Википедија

Nemanifestna ishemijska bolest srca

[1]Nemanifestna ishemijska bolest srca (NIBS), nema ishemija srca, asiptomatska ishemija srčanog mišića[a] je stanje smanjenog priliva kiseonika i neadekvatno nakupljanja metaboličkih produkata, zbog smanjene perfuzije u srčanom mišiću, što ima za posledicu nemanifestnu ishemiju srčanog mišića (miokarda), koja se klinički karakteriše odsustvom anginoznog bola. NIBS je često praćena osećajem nedostatka vazduha (dispneja) ili zamaranjem.[2][3][4][1]

Nemanifestna ishemijska bolest srca
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostKardiologija
MKB-9-CM414.00
MeSHD003327

Uz ishemiju moždane cirkulacije, perifernu arterijsku okluzivna bolest i disekciju aorte NIBS jedan je od najčešćih uzroka morbiditeta i mortaliteta u razvijenim državama sveta.[5]

Klasifikacija kardiovaskularnih bolesti uredi

Kardiovaskularne bolesti (KVB) predstavljaju veliku i heterogenu grupu bolesti koje, prema 10 reviziji, MKB 10 — Međunarodna klasifikacija bolesti,[6] obuhvataju sledeće poremećaje zdravlja:[7]

Ishemijska bolest srca (IBS) u koju spada i nemanifestna ishemijska bolest srca (NIBS) predstavlja najčešću bolest iz ove velike grupe bolesti srca.[8]

Istorija uredi

 
Mahariši Sušruta je među prvima opisao tegobe iza grudne kosti izazvane ishemijom miokarda

Mada mnogi epidemiolozi nemu ishemijsku bolest srca smatraju bolešću današnjice, jer je prvi put detaljnije opisana u 1970. godini njeni simptomi su bile poznate još u starom Egiptu. Nepoznati egipatski lekar zabeležio je neke njene bitne karakteristike - nepredvidljivost, osećaj nelagodnosti i bol u grudima, i napisao; kada se javi bol u grudima, smrt nije daleko.[9]

Imajući i u vidu da je u osnovi nastanka ishemijske bolest srca ateroskleroze, sa istorijske tačke gledanja treba navesti i da se za aterosklerozu zna da postoji preko 3200 godina, jer je nađena na iskopanim egipatskim mumijama iz XVIII dinastije egipatskih faraona, koji su živeli 1224. godine pre naše ere.[10]

Jedan od najpoznatijih drevnih indijskih lekara i učitelja Mahariši Sušruta još 500. p. n. e, poznavao je organ kao što je srce i izučavao njegovu ulogu u kretanju „vitalne tečnosti kroz kanale“. Mahariši Sušruta je među prvima uočio tegobe (bol iza grudne kosti) identične ishemijskom srčanom bolu, koje je pod nazivom „Hritshoola“-srčani bol opisao u svom čuvenom traktatu „Sušruta Samhita”.[11]

 
U autobiografiji Edvarda Hajda (1609—1674) otkriven je prvi opis kliničkog sindroma ishemijske bolesti srca.

Prvi opis kliničkog sindroma ishemijska bolest srca datira iz 17. veka u autobiografiji engleskog književnika Edvarda Hajda (Edward Hyde 1609—1674), grofa od Klarendona.[12] U njoj je Edvard ovako opisao tegobe njegovog oca, koje je on imao nakon napora; „bol u levoj ruci ga je toliko mučio da bi on pobledeo“.[13]

Prvi naučni opis ovog sindroma objavio je patološki anatom Đovani Batista Morgani (Giovanni Battista Morgani 1682—1771) u delu „O sedištu i uzrocima bolesti“ (lat. De sedibus et causis morborum ...). Morgani je već 1707. secirao leš jednog bolesnika koji je umro nakon stenokardičnog napada, ali je opažanja o ovom slučaju objavio tek 1761.[14][15]

Na veoma upečatljiv i stručan način kliničke simptome ishemijska bolest srca prikazao je Vilijam Haberden (William Haberden 1710-1801) 1876.[16] Dok su raniji autori ukazivali samo na bol i dispneju Haberden je opisao i paroksizmalni osećaj stezanja u grudima. U jednom predavanju, održanom 21. jula 1768. na Kraljevskom koledžu lekara Haberden je prvi put upotrebio izraz angina pektoris.[17]

