Википедија

Nekropola u Varni

некропола пронађена на око 4. километра од центра Варне

Nekropola u Varni (bug. Варненски халколитен некропол) je nekropola pronađena na oko 4. kilometra od centra Varne, i blizu jezera Varna, sa kraja V i početka IV milenijuma p. n. e. To jedno od najznačajnijih arheoloških otkrića 20. veka.

Predmeti iz nekropole u Varni.

Na ovom lokalitetu pronađeno je 294 groba, od kojih mnogi sadrže primere napredne metalurgije zlata i bakra, zatim grnčariju (oko 600 komada, od kojih su neki obojeni zlatom), kvalitetna sečiva od kremena i opsidijana, perle i školjke. Najstarije obrađeno zlato na svetu pronađeno je u nekropoli - potiče iz perioda od 4400. do 4100. godine p. n. e,[1][2] sa kojom granica eneolitika u antropologiji seže do V milenijuma pre nove ere.[3]

Otkriće uredi

Lokalitet je slučajno otkrio u oktobru 1972. godine bagerista Rajčo Marinov. Prvi koji je cenio značajno istorijsko značenje bio je Dimitar Zlatarski, osnivač Dalgopoljskog istorijskog muzeja. Pozvali su ga meštani da ispita ono šta su zatekli ranije tog dana. Nakon što je Zlatarski shvatio koliko je taj nalaz važan, kontaktirao je Istorijski muzej Varne. Nakon potpisivanja zvaničnih dokumenata, predao je istraživanja rukovodstvu Mihaila Lazarova (1972—1976) i Ivana Ivanova (1972—1991). Oko 30% procenjene površine nekropole još uvek nije istraženo.

U sklopu nekropole su pronađena ukupno 294 groba,[2] od kojih mnogi sadrže sofisticirane primere metalurgije (zlato i bakar), grnčarije (oko 600 komada, uključujući i one obojene zlatom), visokokvalitetne oštrice od kremena i opsidijana, perli i školjki.

Pogrebni obredi uredi

Deo sahranjen u grobovima je sahranjen u zgrčenom položaju a deo u pravilnom položaju. Neki grobovi ne sadrže skelet, već grobne darove (kenotafe). Ovi simbolični (prazni) grobovi su najbogatiji zlatnim artefaktima. Pronađeno je tri hiljade zlatnih artefakata, težine oko šest kilograma.

U grobu 43 bilo je više zlata nego što je pronađeno u celom ostatku sveta iz te epohe. Prvobitno je identifikovan kao grob princa, ali se sada smatra da je grob kovača.[4] U tri simbolična groba nalazile su se maske od nepečene gline.

Nalazi su pokazali da je kultura Varne imala trgovačke veze sa udaljenim zemljama (verovatno uključujući donju Volgu i Kiklade), možda izvozeći metalnu robu i so iz rudnika kamene soli u Provadiji . Ruda bakra korišćena u artefaktima potiče iz srednjegorskog rudnika u blizini Stare Zagore, a mediteranske školjke pronađene u grobovima su možda služile kao primitivna valuta.

Kultura je imala sofisticirana verska uverenja o zagrobnom životu i razvila je hijerarhijske statusne razlike.[5]

Lokalitet nudi najstariji poznati dokaz sahranjivanja muškarca koji pripada elitnom delu društva. Marija Gimbutas tvrdi da je kraj petog milenijuma pre nove ere vreme kada je u Evropi počela tranzicija ka dominaciji muškaraca. Muškarac visokog statusa, sahranjen sa najvećom količinom zlata, držao je ratnu teslu ili topuz i nosio je zlatne korice za penis. Zlatne pločice u obliku bika takođe mogu predstavljati poštovanje muškosti, instinktivnoj snazi i ratovanja. Gimbutas smatra da su artefakte uglavnom izradili lokalni zanatlije.

Paleogenetika uredi

Uzorak ANI152 (4683—4406 pre nove ere) iz groba br. 43 ima Y haplotip T.

Uzorak sadrži približno jednak broj pojedinaca: poreklom iz stepa, lovaca-sakupljača (CHG) i poreklom iz neolite u Anadoliji.[6]

Izložbe u muzejima uredi

Artefakti se mogu videti u Arheološkom muzeju Varne i u Nacionalnom istorijskom muzeju u Sofiji. Tokom 2006. godini, neki zlatni predmeti iz nekropole bili su uključeni u veliku i široko reklamiranu nacionalnu izložbu antičkog zlata u Sofiji i Varni.

