Narodno pozorište Kikinda

позориште

Narodno pozorište Kikinda osnovano je 2. decembra 1950. godine kao Gradsko pozorište. Status profesionalnog pozorišta dobilo je 1992. godine. Nalazi se u samom centru Kikinde, na gradskom trgu.

Narodno pozorište Kikinda
LokacijaTrg Srpskih dobrovoljaca 28
Kikinda
Srbija
Tipprofesionalno
Otvoreno1950.
Period aktivnosti1950 - danas
Veb-sajt
narodnopozoristekikinda.org.rs

Istorijat uredi

Do 1834. godine u Kikindi su mogle da se vide samo predstave gostujućih glumačkih trupa. Prva od njih bila je na nemačkom jeziku i izvedena je 1796. godine. Prva pozorišna predstava na srpskom jeziku, izvedena je 1824. godine, takođe od strane jedne putujuće grupe. 1834. godine, zabeleženo je da je grupa kikindskih omladinaca i studenata pripemila i izvela predstavu Svetislav i Mileva, Jovana Sterije Popovića. Predstava je održana u gostioni „Kod zlatnog pluga”, koja se nalazila u današnjoj Dositejevoj ulici. Ubrzo su formirane prve stalne pozorišne družine u gradu i od tada predstave su se izvodile u kontinuitetu. Ipak, trebalo je da prođe više od veka, da pozorište dobije svoj stalan status. 1950. godine osnovano je Gradsko pozorište. 1992. godine, po odluci Skupštine opštine Kikinda, pozorište je dobilo status profesionalnog pozorišta.[1][2]

Pozorište je nekoliko puta menjalo naziv. Osnovano kao Gradsko pozorište, tri godine kasnije sudeći po plakatima, preimenovano je u Gradsko amatersko pozorište, a od aprila 1956. godine, pun naziv pozorišta je Narodno amatersko pozorište. Današnji naziv, Narodno pozorište Kikinda, dobilo je 27.juna 1991. godine.[3]

 
Spomen ploča na kući u kojoj se nalazila gostiona Kod starog pluga

1950-te

Juna meseca 1950. godine, Izvršni odbor Narodnog odbora grada Kikinde doneo je Rešenje o obrazovanju „Uprave Gradskog pozorišta sa zadatkom preduzimanja svih potrebnih mera i radnji za što brže otvaranje Gradskog pozorišta”. Određen je honorar za sekretara pozorišta i odobreno je plaćanje honorarnog reditelja. Na mesto prvog upravnika pozorišta imenovan je Vojislav Krstonošić, a za prvog reditelja izabran je Sava Pavlović. Uprava je imala zadatak i da nađe odgovarajuće prostorije. Razmatrali su dve mogućnosti - zgradu Sinagoge[a] i salu hotela Nacional. Opredelili su se za salu hotela Nacional, koja je zahtevala manje ulaganja. Veliki deo posla, poput izrade nagiba sale, šivenja zavesa i drugog, odrađen je dobrovoljnim radom.[5]

Iako su pripreme počele dosta ranije, kao zvaničan početak rada pozorišta označava se 2. decembar. Na ovaj datum 1950. godine izvedena prva predstava za građanstvo. Bila je to Koštana Borisava Stankovića. Režiju za ovu predstavu uradio je Sava Pavlović. Iste godine urađena je još jedna predstava, „Vatra i pepeo” Mire Puc. Režiju je uradio Vojislav Krstonošić. U prvoj pozorišnoj sezoni, urađeno je 8 premijera i održano 45 predstava.[6]

U šestoj sezoni pozorišta (1955/56) predstava Kir Janja Jovana Sterije Popovića, u režiji Save Komnenovića, učestvovala je na Pokrajinskom festivalu kulturno-prosvetnih društava. Po odluci žirija, ovaj komad bio je upućen na Festival amaterskih pozorišta Jugoslavije u Tuzli, gde je bio proglašen najboljom predstavom i dobio dve glumačke nagrade. Ovaj komad doživeo je 34 izvođenja, što je za ondašnje prilike i amatersko pozorište bio veliki uspeh.[7]

Sredinom pedesetih godina, pozorištu se pripaja i Amatersko pozorište „Aranji Janoš”.

