Неки то воле вруће
Neki to vole vruće (engl. Some Like It Hot) komedija je iz 1959. godine, sa Merilin Monro u glavnoj ulozi. Američki filmski institut je ovaj film proglasio za najbolju komediju svih vremena.[1][2] Ovo je jedini film za koji je Monro dobila neku veliku filmsku nagradu – Zlatni globus za najbolju glavnu glumicu. Pored toga, film je osvojio Oskar za najbolji kostim, a bio je nominovan za još pet Oskara, između ostalih i za Oskar za najboljeg glavnog glumca (Lemon).
| Neki to vole vruće | |
|---|---|
 Jugoslovenski poster | |
| Izvorni naslov | Some Like It Hot |
| Žanr | komedija |
| Tvorac | Bili Vajlder |
| Režija | Bili Vajlder |
| Scenario | Bili Vajlder |
| Producent | Bili Vajlder |
| Glavne uloge | Merilin Monro |
| Godina | 1959. |
| Trajanje | 122 minuta |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski |
| Budžet | 2,9 miliona dolara |
| Zarada | 49 miliona dolara |
| IMDb veza | |
Radnja uredi
U februaru 1929, u Čikagu iz doba prohibicije, Džo je džez saksofonista i neodgovorni, impulsivni ženskaroš; njegov anksiozni prijatelj Džeri je džez kontrabasista. Oni rade u ilegalnom noćnom klubu u vlasništvu gangstera „Kamašne” Kolomba. Na dojavu doušnika „Čačkalice” Čarlija, policija je izvršila raciju u lokalu. Džo i Džeri beže, ali kasnije slučajno svedoče kako Kamašna i njegovi pristaši ubijaju „Čačkalicu” i njegovu bandu iz osvete. Kamašna i njegova banda ih vide dok beže. Bez novca, uplašeni i očajnički želeći da pobegnu iz grada, Džo i Džeri se maskiraju u žene i predstavljaju se kao Džozefina i Dafne kako bi se pridružili Slatkoj Sju i njenom ženskom bendu koji se vozom uputio u Majami. Džo i Džeri upoznaju „Šećer” Kejn, glavnu pevačicu benda i sviračicu ukulelea.
Džo i Džeri postaju opsednuti Šećer i takmiče se za njenu naklonost, dok pritom zadržavaju svoje maske. Šećer se poverava „Džozefini” da je raskrstila sa muškim saksofonistima, koji su je u prošlosti samo iskorišćavali. Nada se da će na Floridi pronaći nežnog milionera sa naočarima. Tokom zabranjenog opijanja i provoda u vozu, „Džozefina” i „Dafne” postaju bliske prijateljice sa Šećer.
Nakon dolaska u Majami, Džo se udvara Šećer tako što se ponovo prerušava, ovaj put u milionera Juniora, naslednika kompanije Šel, dok se pretvara da je ravnodušan prema njoj. Pravi milioner, stariji čovek Osgud Filding III, uporno proganja „Dafne”, čije odbijanje samo povećava njegov apetit. Poziva „nju” na večeru sa šampanjcem na svojoj jahti, Nova Kaledonija. Džo ubeđuje Džerija da zadrži Osguda na kopnu kako bi „Junior” mogao da odvede Šećer na Osgudovu jahtu, pretvarajući se da je njegova. Na jahti, „Junior” govori Šećer da ga je psihička trauma ostavila impotentnim i frigidnim, ali da bi se oženio onom ženom koja bi mogla da ga izleči. Šećer pokušava da ga uzbudi, sa popriličnim uspehom. U međuvremenu, „Dafne” i Osgud plešu tango do zore. Kada se Džo i Džeri vrate u hotel, Džeri mu otkriva da je Osgud zaprosio „Dafne” i da je on, kao Dafne, pristao, očekujući momentalni razvod i veliku novčanu nagodbu kada se otkrije njegova prevara. Džo ubeđuje Džerija da se ne može oženiti Osgudom.
U hotelu se održava konferencija za „Prijatelje italijanske opere”, koja je u stvari veliki sastanak nacionalnog kriminalnog sindikata, kojim predsedava „Mali Bonaparta”. Kamašna i njegova banda prepoznaju Džoa i Džerija kao svedoke koje su tražili. Džo i Džeri, u strahu za svoje živote, shvataju da moraju da napuste bend i hotel. Džo slama Šećerino srce govoreći joj da on, Junior, mora da se oženi ženom koju odabere njegov otac i da se preseli u Venecuelu. Džo i Džeri izbegavaju Kamašnine ljude skrivajući se ispod stola na banketu sindikata. Bonapartini atentatori ubijaju Kamašnu i njegove ljude na banketu; opet, Džo i Džeri su svedoci i beže kroz hotel. Džo, obučen kao Džozefina, vidi Šećer na sceni kako peva tužnu pesmu zbog izgubljene ljubavi. On trči na platformu i ljubi je, zbog čega Šećer shvata da su Džozefina i Junior ista osoba.
Džeri ubeđuje Osguda da odveze „Dafne” i „Džozefinu“ svojom jahtom. Šećer trči sa bine na kraju svog nastupa i skače na Osgudov čamac baš kada napušta dok sa Džoom, Džerijem i Osgudom. Džo priznaje svoju prevaru Šećer i kaže joj da nije dovoljno dobar za nju, ali Šećer ga ipak želi. U međuvremenu, Džeri navodi razloge zbog kojih „Dafne” i Osgud ne mogu da se venčaju, od pušačke navike do neplodnosti. Osgud međutim ne mari za njih; on voli Dafne i odlučan je da se venčaju. Ogorčen, Džeri skida periku i kaže: „Ja sam muškarac!” Osgud, neuznemiren, odgovara: „Pa, niko nije savršen.”
Uloge uredi
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Merilin Monro | „Šećer” (Kejn Kovalčik) |
| Toni Kertis | Džo / „Džozefina” / Junior |
| Džek Lemon | Džeri / „Džeraldina” / Dafne |
| Džordž Raft | „Kamašna” Kolombo |
| Džo Braun | Osgud Filding |
| Nehemija Persof | „Mali Bonaparta” |
Izvori uredi
- ^ „AFI's 100 Years...100 Laughs - Wikipedia, the free encyclopedia”. Pristupljeno 22. 6. 2011.
- ^ „The 100 greatest comedies of all time”. www.bbc.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-25.
Spoljašnje veze uredi
- Neki to vole vruće na sajtu IMDb (jezik: engleski)