Pari (Paryy 1755-1882) je prvi pretpostavio da bi koronarne arterije mogle biti odgovorni faktor u patogenezi stenokardije. Edvard Džener (Edward Jenner (1749—1823) ukazao je takođe na povezanost stenokardije i ateroskleroze srčanih krvnih sudova.[18]

Alan Burn (Allan Burns 1781—1813) je zaključio da je sindrom angine pektoris, u stvari klinička manifestacija koronarne opstrukcije[b].[19]

Herman Notnagel (Hermann Nothnagel 1881—1905) opisao je vazomotorni oblik angine pektoris, od koje je i sam bolovao. Na ovaj oblik ishemijska bolest srca ukazao je je 1806. i Leonard Landois. A na aortalnu genezu tog sindroma posumnjao je Tomas Klajford Albut (Thomas Clifford Allbutt 1836—1925).

 
Zahvaljujući otkriću perkutane koronmarne intervencije životni vek bolesnika sa ishemijskom bolešću srca značajno je produžen

Za lečenje anginoznih napada u ishemijskoj bolesti srca Tomas Brunton (Thomas Lauder Brunton), prvi je preporučio amilnitrat 1876.[20], a dve godine kasnije Vilijam Murel (William Murrell) nitroglicerin. Askenazi (S. Askanazi) je za lečenje anginoznih bolova primenio diuretin. Operativno lečenje angine paktoris započeo je Tomas Jonesko (Thomas Jonnesco 1860—1926) koji je 1916. preporučio primenu vratne simpatektomije.[21]

Tokom 1924. A. Leven u lečenju stenokardije uvodi primenu paravertebralne injekcije alkohola, a R. Lerih 1936 (R.Lerich) stelektomiju.

Nakon što je 1974. Andreas Grincig izveo prvu angioplastiku na perifenim krvnim sudovima, u lokalnoj anestaziji kod čoveka, on je nakon intervencije na animalnom modelu, prikazao i prvu uspešnu dilataciju stenoziranog srčanog krvnog suda. Zajedno sa Milerom i Hanaom, 1977. u San Francisku a potom u Cirihu, tokom elektivnog aortokoronarnog premošćavanja, Andreas Grincig je uradio prvu koronarnu angioplastiku, a zatim 16. septembra 1977, po prvi put u istoriji medicine i samostalnu perkutanu koronarnu intervenciju.[22]

Važna otkrića u interventnoj kardiologiji nastaju 1986. kada su, napre Žak Puel (franc. Jacques Puel) u Tuluzu - Francuska, a zatim i Ulrih Sigvar (Ulrich Sigwar) sa saradnici 1987. godine implantirali prvi intrakoronarni stent, kojim je omogućena još šira upotreba perkutanih koronarnih intervencija širom sveta. Glavni razlog za njihovo uvođenje u interventnu radiologiju bilo je smanjenje broj restenoza koje su se javljale nakon angioplastike i bolja podrška dilatiranom (proširenom) krvnom sudu ili cevastom kanalu.[23]

Epidemiologija uredi

Kao što je predloženo u 1980. godini,[24] šema epidemiološkog istraživanja bolesnika sa NIBS prate tri odvojene populacije, i to:

Prva grupa - osobe bez simptoma,

Druga grupa - osobe koje su bez simptoma nakon preležanog srčanog udara,

Treća grupa - osobe sa simptomatskim i asimptomatskim ishemijskim epizodama, odnosno, pacijenati sa stabilnom ili nestabilnom anginom pektoris.

Alternativno, druga i treća grupe mogu spojiti tako da se u studijama najčešće mogu pratitiu dve grupoe

Prva grupa - koju čine bolesnici sa nemanifestnom ishemijskom bolesti srca,

Druga grupa - sa manifetnim i jasno utvrđenim znacima bolesti.

