune Duffield; Gilbert Hathaway (1858). Travels in the two hemispheres, or, Gleanings of a European tour. Doughty, Straw, University of Michigan. str. 70—80. 
  • Istorija srednjeg istoka, Masimo Kampanini, Klio, 2001. godina
  • Vojna enciklopedija, tom 2, Beograd 1971. godina, 2. izdanje
  • Ahmed, Jamal Mohammed. (1960). The Intellectual Origins of Egyptian Nationalism. New York: Oxford University Press. .
  • Berger, Morroe. Military Elite and Social Change: Egypt Since Napoleon. Princeton, New Jersey: Center for International Studies: Woodrow Wilson School for Public and International Affairs, 1960.
  • Dodwell, Henry (1967). The Founder of Modern Egypt: A Study of Muhammad ‘Ali. Cambridge: Cambridge University Press. .
  • Fahmy, Khaled (1997). All The Pasha's Men: Mehmed Ali, his army and the making of modern Egypt. New York: American University in Cairo Press. ISBN 978-977-424-696-8. 
  • Fahmy, Khaled. "The era of Muhammad 'Ali Pasha, 1805–1848" in The Cambridge History of Egypt: Modern Egypt, from 1517 to the end of the twentieth century.. in M.W. Daly, ed. pp. 139–179, Vol. 2. . Cambridge: Cambridge University Press. 1998. ISBN 978-0-521-47211-1.  online
  • Goldschmidt, Arthur, Jr. Modern Egypt: The Formation of a Nation-State. Boulder, Colorado. . Westview Press. 1988. .
  • Hill, Richard (1959). Egypt in the Sudan 1820–1881. London: Oxford University Press. .
  • Hourani, Albert (2002). A History of the Arab Peoples. London: Faber and Faber. ISBN 978-0-446-39392-8. 
  • al-Jabarti, Abd al-Rahman. 'Abd al-Rahman al-Jabarti's History of Egypt.. 4 vols. T. Philipp and M. Perlmann, translators. . Stuttgart: Franz Steiner Verlag. 1994. ISBN 978-3-515-05756-1. 
  • Jarvis, H. Wood. Pharaoh to Farouk. London: John Murray Limited, 1956.
  • Lacouture, Jean and Simonne Lacouture. Egypt in Transition. Translated by Francis Scarfe. . New York: Criterion Books. 1958. .
  • Marlowe, John. A History of Modern Egypt and Anglo-Egyptian Relations 1800–1953. New York: Praeger, 1954.
  • Marsot, Afaf Lutfi al-Sayyid. (1984). Egypt in the Reign of Muhammad Ali. Cambridge: Cambridge University Press. .
  • Pollard, Lisa. Nurturing the Nation: The Family Politics of Modernizing, Colonizing, and Liberating Egypt, 1805–1923. Berkeley, California. . University of California Press. 2005. .
  • Rivlin, Helen Anne B. The Agricultural Policy of Muhammad ‘Alī in Egypt. Cambridge, Massachusetts. . Harvard University Press. 1961. .
  • Vatikiotis, P. J. (1991). The History of Modern Egypt: From Muhammad Ali to Mubarak. Baltimore: The Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-4215-3.  online free to borrow
  • Finkel, Caroline (2005). Osman's Dream. Basic Books. str. 57. ; "Istanbul was only adopted as the city's official name in 1930.".
  •   Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Mehemet Ali”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press. 
  • Aharoni, Reuven. The Pasha's Bedouin: tribes and state in the Egypt of Mehemet Ali, 1805–1848 (Routledge, 2014)
  • Batou, Jean. "Nineteenth-Century attempted escapes from the periphery: the cases of Egypt and Paraguay." Review (Fernand Braudel Center) (1993): 279–318. JSTOR 40241260
  • El Ashmouni, Marwa, and Katharine Bartsch. "Egypt's Age of Transition: Unintentional Cosmopolitanism during the Reign of Muhammad'Alī (1805–1848)." Arab Studies Quarterly (2014) 36#1 pp: 43–74. in JSTOR
  • Fahmy, Khaled. All the Pasha's men: Mehmed Ali, his army and the making of modern Egypt . . Cambridge University Press. 1997. 
  • Karabell, Zachary (2003). Parting the desert: the creation of the Suez Canal. Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-375-40883-0. 
  • Kelly, J. B. "Mehemet ‘Ali's expedition to the Persian Gulf 1837–1840, part I." Middle Eastern Studies (1965) 1#4 pp: 350–381.
  • Panza, Laura, and Jeffrey G. Williamson. "Did Muhammad Ali foster industrialization in early nineteenth‐century Egypt?." The Economic History Review (2014). online
  • Sayyid-Marsot, Afaf Lutfi. Egypt in the reign of Muhammad Ali . . Cambridge University Press. 1984. 
  • Silvera, Alain. "Edme‐Framçois Jomard and Egyptian reforms in 1839." Middle Eastern Studies (1971) 7#3 pp: 301–316.
  • Toledano, Ehud R. "Mehmet Ali Paşa or Muhammad Ali Basha? An historiographic appraisal in the wake of a recent book." Middle Eastern Studies (1985) 21#4 pp: 141–159.
  • Ufford, Letitia W. The Pasha: How Mehemet Ali Defied the West, 1839–1841 (McFarland, 2007)

Spoljašnje veze uredi

 
Muhamed Ali Egipatski na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мухамед_Али_Египатски&oldid=27672642”