Nagrada Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (skraćeno Nagrada AVNOJ-a) je bila najviša državna nagrada u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) od 1966. do 1990. godine. Prema Statutu nagrada je dodeljivana onim stvaraocima iz oblasti umetnosti i nauke čija dela imaju poseban značaj za razvoj SFRJ. Takođe nagrada je dodeljivana i za životno delo, a dodeljivana je i radnim organizacijama.

Ova nagrada zamenila je dotadašnju Nagradu Savezne vlade, odnosno Saveznog izvršnog veća (SIV), koja je bila dodeljivana do 1965. godine. Nagradu je dodeljivao Odbor za dodeljivanje Nagrade AVNOJ-a, koji se sastojao iz nekoliko posebnih komisija - za umetnost, poljoprivredu, tehničke, biološke i medicinske nauke i dr. Imena dobitnika nagrade objavljivana su svečano za Dan Republike 29. novembar, a nagradu je uručivao predsednik Savezne skupštine nekoliko dana kasnije.

Pored ove najviše savezne nagrade, u rang najviših državnih nagrada spadale su i republičke nagrade - Sedmojulska nagrada u SR Srbiji, Dvadesetsedmojulska nagrada u SR Bosni i Hercegovini, Trinaestojulska nagrada u SR Crnoj Gori i dr.

Prvi dobitnici Nagrade AVNOJ-a 1966. godine bili su - Antun Augustinčić, vajar; Branko Žeželj, profesor Univerziteta; Franc Kogoj, profesor Univerziteta; Blaže Koneski, književnik i profesor Univerziteta; Miroslav Krleža, književnik; Petar Lubarda, slikar; Ismet Mujezinović, slikar; Pavle Savić, profesor Univerziteta; Alojz Tavčar, profesor Univerziteta; Kosta Todorović, profesor Univerziteta; Jovan Hadži, profesor Univerziteta i Rodoljub Čolaković, društveno-politički radnik i književnik. Na čelu prvog Odbora za dodelu nagrade bio je Josip Vidmar, predsednik Slovenačke akademije nauka i umetnosti, a nagrade je prim dobitnicima 6. decembra 1966. godine u Palati federacije, na Novom Beogradu dodelio Edvard Kardelj, tadašnji predsednik Savezne skupštine.

Vidi još

uredi

Literatura

uredi
  • Jugoslavija i svet 1966. godina. „Mladost“ Beograd 1967. godina.