Najm ed Din Ajub

El Malik el Afdal Najm ed Din Ajub ibn Šadhi ibn Marvan (arapski:الملك ألأفضل نجم الدين أيوب بن شاﺬي بن مروان; umro 9. avgusta 1173. godine) je bio kurdski vojnik iz Dvina, otac čuvenog vojskovođe Saladina. Dinastija Ajubida nosila je ime po njemu.

Ajubidsko carstvo 1188. godine

Biografija

Ajub je bio sin Šadhi ibn Marvana i brat Širkua. Pripadao je plemenu Ravadija, ogranku plemena Hadhabani. Ravadidi su bili arapskog porekla i na prostore grada Dvina stigli su oko 758. godine iz Arbele (današnji Erbil u Iraku). Porodica je bila usko povezana sa dinastijom Šadadida, a kada su oni svrgnuti sa vlasti u Dvinu (1130), Šadhi je porodicu preselio najpre u Bagdad, a potom u Tikrit gde je imenovan za lokalnog guvernera. Ajub je nasledio svoga oca kao guverner Tikrita. Od 1132. godine je u službi Zengija. Učestvovao je u borbi protiv seldžučkog sultana kod Tikrita i spasao je Zengiju život prilikom povlačenja preko Tigra. Širku je 1136. godine ubio hrišćanina sa kojim se posvađao u Tikritu. Brat ga je proterao iz grada. Saladin, Ajubov sin je, navodno, rođen u noći kada je Širku napustio grad. Širku je, u međuvremenu, stupio u službu Nud ad Dina, Zengijevog sina, koji je nameravao da osvoji Damask. Kada su krstaši 1148. godine, tokom Drugog krstaškog rata, opseli Damask, njegov emir, Muin ed Din Unur, primoran je na savez sa Nud ad Dinom. Nakon Nur ad Dinovog zauzeća Damaska (1154), Ajub je postavljen za guvernera. Ajubov sin Saladin takođe je služio Nur ad Dina. Istakao se prilikom krstaških pohoda na Fatimidski Egipat. Ajub mu se 1170. godine pridružio u Egiptu. Saladin je zbacio poslednjeg fatimidskog kalifa El Adida. Najpre je bio El Adidov vezir nasledivši na tom mestu svoga strica Širkua. Ubrzo je preuzeo kontrolu nad Egiptom nakon čega otpočinje sukob sa Nur ad Dinom.

Osvajanje Egipta Saladin je prikazao kao svoju zaslugu. To mu je donelo ogromnu popularnost koja nije odgovarala Nur ad Dinu. Saladin mu je sve više izmicao kontroli. Godine 1171. Saladin opseda krstaški Krak de Montreal. Grad je bio spreman na predaju. Međutim, Saladin je doznao da se Nur ad Din približava sa svojom vojskom da preuzme vođstvo, pa je napustio opsadu uz izgovor da su se promenile vremenske prilike. Sukob između Saladina i Nur ad Dina bio je sve očigledniji. Tada se umešao Saladinov otac Ajub i Saladinu rekao:

„ Ja sam ti otac i nema nikoga ko bi te više voleo i želeo ti više dobra. Ali, znaj, ovo i govorim pred Bogom. Ukoliko ja ili tvoj stric vidimo Nur ad Dina ovde mi nećemo moći a da ne padnemo i poljubimo zemlju pred njegovim nogama. Ako nam naredi da ti odsečemo glavu, mi ćemo to učiniti bez ikakvog oklevanja. Ako Nur ad Din dođe čak i sam, bez ijednog vojnika, niti jedan od emira, niti jedan od vojnika neće se usuditi da pred njim ostane u sedlu. Ova zemlja, Egipat, je njegova, a ti si ovde samo guverner ”

Bila je to strahovita lekcija Saladinu iz feudalne lojalnosti. Najm ed Din Ajub je 31. jula 1173. godine teško povređen nakon pada sa konja. Od posledica tog pada umro je 9. avgusta iste godine. Njegova smrt povećala je tenzije između Saladina i Nur ad Dina. Nur ad Din je pozvao Saladina da uzme učešća u napadu na Jerusalimsku kraljevinu, ali se Saladin vratio kući kada je saznao za smrt svoga oca. Nur ad Din je ipak odustao od bilo kakve akcije protiv Saladina iako je ovaj poslao svoga brata Šam ed Daulu da osvoji Jemen. Nur ad Din je umro 15. maja 1174. godine. Nasledio ga je sin Malik Salih Ismail. Saladin je ubrzo preuzeo kontrolu nad celim Egiptom i Sirijom uspostavljajući vlast dinastije Ajubida koja je po Najm ed Dinu Ajubu i ponela ime.

Potomstvo

Najm ed Din Ajub je imao više dece:

• Nur ed Din Šahanšah (umro 1148)
• Salah ed Din Jusuf (1137-1193)
• El Malik el Adil Sajf ed Din Abu Bekr Ahmad (1145-1218)
• El Malik el Muazam Šams ed Davla Turanšah (umro 1181)
• Tadž el Muluk Abu Said Buri (umro 1184)
• El Malik el Aziz Sajf el Islam Tugtigin (umro 1197)
• nepoznate ćerke

Izvori

• Baha ad-Din ibn Shaddad, The Rare and Excellent History of Saladin, ed. D. S. Richards, Ashgate, 2002.
• The Damascus Chronicle of the Crusades, Extracted and Translated from the Chronicle of Ibn al-Qalanisi. H.A.R. Gibb, 1932 (reprint, Dover Publications, 2002)
• Vladimir Minorsky, "The Prehistory of Saladin", in Studies in Caucasian History, Cambridge University Press, (1957). str. 124–132. (available online Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. januar 2021))
• M. C. Lyons and D. E. P. Jackson, Saladin: the Politics of the Holy War, Cambridge University Press, 1982.
• P. M. Holt, The Age of the Crusades: The Near East from the Eleventh Century to 1517, Longman, 1986.
• Fajfrić, Željko (2006). Istorija krstaških ratova. Sremska Mitrovica: Tabernakl. ISBN 978-86-85269-05-9. 
• Rene Gruse, Krstaška epopeja, IK Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, 2004. godina