U sezoni 1958/59. rešeno je pitanje garderobe i prostorije za rekvizite. Uređen je i Pozorišni klub.

Mala scena zaživela je 1959. godine. Od 9 premijera koje su bile u sezoni 1959/60, dve su bile na maloj sceni.[8]

Tokom pedestih godina, prosečan broj gledalaca po predstavi je bio između 300 i 400.

 
Zgrada u kojoj se nalazi Narodno pozorište Kikinda

1960-te

Prva sačuvana Pravila Pozorišta doneta su na Skupštini 17. januara 1960. godine. Prema njemu, Narodno amatersko pozorište u Kikindi je društvo za negovanje pozorišne umetnosti. Kao takvo, imalo je aktivne, pomažuće i počasne članove. Organi Pozorišta bili su Skupština, Upravni i Kontrolni odbor. Takođe je postojao i Umetnički savet, savetodavni organ kojeg je birala Skupština. Prvi pravlinik o sistematizaciji radnih mesta donesen je februara 1960 godine. Bilo je predviđeno da pozorište ima stalno zaposlene - čistačicu, domara i ekonoma.

Juna meseca, 1960. godine, održan je prvi Susret amaterskih pozorišnih društava Vojvodine (APDV)[8].

Početkom šezdesetih prosečan broj gledalaca po predstavi, smanjio se na ispod 200. Sala, adaptirana početkom pedesetih nije više zadovoljavala uslove za rad, pa se počelo razmišljati o poboljšanju uslova za rad u pozorištu i iznalaženju sredstava za postavljanje parketa, zamenu zavese, menjanje stolica, zamenu elektroinstalacija. Grejanje je u to vreme bilo na čvrsto gorivo.[9]

Dragan Jović, reditelj sa završenom Kazališnom akademijom u Zagrebu, dolazi u Gradsko amatersko pozorište 1964. godine. Ovo je početak dugogodišnje saradnje kikindskog pozorišta sa ovim rediteljem.

Najviši akt, Statut pozorišta, donesen je 1965. godine.

1970-te

Predstava Pa izvol'te u Sakule postavljena je na scenu kikindskog pozorišta u sezoni 1971/72. Ova predstava se, sa 5 sezona prekida, zadržala na repertoaru sve do kraja devedesetih godina. Upravnika u stalnom radnom odnosu, pozorište je dobilo 1974. godine i brojalo je tada petoro stalno zaposlenih (upravnik, reditelj, stolar, ekonom i spremačica). Rekonstrukcija zgrade Pozorišta počela je 1978. godine. Rekonstruisana je glumačka garderoba, napravljen je sanitarni čvor pored garderobe, promenjen je crep na krovu sale. Rekonstrukcija je nastavljena 1979. godine, kada su izvršeni radovi na sceni i u sali. Kraj ove decenije obeležio je odlazak reditelja Dragana Jovića i odluka da se uvedu pozorišni dani. Određeno je da to budu utorak i subota.[10]

1980-te

 
Foaje je otvoren 2019. godine

Pozorište je počelo da sarađuje sa rediteljem iz Beograda, Velimirom Mitrovićem, a ubrzo i sa Ljubosavom Majerom. Novak Bilbija dobio je stalno zaposlenje kao glumac kikindskog pozorišta, ali na tom mestu ostaje samo dve pozorišne sezone. Tokom ove decenije, Pozorište je dva puta nastupalo na Balkanijadi amaterskih pozorišta u Korintu.[11]

Povodom 150 godina od održavanja prve predstave na srpskom jeziku u Kikindi od strane domaćeg ansambla, 1984. godine je na kući u kojoj se nalazila gostiona „Kod zlatnog pluga”, postavljena memorijalna ploča, rad akademskog vajara Nebojše Mitića.

1990-te

U okviru obeležavanja jubileja 40 godina od osnivanja Pozorišta, otvorena je izložba o četiri decenije rada Pozorišta u Narodnom muzeju Kikinda. Televizija Beograd snimila je i prikazala emisiju o kikindskom pozorištu pod nazivom „Pa izvol'te u Kikindu”.