  • U jednoj od najranijih studija, Američkog Ratnog vazduhoplovstva,[25] koja je sprovedene u 1.390 muškaraca, od kojih je 111 imalo pozitivne testove vežbe, 34 ispitanika od ovih 111 (≈ 2,5%) imalo na arteriografiji koronarne lezije sa najmanje 50% stenoze.
  • Tulov sa sadnicima,[26] na uzorku od 2.014 norveških muškaraca, stalno u pokretu starosti između 40 i 59 godina (prosečne starosti 50 godina), otkrio je na koronarnoj arteriografiji, kod muškaraca sa pozitivnim testom opterećenja, 69 stenoza od najmanje 50% stenoze u jednoj koronarnoj arteriji. Potpuno bez simptoma (od 69 osoba sa pozitivnim angiografskim nalazom) bilo je njih 50 (ili 2,7% od ukupnog broja ispitanika). Ovaj procenat je veoma sličan onom u studija Američkog Ratnog vazduhoplovstva.
  • Prevalenca bola u grudima ili nelagodnosti u grudima varira u različitim delovima sveta. Veliki deo ljudi u svetu, prema objavljenim podacima pati od neke vrste nelagodnosti u grudima. U britanskoj studiji u 7.735 ljudi, angina pektoris ili u istoriji bolesti naveden akutni srčanog udara zabeležen je u 14% ispitanika, dok je oko 24% ispitanika bolovalo od atipičnog bola u grudima.[27][28]
  • Kombinujući scintigrafiju talijumom i EKG nalaze, (ali bez arteriografija) Fleg i sar,[29] objavili su progresivno povećanje prevalencije vežbanjem indukovane ishemiju u asimptomatskih - zdravih pojedinaca nakon prelaska iz jedne decenije u drugu.
  • U Baltimor longitudinalnoj studije, prevalencija je 2,5% za one ispod 60 godina starosti i >10% za one iznad 70 godina. U 2000. godini, Hi i sar,[30] nakon istraživanja na uzorku od 4.000 ispitanika, objavili su da se na osnovu izraženosti koronarnih kalcifikacija, primenom stresne CT tomografije može odrediti postojanje nemanifestne ishemije miokarda. Kada je kalcijum skor bio između 11 do 100, 2,6% ispitanika imao je nemanifestnu ishemiju u poređenju sa 11,3%, sa skorom između 101 do 399, i 46% ispitanika sa skorom iznad 400 bodova.

Patogeneza uredi

Ishemijska bolest srca je urgentno stanje u kardiologiji, koje nastaje kao posledica smanjene ili poremećene cirkulacije krvi i smanjenog priliva kiseonika u tkivu i ćelijama srčanog mišića. Poremećaj cirkulacije krvi kroz srčani mišić uzrokuje nesklad između njegovih potreba za kiseonikom i koncentracije kiseonika, usled anotomopatoloških promena na srčanim (koronarnim) arterijama, u kojima dominira spazam ili suženje lumena krvnog suda u različitom stepenu ili njihovo potpuno začepljenje.[31] Navedeni perfuzioni poremećaj je posledica odmakle bolesti srčanih arterija i visokog stepena opstruktivnih promena u njima. Stanja u kojima organska ili dinamska opstrukcija koronarnih arterija ili povećan vaskularni otpor ograničavaju koronarni protok, uzrokuje ishemiju srčanog mišića.[32]

Potrošnja kiseonika u srčanom mišiću [33]
određena je:
  • srčanom frekvencijom,
  • sistolni pritiskom,
  • endodijastolnim volumenom,
  • debljinom zidova i kontraktilnom sposobonošću leve komore.

U uslovima fizičkog opterećenja kod bolesnika u kojih je prisutna koronarna opstrukcija, dolazi do povećanja srčanog rada uslovljavajući nesrazmeru izmenuu ponude i potražnje miokarda za kiseonikom, što posledično dovodi do prolazne ishemije usled veće potražnje za kiseonikom.

Na elektrokardiogramu kod ovih bolesnika beleže se promene kao posledica svih ovih dešavanja u vidu sputanja ST segmenta što je karakteristično za subendokardnu ishemiju, ili elevaciju ST segmenta koja prati pojavu nastanka transmuralne ishemije.[34] Karakteristino je da promene na ST segmentu koje su registrovane 24 časovnaim elektrokardiogramom, ne moraju biti praćene bilo kakvim subjektivnim tegobama koje su inače prisutne tokom pojave ishemije srčanog mišića.[35] Zato se smatra da je nema ishemija srčanog mišića, posledica kombinacije razliite senzitivnosti na bolne drai i endotelne disfunkcije u koronarnoj bolesti.

Mehanizmi kojima se objašnjava nastanak neme ishemije:[36]
  • postojanje autonomne neuropatije,
  • visok prag za druge vrste bolnih draži,
  • povećana produkcija endorfina, koji povećava prag za bol,
  • različit stepen težine ishemije u bolesnika sa stabilnom i nestabilnom anginom pektoris.

