Nacionalna biblioteka Češke Republike
Nacionalna biblioteka Češke Republike (češ. Národní knihovna České republiky) osnovana je 1777. godine i nalazi se u Pragu u sklopu Klementinuma, istorijskog kompleksa građevina koji potiče još iz XI veka. Češka nacionalna biblioteka se smatra najstarijom bibliotekom te vrste u svetu i najvećom bibliotekom u Češkoj.
| Národní knihovna České republiky | |
 Barokna sala Nacionalne biblioteke Češke Republike | |
| Osnivanje | 1777. |
|---|---|
| Lokacija | Prag Češka Republika |
| Vrsta | nacionalna biblioteka |
| Obim | fond od ukupno 7.275.680 publikacija (2017) |
| Članovi | 24.523 (2017) |
| Direktor | Martin Kocanda |
| Adresa | Klementinum 190 |
| Veb-sajt | Nacionalna biblioteka Češke Republike |
Istorija uredi
U XIV veku, tačnije 1348. godine nastao je Karlov univerzitet. Karlo IV je poklonio zbirku kodeksa univerzitetu. Za vreme srednjeg veka ta zbirka je dopunjena sa oko 5000 kodeksa i predstavljala je srce Univerzitetske biblioteke.[1] Godine 1622. biblioteka Karlovog univerziteta premeštena je u Klementinum. Nacionalna biblioteka u okviru Klementinuma se razvijala uporedo sa Karlovim univerzitetom i ove dve institucije su bile usko povezane. Krajem XVIII veka biblioteka Karlovog univerziteta spaja se sa jezuitskom bibliotekom i dobija naziv Carsko-kraljevska nacionalna i univerzitetska biblioteka. Uvodi se i pravilo o obaveznom primerku koje se odnosi na knjige štampane u Češkoj. Slovenska biblioteka je nastala 1924. godine, a nakon pet godina prebačena je u Klementinum. Ime biblioteke je promenjeno 1935. u Nacionalna i univerzitetska biblioteka, a 1958. sve praške biblioteke su sjedinjene u jednu, centralizovanu biblioteku pod imenom Državna biblioteka Češke Republike.[2] Godine 1990. dobija ime koje i danas nosi – Nacionalna biblioteka Češke Republike.
Zbirke uredi
Najdragoceniji srednjovekovni rukopisi sačuvani u Nacionalnoj biblioteci su Codex Vyssegradensis i Passional of Abbes Kunigunde.
Fond biblioteke uredi
Nacionalna biblioteka Češke Republike sadrži preko šest i po miliona jedinica, a godišnje se fond proširi za oko 80 hiljada jedinica. Ona sakuplja, obrađuje, čuva i daje na korišćenje publikacije koje su uglavnom vezane za bohemistiku, kao i dokumentima iz oblasti prirodnih i društvenih nauka. Kolekcije iz oblasti istorije su najviše češkog i evropskog porekla. Vrednost njenih jedinica čini je jednom od najvažnijih biblioteka u Evropi a i u svetu. Kodeksi poklonjeni od strane Karla IV se danas čuvaju kao Biblioteka Stara Karolina. Takođe, ovde se čuvaju i orijentalni rukopisi kao i grčki papirusi. Nacionalna biblioteka Češke sadrži i sačuvani deo Tiho de Braheove biblioteke kao i lične biblioteke Bernarda Bolzana, Františeka Šalde i Jana Vlčeka. Jedna od često konsultovanih biblioteka je Mocartiana – napravljena u čast Volfganga Amadeusa Mocarta i nalazi se u muzičkom odeljku.[3] Slovenska biblioteka zauzima bitan deo Nacionalne biblioteke Češke Republike i sadrži oko 800 000 jedinica i najveća je biblioteka specijalizovana za Slovene.
Poslovanje uredi
Nacionalna biblioteka Češke Republike nudi usluge za preko milion korisnika godišnje, uglavnom studentima, nastavnicima, akademicima i naučnicima. Kao nacionalna biblioteka, ona ustanovljuje mrežu javnih biblioteka i koordinira rad u njoj, sarađuje sa stranim bibliotečkim, kulturnim i naučnim institucijama, dodeljuje međunarodni standardni broj za monografske publikacije, izrađuje katalogizaciju u publikciji i obavlja međunarodnu međubibliotečku pozajmicu.[1] Nacionalna biblioteka je glavna pokretačka sila iza projekta CASLIN čiji je cilj povezivanje i razmena informacija između čeških i slovačkih biblioteka. Uključena je u Uneskov program Pamćenje sveta, započet 1992. godine. Učestvovanjem u ovom programu ona štiti, čini večnim i javnosti olakšava i ubrzava dostupnost retkih i starih rukopisa. Cilj je da se dokumenti digitalizuju, odnosno skeniraju u visokom kvalitetu i budu praćeni odgovarajućim detaljnim i iscrpnim opisom. Nacionalna biblioteka Češke je 2005. dobila međunarodnu nagradu od strane Uneska za svoj trud u digitalizovanju starih tekstova.
Incidenti uredi
Biblioteka je bila pogođena evropskim poplavama 2002. godine, a neki dokumenti su premešteni na više nivoe kako bi se izbegao višak vode.[4] Preko 4.000 knjiga je uklonjeno iz biblioteke u julu 2011. godine nakon poplave u delovima glavne zgrade.[5] U decembru 2012. godine u biblioteci je izbio požar, ali u tom događaju niko nije povređen.[6]
Reference uredi
- ^ a b Vraneš, Aleksandra. „Češke biblioteke”. Glasnik Narodne biblioteke Srbije. 3 (2001): 215—220.COBISS.SR 103957260
- ^ „Národní knihovna České republiky”. Pristupljeno 10. 4. 2017.
- ^ Oulíková, Petra. The Klementinum : a guide (2006 izd.). Prague: National Library of the Czech Republic. str. 10.
- ^ „Art saved from European floods”. BBC News. 15. 8. 2002. Pristupljeno 8. 5. 2014.
- ^ „Water accident in National Library”. Radio Prague. 21. 7. 2011. Pristupljeno 8. 5. 2014.
- ^ „No injuries in Czech National Library fire”. Radio Prague. 4. 12. 2012. Pristupljeno 8. 5. 2014.
Literatura uredi
- The Klementinum : a guide / Petra Oulíková ; [translation Kateřina Millerová, Sean Mark Miller]. - 1st ed. - Prague : National Library of the Czech Republic, 2006.
- Libraries and librarianship in the Czech Republic / [compiled by Eva Marvanová in co-operation with Jarmila Burgetová ... et al. ; translation Ota Brídl]. - 2nd updated ed. - Prague : National Library of the Czech Republic, 2009
- National Library of the Czech Republic : Slavonic Library. - Prague : National Library of the Czech Republic
- Národní knihovna České republiky : průvodce historií / [sestavila Eva Novotná]. - Praha : Národní knihovna ČR, 1997.
