Naučni skepticizam
Naučni skepticizam je ispitivanje da li su tvrdnje u skladu sa empirijskim istraživanjem.[1] Na primer, Robert K. Merton tvrdi da sve ideje moraju biti testirane i da podležu rigoroznim nadzoru zajednice.[2]
Termin
urediNaučni skepticizam se često naziva i racionalanim skepticizmom ili skeptičnom istragom.
Naučni skepticizam se razlikuje od filozofskog skepticizma, koji ispituje naše znanje o prirodi. Novi skepticizam je opisao Pola Kurca kao naučnog skeptika.[3]
Pregled
urediNaučne skeptici smatra da empirijska studija stvarnosti dovodi do istine i da je naučni metod najpogodniji za tu studiju.[traži se izvor]
Naučni skeptici pokušavaju da procene hipoteze verifikacijom i da spreče usvajanja tvrdi zasnovanih na veri. Oni ne tvrde da se neobične izjave moraju automatski odbiti na a priori osnovama, već tvrde da izjave o paranormalnim ili abnormalnim pojavama treba kritički posmatrati i da neverovatne tvrdnje zahtevaju neverovatne dokaze u svoju korist.[traži se izvor]
Skepticizam je i sam deo naučnog metoda; na primer, eksperimentalni rezultat se ne smatra potvrdom dok se ne ponovi rezultat.[4]
Primeri
urediNeke od tema koje naučni skepticizam ispituje su alternativna medicina, natprirodne moći (poput tarot čitanja) i pojedinci (anđeli, božanstva, poltergajsti), čudovišta kriptozoologije (poput Čudovišta iz Loh Nesa), kreacionizam i inteligentni dizajn, teorije zavere, radiestezija i sve ostale pseudonauke. Naučni skeptici ispituju tvrdnje za koje misle da su maloverovatne.[5][6]
Opasnosti pseudonauka
urediAntički grčki filozof Platon je verovao da je oslobođenje drugih od neznanja, bez obzira na njihov prvobitni otpor, velika i plemenita stvar.[7] Moderni skeptični pisci rešavaju ovaj problem na različite načine.
Bertrand Rasel je tvrdio da su pojedinačne akcije čoveka zasnovane na njegovim uverenjima, a ako ta uverenja nisu podržana dokazima, mogu imati razorne posledice.[8] Džejms Randi takođe često piše o prevarama šarlatana.[9] Kritičari alternativne medicine često ukazuju na loše savete kvalifikovanih stručnjaka, koji mogu da dovedu do ozbiljnih povreda ili smrti. Ričard Dokins ukazuje na religiju kao izvor nasilja i smatra kreacionizam pretnjom biologije.[10][11]
Reference
uredi- ^ Stemwedel, Janet D. (17. 04. 2017), „Basic concepts: the norms of science” (blog), ScienceBlogs: Adventures in Ethics and Science, ScienceBlogs: quoting Merton, R. K. (1942)
- ^ Merton, R. K. (1942). The Normative Structure of Science.
- ^ Kurtz 1992, str. 371.
- ^ Wudka, Jose (1998). „What is the scientific method?”. Arhivirano iz originala 01. 06. 2007. g. Pristupljeno 17. 04. 2017.
- ^ Gardner, Martin (1957). Fads and Fallacies in the Name of Science. Dover. ISBN 978-0-486-20394-2. Tekst „Martin Gardner” ignorisan (pomoć)
- ^ „Skeptics Dictionary Alphabetical Index Abracadabra to Zombies”. skepdic.com. 2007. Pristupljeno 17. 04. 2017.
- ^ Allegory of the cave, Plato The Republic, (New Cambridge University Press translation by Tom Griffith and G.R.F. Ferrari into English). ISBN 978-0-521-48443-5.
- ^ Russell, Bertrand (1928). „On the Value of Scepticism”. The Will To Doubt. Positive Atheism. Arhivirano iz originala 25. 08. 2018. g. Pristupljeno 27. 05. 2007.
- ^ Fighting Against Flimflam Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (2. novembar 2012), TIME, June. 24, 2001
- ^ Dawkins 2007.
- ^ Better living without God?
Literatura
uredi- Dawkins, Richard (2007). The God Delusion. Black Swan. ISBN 978-0-552-77429-1.
