Nacionalni park Kopaonik
Nacionalni park Kopaonik se nalazi u jugozapadnom delu Republike Srbije. Zbog svojih prirodnih vrednosti, 1981. godine Kopaonik je proglašen za nacionalni park. Nacionalni park Kopaonik obuhvata površinu od 11.810 ha i po broju endemičnih vrsta predstavlja jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta endemične flore Srbije.
| Nacionalni park Kopaonik | |
|---|---|
IUCN kategorija II (nacionalni park) | |
 Detalj sa Kopaonika | |
  | |
| Mjesto |  Srbija |
| Najbliži grad | Raška |
| Koordinate | 43° 19′ 00″ N 20° 50′ 00″ E / 43.31667° S; 20.83333° I |
| Površina | 11.810 ha |
| Osnovano | 1981. godine |
| Upravljačko tijelo | Srbija |
Planina Kopaonik
urediKopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji; pruža se od severozapada ka jugoistoku oko 75 km, dosežući u srednjem delu širinu oko 40 km.
Najviši deo je prostrana površ Ravni Kopaonik, oko koje se dižu Suvo rudište sa Pančićevim (Milanovim) vrhom (2017 m) na kome je Pančićev mauzolej, Karaman (1934 m), Gobelja (1834 m) i dr. Jugoistočno od Suvog rudišta greben Kopaonika je sužen i raščlanjen u niz plastastih uzvišenja: Čardak (1590 m), Šatorica (1750 m) i Oštro koplje (1789 m), između kojih su široke presedline.
Na Kopaoniku je najrasprostranjenija raskomadana šumsko-pašnjačka zona središnje Srbije. Na višim delovima je četinarska smrčeva i jelova, a po stranama bukova i hrastova šuma. On se nalazi u centralnom delu Srbije.
Rezervati prirode
urediPod posebnom zaštitom Nacionalnog parka je 698 hektara - izdvojenih u: 11 rezervata prirode i 26 prirodnih spomenika, 12 geomorfoloških, 6 geoloških, 8 hidroloških i 15 objekata svrstanih u nepokretna kulturna dobra.
Prirodni rezervati nacionalnog parka su sledeći lokaliteti:
- Kozje stene
- Vučak
- Mrkonja
- Jankova bara
- Gobelja
- Barska reka
- Samokovska reka
- Metođe
- Jelak
- Suvo rudište
- Duboka
Biodiverzitet
urediFlora i fauna
urediKopaonik je mesto na kome se mogu naći primerci endemske flore kao što su Kopaonička čuvarkuća (Sempervirum kopaonicense), Pančićeva potočarka (Cardamine pancicii) i kopaonička ljubičica (Viola copanicensis).
Od mnogobrojnih životinjskih vrsta najznačajniji su sivi soko (Falco peregrinus), zlatni orao (Aquila curvirostra), sova (Bubo bubo), divlja mačka (Felis silvestris) i jelen (Capreolus capreolus).
Šumske zajednice
uredi
Na zonama odgovarajuće nadmorske visine sreću se šumske zajednice:
Reliktne i endemične vrste biljaka
urediU tim zajednicama se mogu naći i mnoge reliktne i endemične vrste biljaka:
| Biljne vrste Kopaonika u kategorijama međunarodne asocijacije za zaštitu prirode (IUCN) | |
| Kategorija | Vrste |
|---|---|
| Vrste u opasnosti da iščeznu | Potentilla palustris i Gentiana lutea |
| Ranjive vrste | Pinus silvestris, Dactyloriza majalis, Trolius europaeus, Geum montanum i Leontopodium alpinum |
| Iščezle (neodređene) vrste | Anemone narcisiflora, Primula minima, Geum reptans, Silene saxifraga i Narcissus radiflorus |
| Retke vrste | Arctostaphilus uva ursi, Gentiana cruciata, Aster alpinus, Iris graminea, … |
| Podaci su preuzeti sa zvanične prezentacije NP Kopaonik.[1] | |
| Biljne vrste Kopaonika koje su zaštićene posebnom uredbom Vlade Republike Srbije | ||
| Broj | Srpski naziv | Latinski naziv |
|---|---|---|
| 01. | Lycopodium annotinum | |
| 02. | Diphasium complanatum | |
| 03. | Thelypteris palustris | |
| 04. | Evropska tisa | Taxus baccata |
| 05. | Salix rosmarinifolia | |
| 06. | Anemone apennina | |
| 07. | Potentila palustris | |
| 08. | Astragalus dasyanthus | |
| 09. | Planinski javor | Acer heldreichii |
| 10. | Maslinica | Daphne laureola |
| 11. | Pirola rotundifolia | |
| 12. | Goniolimon collinum | |
| 13. | Gentiana lutea L.subsp.symphiandra | |
| 14. | Gentiana acaulis | |
| 15. | Gorka detelina | Menyanthes trifoliata |
| 16. | Runolist | Leontopodium alpinum |
| 17. | Tulipa scardica | |
| 18. | Lilium martagon | |
| 19. | Gladiolus imbricatus | |
| 20. | Stipa pulcherrima | |
| 21. | Cyperus longus | |
| 22. | Goodiera repens | |
| 23. | Dactylorhyza incarnata | |
| 24. | Dactylorhyza cordigera | |
| 25. | Dactylorhyza majalis | |
| 26. | Orchis coryophora | |
| 27. | Gumnadenia odoratissima | |
| 28. | Leucorchis friwaldi | |
| 29. | Leucorchis atrorubens | |
| 30. | Listera cordata | |
| Podaci su preuzeti sa zvanične prezentacije NP Kopaonik.[1] | ||
Klima
urediSa skoro 200 sunčanih dana godišnje, Kopaonik zaslužuje svoje drugo ime „Sunčana planina“. Južni položaj, visina i otvorenost terena sprečava zadržavanje oblaka nad planinom. Hladan vazduh pada u okolne ravnice i uvale, tako da zimske temperature nisu preniske. Prosečna godišnja temperatura je 3,7 °C. Sneg počinje krajem novembra i traje do maja, prosečno 159 dana godišnje. Nivo padavina je veći od 1000 mm godišnje.
Vidi još
urediReference
uredi- ^ a b „Nacionalni Park Kopaonik”. Nacionalni Park Kopaonik (na jeziku: srpski). Pristupljeno 27. 12. 2017.