Zlato Varne je izlagano je van Bugarske od 1973. godine, kada je uvršteno je u nacionalnu izložbu „Zlato tračkog konjanika“, prikazanu u vodećim svetskim muzejima i izložbenim prostorima tokom sedamdesetih godina XX stoleća.[7][8][9]

Godine 1982. predmete iz Varne bili je izložen 7 meseci u Japanu kao „Najstarije zlato na svetu – prva evropska civilizacija“ sa velikim publicitetom, uključujući dva celovečernja TV dokumentarna filma. Tokom 1980-ih i 1990-ih ratefati su takođe izlagani Kanadi, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Izraelu, i predstavljena na naslovnoj strani časopisa „Nacionalna geografija”.

Artefakti nekropole u ​​Varni prvi put su prikazani u Sjedinjenim Državama 1998. i 1999. godine kao deo velike bugarske arheološke izložbe „Tračansko bogatstvo: Blago iz Bugarske”.[10]

Tokom 2009–2010, nekoliko artefakata je prikazano na Institutu za proučavanje antičkog sveta Univerziteta Njujork u zajedničkoj bugarsko-rumunsko-moldavskoj izložbi pod nazivom „Izgubljeni svet stare Evrope: dolina Dunava, 5000–3500 godina pre nove ere”.[11][12][13]

Galerija uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Krauß, Raiko; Schmid, Clemens; Kirschenheuter, David; Abele, Jonas; Slavchev, Vladimir; Weninger, Bernhard (2018). „Chronology and development of the Chalcolithic necropolis of Varna I”. Documenta Praehistorica. 44: 282. doi:10.4312/dp.44.17  . 
  2. ^ a b New perspectives on the Varna cemetery (Bulgaria) Arhivirano 2012-05-12 na sajtu Wayback Machine, By: Higham, Tom; Chapman, John; Slavchev, Vladimir; Gaydarska, Bisserka; Honch, Noah; Yordanov, Yordan; Dimitrova, Branimira; 1 September 2007
  3. ^ „Arheologičeski muzeй - Varna”. www.archaeo.museumvarna.com (na jeziku: ruski). Pristupljeno 15. 3. 2020. 
  4. ^ Miljana Radivojević; Benjamin W. Roberts (2021): 'Balkan metallurgy in a Eurasian context' in Miljana Radivojević; Benjamin W. Roberts; Miroslav Marić; Julka Kuzmanović Cvetković; Thilo Rehren The Rise of Metallurgy in Eurasia. Evolution, Organisation and Consumption of Early Metal in the Balkans, Archaeopress Archaeology, p. 613
  5. ^ Shaw, Ian; Jameson, Robert, ur. (1999). „Varna”. A Dictionary of Archaeology . Oxford and Malden, MA: Blackwell Publishing. str. 603. 
  6. ^ Iain Mathieson et al. The Genomic History Of Southeastern Europe, 2017
  7. ^ „The Varna Treasures; Archaeological Museum, Varna”. Thracian Treasures from Bulgaria: Checklist of The Special Exhibition, June 11 – September 4, 1977, coordinated by Dietrich von Bothmer, items 20–74. New York: Metropolitan Museum of Art. 1977. Arhivirano iz originala 06. 07. 2018. g. Pristupljeno 6. 7. 2018 — preko Digital Collections of the Metropolitan Museum of Art. 
  8. ^ Venedikov, Ivan (1977). „The Archaeological Wealth of Ancient Thrace”. The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 35 (1): 7—71. JSTOR 3258668. doi:10.2307/3258668.  via- Met Publications
  9. ^ Thracian Treasures from Bulgaria; 12 May – 1 July, 1979, Nagoya City Museum; items 20–74. Tokyo: The Chunichi Shimbun, The Tokyo Shimbun. 1979. 
  10. ^ Eisenberg, Jerome M. (januar 1998). „The Wealth of the Thracians: A Spectacular Exhibitions of Thracian Treasures Travelling America” (PDF). Minerva. 9 (1). str. 9. Pristupljeno 6. 7. 2018. 
  11. ^ The Lost World of Old Europe: The Danube Valley, 5000–3500 BC. Retrieved on 2009-10-31
  12. ^ The Lost World of Old Europe: The Danube Valley, 5000–3500 BC (Publication). Retrieved on 2009-10-31
  13. ^ A Lost European Culture, Pulled From Obscurity. Retrieved on 2009-12-03