Epizode ​​neme ishemije dovode se i u vezu sa fiziološkim ritmovima. To se objašnjava činjenicom da se mnogi srčani događaji dešavaju u ranim jutarnjim časovima, koji su uzrokovani povećanom potrašnjom kiseonika od strane srčanog mišića. Ova potrošnja uslovljena je:

  • povećnim krvnim pritiskom (koji je u jutarnjim časovima viši),
  • ubrzanim radom srca,
  • većom koncentracijom kateholamina,
  • većim koronarnim vazomotorne tonusom,
  • povišenom agregacijom trombocita,
  • smanjenim fibrinolitikim procesom.[37]

Kod pacijenata koji boluju od vazospastine angine, najčešće su u toku noći prisutne epizode ​​ishemije sa pojavom bolova ili bez njih.[38]

 

Etiologija uredi

Jedna od najčešćih poremećaja kod bolesti krvnih sudova srca je hronična ishemija srčanog mišića, usled arteritisom izazvanih promena na krvnim sudovima srca. Ona po Lucariniju i Picanu [39] može da nastane na jedan od sledeća tri načina:

Tri najčešća poremećaja kod bolesti krvnih sudova srca
Uzroci ishemije Posledice
1. Suženja (stenoze) epikardijalnog dela koronarne cirkulacije
  • aterosklerozom izazvane opstrukcije lumena koronarne arterije
  • tromboze i tromboembolije lumena koronarne arterija
  • spazma zida koronarne arterije i posledične opstrukcije lumena koronarne arterije
2. Hipertofija (uvećanja) mase srčanog mišića
  • hipertofija koja nije praćena odgovarajućim uvećanjem (umnožavanjem) cirkulacije
3. Promene u mikrocirkulaciji

U etiopatogenezu ishemije srčanog mišića može da bude uključen samo jedan (od u tabeli navedenih faktora) ili kombinacija dva, pa i sva tri navedena mehanizma. Tako na primer, bolesnik sa aterosklerotičnim oboljenjem koronarnih arterija može da ima i hipertenzivnu hipertrofiju leve srčane komore, kao i mikrovaskularnu bolest zbog dijabetesa.

Faktori rizika uredi

 

I pored sve brojnijih istraživanja još uvek nije u potpunosti razjašnjena etiopatogeneza IBS. Zato se u mnogobrojnim studijama opisuju brojni faktori rizika koji predisponiraju određene osobe ili određenu populaciju (rasu, pol, uzrast) da obolele od IBS, sa većom učestalošću nego populacija koja nije izložena istim faktorima rizika.[7]

Prema nekim studijama, učestalost miokardne ishemije kod bolesnika koji su preživeli srčani udar kreće se oko 40% a smatra se da je više od 50% svih registrovanih ishemijskih epizoda nemanifestno asimptomatsko ili nemo).[40]

U Framingamskoj studiji, koja je zasnovana na tridesetčetvorogodišnjem praćenju više od 5.000 lica, kod 25% pacijenata koji su doživeli srčani udar nije bilo nikakvih simptoma i znakova i srčani udar nije ni bio registrovan.[41]

Iako etiopatogeneza ateroskleroze u ishemije sčanog mišića nije potpuno razjašnjena, veliku ulogu u njenom razvoju igraju sem povišenog krvnog pritiska - životna dob i povišene vrednosti glikemije, ranije preležani srčani udar, kao i hirurška revaskularizacija srčanog mišića. Ostali mogući faktori rizika detaljnije su prikazani u donjim tabelama.[42]

Mogući faktori rizika u etiolopatogenezi nemanifestne ishemijske bolesti srca.[7]
Faktori rizika Karakteristike
Nezavisni
Predsiponirajući
  • gojaznost,
  • abdominalna (trbušna) gojaznost,
  • mala fizička aktivnost,
  • sedentarni način života,
  • pozitivna porodična anamneza za ishemijsku bolest srca u ranijem životnom dobu (<55 kod muškaraca; <65 godina kod žena),
  • etničke karakteristike,
  • psihosocijalni faktori.
Uslovni

Ishemijska bolest srca najčešće je rezultat delimične opstrukcije srčane arterije ateromom koji nastaje na zidu krvnog suda u procesu ateroskleroze. Zato se ateroskleroza u oko 95% slučajeva javlja kao najčešći, od brojnih uzrok hronične ishemije u nemanifestnoj ishemijskoj bolesti srca. U ostalih 5% slučajeva uzroci mogu biti; kolagena bolest, sifilis, embolija koronarnih krvnih sudova izazvana vegetacijama u bakterijskom endokardu itd.

