Википедија

Nacionalna država

Nacionalna država je vrsta države koja sjedinjuje političku srž države s kulturnom srži nacije, s ciljem da iz njih izvede svoj politički legitimitet da vlada i potencijalno svoj status suverene države.[1][2] Država je poseban politički i geopolitički entitet, dok je nacija i kulturna i etnička. Termin „nacionalna država” podrazumijeva da se to dvoje poklapaju u državi koja je odlučila da prihvati i podrži određenu kulturnu grupu koja je povezana sa njom.

Portret „ratifikacije Minsterskog ugovora“, jednog od ugovora koji je doveo do Vestfalskog mira, gde je rođen koncept „nacionalne države“.

Koncept nacionalne države može se uporediti s konceptima multinacionalne (višenacionalne) države, gradom-državom,[3][4][5] carstvom, konfederacijom i drugim državnim oblicima sa kojima se može preklapati, i suprotstavljati se njima. Ključna razlika je u identifikaciji ljudi s politikom u „nacionalnoj državi”.

Nacionalna država je politička jedinica u kojoj su država i nacija podudarni.[6][7][8][9] To je precizniji pojam od „zemlje“, pošto država ne mora da ima dominantnu etničku grupu.

Nacija, u smislu zajedničke etničke pripadnosti, može uključivati dijasporu ili izbeglice koje žive van nacionalne države; neki narodi u ovom smislu nemaju državu u kojoj ta etnička pripadnost preovlađuje. U opštijem smislu, nacionalna država je jednostavno velika, politički suverena zemlja ili administrativna teritorija. Nacionalna država može biti u suprotnosti sa:

Istorija i poreklo uredi

U Francuskoj, tvrdi Erik Hobsbom, francuska država je prethodila formiranju francuskog naroda. Hobsbaum smatra da je država stvorila francusku naciju, a ne francuski nacionalizam, koji je nastao krajem 19. veka, u vreme Drajfusove afere. U vreme Francuske revolucije 1789. godine, samo polovina Francuza je govorila francuski, a 12–13% govorilo je verziju koja se nalazila u literaturi i obrazovnim ustanovama, prema Hobsbaumu.[13]

Tokom ujedinjenja Italije broj ljudi koji su govorili italijanski jezik bio je još manji. Francuska država je promovisala zamenu različitih regionalnih dijalekata i jezika centralizovanim francuskim jezikom, kao i Italija. Uvođenje regrutacije i zakona Treće republike o javnoj nastavi iz 1880-ih olakšali su stvaranje nacionalnog identiteta prema ovoj teoriji.[14]

Istoričari Hans Kon, Lija Grinfeld, Filip Vajt i drugi klasifikovali su nacije kao što su Nemačka ili Italija, gde je kulturno ujedinjenje prethodilo državnom ujedinjenju, kao etničke nacije ili etničke nacionalnosti. Međutim, „državne” nacionalne jedinice, kao što su u Francuskoj, Engleskoj ili Kini, verovatnije da će cvetati u multietničkim društvima, proizvodeći tradicionalnu nacionalnu baštinu građanskih naroda ili nacionalnosti sa sedištem u teritoriji.[15][16][17] Neki autori dekonstruišu razliku između etničkog nacionalizma i građanskog nacionalizma zbog dvosmislenosti pojmova. Oni tvrde da je paradigmatski slučaj Ernesta Renana idealizacija i da ga treba tumačiti u okviru nemačke tradicije, a ne u suprotnosti sa njom. Na primer, oni tvrde da su argumenti koje je Renan koristio na konferenciji Šta je nacija? nisu u skladu sa njegovim razmišljanjem. Ova navodna građanska koncepcija nacije bila bi određena samo slučajem gubitka Alzasa i Lorene u Francusko-pruskom ratu.[18]

Ideja nacionalne države bila je i povezana je sa usponom modernog sistema država, koji se često naziva „vestfalskim sistemom“ u odnosu na Vestfalski ugovor (1648). Odnos snaga, koji je karakterisao taj sistem, zavisio je od njegove efikasnosti na jasno definisanim, centralno kontrolisanim, nezavisnim entitetima, bilo carstvima ili nacionalnim državama, koji priznaju jedni drugima suverenitet i teritoriju. Vestfalski sistem nije stvorio nacionalnu državu, ali nacionalna država ispunjava kriterijume za sastavne države (pod pretpostavkom da ne postoji sporna teritorija). Pre Vestfalskog sistema, najbliži geopolitički sistem bio je „Čanjuanski sistem“ uspostavljen u istočnoj Aziji 1005. godine Čanjuanskim ugovorom, koji je, kao i Vestfalski mirovni ugovori, označavao nacionalne granice između nezavisnih režima kineske dinastije Song i nomadske dinastije Ljao.[19] Ovaj sistem je kopiran i razvijan u istočnoj Aziji u narednim vekovima sve do uspostavljanja panevroazijskog Mongolskog carstva u 13. veku.[20]

Nacionalna država je dobila filozofsku osnovu u eri romantizma, isprva kao „prirodni“ izraz pojedinačnih naroda (romantičarski nacionalizam: videti koncepciju naroda Johana Gotliba Fihtea, kojoj se kasnije suprotstavio Ernest Renan). Sve veći naglasak tokom 19. veka na etničkom i rasnom poreklu nacije, doveo je do redefinisanja nacionalne države u ovim terminima.[17] Rasizam, koji je u Bulenvilovim teorijama bio inherentno antipatriotski i antinacionalistički, spojio se sa kolonijalističkim imperijalizmom i „kontinentalnim imperijalizmom“, pre svega u pangermanskim i panslovenskim pokretima.[21]