Prekretnica za Pozorište bila je sednica Skupštine pozorišta, održana 27. juna 1991. godine, kada je donesena odluka da se reč amatersko izbaci iz naziva, te je tada pozorište ponelo naziv Narodno pozorište Kikinda. Skupština opštine Kikinda donela je 24. septembra 1992. godine odluku o osnivanju Narodnog pozorišta, tako da je Pozorište od tada i formalno postalo profesionalno.

Dugogodišnji problem sa prostorijama za odlaganje kostima, scenografije i drugim pomoćnim prostorijama rešen je 1992. godine, kada su izdvojena sredstva iz mesnog samodoprinosa za izgradnju pomoćne zgrade.[12]

Pozorište danas uredi

 
Ansambl kikindskog pozorišta u mjuziklu Kauboji, novembra 2019.

Ansambl kikindskog pozorišta broji 13 stalnih članova. Repertoar kikindskog pozorišta je raznovrstan. Kikindski ansambl se tokom decenija oprobao i u klasičnoj i u savremenoj drami, kao i u komedijama, tragedijama, mjuziklima, predstavama iz narodnog života i u predstavama za decu. Predstave sa najdužim stažom i najvećim brojem izvođenja su Pa izvol'te u Sakule, Crvenkapa i zbunjeni vuk, Preljubnici, Nastojnik, Slavuj i kineski car. Predstave se igraju na velikoj, a od 1959. godine i na maloj sceni.[1]

Do oktobra 2019. godine, Narodno pozorište Kikinda premijerno je prikazalo 337 predstava.[13]

Zgrada pozorišta uredi

Zgrada u kojoj se nalazi Kikindsko narodno pozorište sagrađena je 1893. godine. Nekada se u ovoj zgradi nalazio restoran Nacional. Zgrada je deo prostorno kulturno-istorijske celine Kikinde, odnosno Gradskog jezgra Kikinde.[14][15] Rekonstrukcije su izvođene 1978, 1992, 1993, 2003.

U zgradi se nalazi jedna sala, tip gledališta je parter sa galerijom, a kapacitet gledališta 314 (366 sa pomoćnim sedištima).[16] Decembra meseca, 2019. godine, Pozorište je dobilo nov foaje.[17]

Napomene uredi

  1. ^ Zgrada Sinagoge nalazila se u današnjoj Dositejevoj ulici. Srušena je 1952. godine.[4]

Reference uredi

  1. ^ a b Narodno pozorište Kikinda, zvanični sajt Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. decembar 2019) pristupljeno 25.10.2019.
  2. ^ Zvanična prezentacija Grada Kikinde, kulturne ustanove pristupljeno 25.10.2019.
  3. ^ Savin 2000, str. 3.
  4. ^ Jevrejska opština Kikinda Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2020)Pristupljeno 15.12.2019.
  5. ^ Savin 2000, str. 4.
  6. ^ Savin 2000, str. 4-5.
  7. ^ Savin 2000, str. 6.
  8. ^ a b Savin 2000, str. 8.
  9. ^ Savin 2000, str. 10-11.
  10. ^ Savin 2000, str. 14-18.
  11. ^ Savin 2000, str. 19-22.
  12. ^ Savin 2000, str. 22-24.
  13. ^ RTV; Premijera predstave Buba u uhupristupljeno 26.10.2019.
  14. ^ Direkcija za izgradnju grada; Zaštićeno gradsko jezgropristupljeno 26.10.2019.
  15. ^ Protego, graditeljsko nasleđe - Kikinda Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. oktobar 2019)pristupljeno 26.10.2019.
  16. ^ SCEN, lična karta Narodnog pozorišta Kikinda Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. oktobar 2019)pristupljeno 26.10.2019.
  17. ^ „Kikindsko Narodno pozorište publiku dočekuje u novom foajeu”. Radio-televizija Vojvodine. 18. 12. 2019. Pristupljeno 3. 1. 2020. 

Literatura uredi

  • Savin, Sava (2000). Pedeset godina rada Narodnog pozorišta u Kikindi. Kikinda: Narodno pozorište Kikinda. 

Spoljašnje veze uredi