Literatura uredi

  • Anthony, D. W., J. Y. Chi (Eds.) 2010. The Lost World of Old Europe: The Danube Valley, 5000–3500 BC. Princeton, U.P.
  • Avramova, M. 2000. Myth, ritual and gold of a "civilization that did not take place". – In: Varna Necropolis. Varna, Agató, 15–24.
  • Bahn, P. G. (ed.). 1995. 100 Great Archaeological Discoveries. New York, Barnes & Noble, No. 34.
  • Bailey, D. W. 2004. Varna. – In: Bogucki, P., P. J. Crabtree (Eds.). Ancient Europe 8000 B.C. – A.D. 1000. Vol. 1. The Mesolithic to Copper Age (c. 8000–2000 B.C.). New York, Scribner's, 341–344.
  • Chapman, J. 1990. Social inequality on Bulgarian tells and the Varna problem. – In: R. Samson (ed.). The Social Archaeology of Houses, Edinburgh, Edinburgh University Press, 49–98.
  • Chapman, J. 1991. The creation of social arenas in Varna. – In: P. Garwood (Ed.). Sacred and Profane. Oxford University Committee for Archaeology, Monograph 32, 152–171.
  • Chapman, John; Higham, Tom; Slavchev, Vladimir; Gaydarska, Bisserka; Honch, Noah (2006). „The social context of the emergence, development and abandonment of the Varna cemetery, Bulgaria”. European Journal of Archaeology. 9 (2–3): 159—183. S2CID 162564008. doi:10.1177/1461957107086121. 
  • Chapman, J., B. Gaydarska, V. Slavchev. 2008. The life histories of Spondylus shell rings from the Varna I Eneolithic cemetery (Northeast Bulgaria): transformation, revelation, fragmentation and deposition. – Acta Musei Varnaensis, 6, 139–162.
  • Éluére, Ch., D. Raub. 1991. Investigations on the gold coating technology of the great dish from Varna. – In: J.-P. Mohen (Ed.). Découverte du métal. Picard, Paris, 13–30.
  • Fol, A., J. Lichardus (eds.). 1988. Macht, Herrschaft und Gold: das Graberfeld von Varna (Bulgarien) und die Anfänge einer neuen europäischen Zivilisation. Saarbrücken, Moderne Galerie des Saarland–Museums.
  • Gimbutas, M. 1977. Varna: a sensationally rich cemetery at the Karanovo civilization: about 4500 B.C. – Expedition, Summer, 39–47.
  • Hayden, B. 1998. An archaeological evaluation of the Gimbutas paradigm. – In: The Virtual Pomegranate, 6.
  • Higham, T., J. Chapman, V. Slavchev, B. Gaydarska, N. Honch, Y. Yordanov, B. Dimitrova. 2007. New perspectives on the Varna cemetery (Bulgaria) – AMS dates and social implications. – Antiquity, 81, 313, 640–651.
  • Ivanov, I. 1977. La nécropole chalcolithique de Varna. – Obzor, 38, 87–96.
  • Ivanov, I. 1978. Les fouilles archéologiques de la nécropole chalcolithique a Varna (1972–1976). – Studia Praehistorica, 1–2, 13–26.
  • Ivanov, I. 1982. The Varna Chalcolithic necropolis. – In: The First Civilization in Europe and the Oldest Gold in the World – Varna, Bulgaria. Nippon Television Network Cultural Society, 21–24.
  • Ivanov, I. 1986. Der kupferzeitlishe Friedhof in Varna. – In: G. Biegel (Hrsg.). Das erste Gold der Menschheit. Die älteste Zivilisation in Europa. Freiburg, 30–42.
  • Ivanov, I. 1988. Die Ausgrabungen des Gräberfeldes von Varna. – In: Fol, A., J. Lichardus (Hrsg.). Macht, Herrschaft und Gold. Moderne–Galerie des Saarlands–Museum, Saarbrüken, Krüger, 49–66, 67–78.
  • Ivanov, I. 1991. Les objets metalliques de la necropole chalcolithique de Varna. – In: Découverte du metal. Paris, 9–12.
  • Ivanov, I. S., M. Avramova. 1997. Varna i razhdaneto na evropeiskata tsivilizatsiia. Sofia (in Bulgarian).
  • Ivanov, I., M. Avramova. 2000. Varna Necropolis. The Dawn of European Civilization. Sofia, Agató, 55 p.
  • Kănchev, K. 1978. Microwear studies of the weapons and tools from the chalcolithic necropolis at the city of Varna. – Studia Praehistorica, 1–2, 46–49.
  • Kostov, R. I. 2004. Prehistoric weight system among the gold objects of the Varna Chalcolithic necropolis. – Geology and Mineral Resources, 11, 3, 25–28 (in Bulgarian with an English abstract).