Prema Andreasu Vimeru i Juvalu Fajnštajnu, nacionalne države su imale tendenciju da nastanu kada su promene moći omogućile nacionalistima da zbace postojeće režime ili apsorbuju postojeće administrativne jedinice.[22] Sjue Li i Alekander Hiks povezuju učestalost stvaranja nacionalnih država sa procesima difuzije koji potiču od međunarodnih organizacija.[23]

Reference uredi

  1. ^ Tishkov, Valery A. (januar 2000). „Forget the `nation`: post-nationalist understanding of nationalism”. Ethnic and Racial Studies. 23 (4): 625–650 [str. 627]. doi:10.1080/01419870050033658. 
  2. ^ Connor, Walker (oktobar 1978). „A nation is a nation, is a state, is an ethnic group is a … .”. Ethnic and Racial Studies. 1 (4): 377—400. doi:10.1080/01419870.1978.9993240. 
  3. ^ Radan, Peter (2001). The break-up of Yugoslavia and international law (1. publ. izd.). New York: Routledge. str. 14. ISBN 978-0-415-25352-9. 
  4. ^ Keith, Alfred M. Boll ; foreword by Kenneth (2007). Multiple nationality and international law. Leiden: M. Nijhoff. str. 67. ISBN 978-90-04-14838-3. 
  5. ^ Elazar, Daniel J. (1998). Covenant and civil society : the constitutional matrix of modern democracy. New Brunswick, N.J.: Transaction. str. 129. ISBN 978-1-56000-311-3. 
  6. ^ Cederman, Lars-Erik (1997). Emergent Actors in World Politics: How States and Nations Develop and Dissolve. 39. Princeton University Press. str. 19. ISBN 978-0-691-02148-5. JSTOR j.ctv1416488. S2CID 140438685. doi:10.2307/j.ctv1416488. „When the state and the nation coincide territorially and demographically, the resulting unit is a nation-state.” 
  7. ^ Brubaker, Rogers (1992). Citizenship and Nationhood in France and Germany (na jeziku: engleski). Harvard University Press. str. 28. ISBN 978-0-674-25299-8. „A state is a nation-state in this minimal sense insofar as it claims (and is understood) to be a nation's state: the state 'of' and 'for' a particular, distinctive, bounded nation.” 
  8. ^ Hechter, Michael (2000). Containing Nationalism (na jeziku: engleski). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-829742-0. 
  9. ^ Gellner, Ernest (2008). Nations and Nationalism (na jeziku: engleski). Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-7500-9. 
  10. ^ Peter Radan (2002). The break-up of Yugoslavia and international law. Psychology Press. str. 14. ISBN 978-0-415-25352-9. Pristupljeno 25. 11. 2010. 
  11. ^ Alfred Michael Boll (2007). Multiple nationality and international law. Martinus Nijhoff Publishers. str. 67. ISBN 978-90-04-14838-3. Pristupljeno 25. 11. 2010. 
  12. ^ Daniel Judah Elazar (1998). Covenant and civil society: the constitutional matrix of modern democracy. Transaction Publishers. str. 129. ISBN 978-1-56000-311-3. Pristupljeno 25. 11. 2010. 
  13. ^ Hobsbawm, Eric (1992). Nations and nationalism since 1780 (2nd izd.). Cambridge University Press. str. 60. ISBN 0521439612. 
  14. ^ „French language law: The attempted ruination of France's linguistic diversity.”. Trinity College Law Review (TCLR) | Trinity College Dublin (na jeziku: engleski). 2015-03-04. Pristupljeno 2022-04-08. 
  15. ^ Kohn, Hans (1955). Nationalism: Its Meaning & History
  16. ^ Greenfeld, Liah (1992). Nationalism: Five Roads to Modernity
  17. ^ a b White, Philip L. (2006). 'Globalization and the Mythology of the Nation State', In A.G. Hopkins, ed. Global History: Interactions Between the Universal and the Local Palgrave Macmillan, pp. 257–284
  18. ^ Azurmendi, Joxe: Historia, arraza, nazioa, Donostia: Elkar, 2014. ISBN 978-84-9027-297-8
  19. ^ Chen, Yuan Julian (jul 2018). „Frontier, Fortification, and Forestation: Defensive Woodland on the Song–Liao Border in the Long Eleventh Century”. Journal of Chinese History (na jeziku: engleski). 2 (2): 313—334. ISSN 2059-1632. S2CID 133980555. doi:10.1017/jch.2018.7. 
  20. ^ Pakhomov, Oleg (2022). Political Culture of East Asia – a civilization of total power. [S.l.]: Springer-Verlag, Singapore. ISBN 978-981-19-0778-4. OCLC 1304248303. 
  21. ^ See Hannah Arendt's The Origins of Totalitarianism (1951)
  22. ^ Wimmer, Andreas; Feinstein, Yuval (2010). „The Rise of the Nation-State across the World, 1816 to 2001”. American Sociological Review (na jeziku: engleski). 75 (5): 764—790. ISSN 0003-1224. S2CID 10075481. doi:10.1177/0003122410382639. 
  23. ^ Li, Xue; Hicks, Alexander (2016). „World Polity Matters: Another Look at the Rise of the Nation-State across the World, 1816 to 2001”. American Sociological Review (na jeziku: engleski). 81 (3): 596—607. ISSN 0003-1224. S2CID 147753503. doi:10.1177/0003122416641371. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Nacionalna država na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национална_држава&oldid=27674369”