  • Kostov, R. I. 2007. Archaeomineralogy of Neolithic and Chalcolithic Artifacts from Bulgaria and their Significance to Gemmology. Sofia, Publishing House "St. Ivan Rilski", 126 p., I–VIII (in Bulgarian with an English summary).
  • Kostov, R. I. 2016. Symmetry of form and weight: standardization of gold and mineral artifacts from the Varna Chalcolithic necropolis (5th millennium BC). – In: Symmetry Festival 2016 (Ed. by G. Darvas). Vienna, 18–23 July 2016, 176–179.
  • Kostov, R. I., O. Pelevina. 2008. Complex faceted and other carnelian beads from the Varna Chalcolithic necropolis: gemmological analysis. – In: Proceedings of the International Conference "Geology and Archaeomineralogy". Sofia, 29–30 October 2008. Sofia, Publishing House "St. Ivan Rilski", 67–72.
  • Kostov, R. I., T. Dimov, O. Pelevina. 2004. Gemmological characteristics of carnelian and agate beads from the Chalcolithic necropolis at Durankulak and Varna. – Geology and Mineral Resources, 11, 10, 15–24 (in Bulgarian with an English abstract).
  • R. Krauß/C. Schmid/D. Kirschenheuter/J. Abele/V. Slavchev/B. Weninger, Chronology and development of the Chalcolithic necropolis of Varna I. Documenta Praehistorica 44, 2017, 282–305 [online
  • R. Krauß/S. Zäuner/E. Pernicka. 2014. Statistical and Anthropological Analysis of the Varna Necropolis. In: H. Meller/R. Risch/E. Pernicka (Hrsg.), Metalle der Macht – Frühes Gold und Silber. 6. Mitteldeutscher Archäologentag vom 17. bis 19. Oktober 2013 in Halle (Saale). Tagungen des Landesmuseums für Vorgeschichte Halle 11/II. Halle, 371–387.
  • Kuleff, I. 2009. Archeometric investigation of gold in the Chalcolithic necropolis of Varna (5th millennium BC) – Advances in Bulgarian Science, 2, 16–22.
  • Manolakakis, L. 2008. Le mobilier en silex taille des tombes de Varna I. – Acta Musei Varnaensis, 6, 115–138.
  • Manolakakis L. 2005. Les industries lithiques énéolithiques de Bulgarie: Die kupferzeitliche Steinbearbeitung in Bulgarien (Internationale Archäologie), Marie Leidorf, 2005.
  • Marazov, I. 1997. The blacksmith as 'King' in the necropolis of Varna. – In: J. Marler (Ed.). From the Realm.
  • Marler, J. 1999. A response to Brian Hayden's article "An archaeological evaluation of the Gimbutas paradigm". – In: The Virtual Pomegranate, 10.
  • Nikolov, V. 1994. Der soziale und religious-mythologische Kontext des Goldes in der Nekropole bei Varna. – Ann. Department of Archaeology, New Bulgarian University, I, 4–7.
  • Renfrew, Colin (novembar 1978). „Varna and the social context of early metallurgy”. Antiquity. 52 (206): 199—203. S2CID 162450895. doi:10.1017/S0003598X00072197. 
  • Renfrew, C. 1986. Varna and the emergence of wealth in prehistoric Europe. – In: The Social Life of Things: Commodities in Cultural Perspective (A. Appadurai, Ed.). Cambridge, Cambridge University Press, 141–168.
  • Renfrew, C., P. Bahn. 1996. Archaeology: theories, methods, and practice. New York, Thames and Hudson.
  • Slavchev, V. 2004. Fragmentation research and the Varna Eneolithic cemetery Spondylus rings. – Proceedings of the Varna Round Table.
  • Smolenov, H., H. Mihailov et V. Bozhilov. 2009. Archeo-Logique: La méthode heuristique des symboles et des conniassances sacrés. Sofia, Magoart.
  • Todorova, H. 1982. Kupferzeitliche Siedlungen in Nordostbulgarien. München, Beck, Materialien zur Allgemeinen und Vergleichenden Archäologie, Band 13.
  • Todorova, H. 1978. The Eneolithic Period in Bulgaria in the Fifth Millennium B.C. Oxford, British Archaeological Reports, BAR supplementary series 49.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Некропола_у_Варни&oldid=26660674”