Takođe veoma je važno u etiopatogenezi razlučiti šta je uzrok grudnog bola, posebno ishemijskog, od neishemijskog bola u grudima. Neishemijski bol može biti izazvan nekim drugim ozbiljnim uzrokom, koji takođe zahteva hitno lečenje, npr, disekcija aorte, perikarditis ili plućna embolija. Takođe treba imati u vidu da kod pacijenata sa visokim rizikom od srčanih bolesdti, uzroci mogu biti i udruženi, tj istovremeni.

Faktori rizika povezani sa koronarnom aterosklerozom.
Faktori rizika
Karakteristike
 Stepen dokaza
Hipertenzija Rizik od koronarnog oboljenja srca progresivno raste sa rastom krvnog pritiska
IIa
Gojaznost Zbog napora ili uzbuđenja, nakon obroka, statičkog napora, za vreme hladnog vremena
IIa
Hiperlipidemija Rizik od nastanka koronarne bolesti raste ako je povećan ukupni nivo holesterola u plazmi i/ili LDL, uz istovremeno nisku vrednost HDL u plazmi.[43]
IIa
Šećerna bolest Rizik za koronarnu bolest raste 2-3 puta za muškarce i 3-5 puta za žene
Ib
Pušenje Pušenje je značajan faktor rizika za koronarna srčana oboljenja. Prestanak pušenja značajno smanjuje rizik koji je upola manji nakon prve godine nepušenja.
Ib
Alkohol Veza između koronarnog srčanog oboljenja i alkohola je korelativna - najniži rizik je pri umerenom konzumiranju alkohola.
IIb
Porodična anamneza ishemijske bolesti srca Rizik od nastanka oštećenja koronarne cirkulacije je veći ukoliko je u porodici bilo ishemijskog oboljenja srca u ranijem životnom dobu (<55 kod muškaraca; <65 godina kod žena)
IIa
Pol Ugroženi su muškarci i žene nakon menopauze.
IIb
Dob Rizik raste sa godinama.
IIb

U nekoliko epidemioloških studija, pokazano je da je pušenje važan faktor rizika i da je zavisno od doze težina posledica veća.[44][45] Prestanak pušenja je udružen sa brzim opadanjem incidence anginoznih bolova, koja sa izjednačava sa onom kod nepušača posle godinu dana od prestanka pušenja.[46]   Šećerna bolest je drugi faktor rizika. Ovo je svakako važno kod razvoja težih oboljenja, udruženih sa koronarnom bolesti. Podaci o povezanosti dijabetesa sa NIBS su kontradiktorni u svetlu multivarijantnih analiza, ali trajanje i težina dijabetesa pogoršava rizik od nastanka srčanog udara.[47]

Dijagnoza uredi

Otkrivanje ishemije srčanog mišića (IM) kod bolesnika bez obzira na to da li je praćena simptomima ili je asimptomatska, značajno je zbog njenog nepovoljnog uticaju na prognozu. Anginozni bol je važan simptom ishemije koji bolesnika dovodi lekaru, a asimptomatsku (nemanifestnu) IM treba aktivno tražiti i dijagnostikovati na prehospitalnom nivou.[48]

Dijagnostika pacijenta bez vidljivih znakova akutnog koronarnog sindroma.[49]
.
Vrsta pregleda Primenjena ispitivanja
Anamneza
  • vrsta karakter i lokalizacija tegoba,
  • trajanje tegoba, pogoršanje i ozbiljnost tegoba,
  • postojanje IBS u porodičnoj anamnezi,
  • dosadašnje akutne i hronične bolesti,
  • pušenje, šećerna bolsest, skutni i hronični stres.
Fizički pregled
  • stanje svesti,
  • tip disanje,
  • krvni pritisak,
  • auskultacija rad srca,
  • merenje telesna temperatura i temperatura udova,
  • ostalo prema potrebi
Radiografija grudnog koša
  • nativni snimak srca i pluća
  • CT ili MR tomografija ako se sumnja na disekciju aorte
  • scintigrafija pluća, alternativno tomografi spiralnim CT, kada se sumnja na plućnu emboliju
Gasne analize u arterijskoj krvi
Biohemijske analize
  • krvna slika (hemoglobin, leukopciti, eritrociti, trombociti)
  • C reaktivni protein
  • CK, CK-Mb, TnT, TnI,
  • kreatinin
  • ostale analize prema potrebi
Transtorakalna ehokardiografija
  • kod hemodinamskih smetnji
  • kod sumnje na disekciju aorte
Test fizičkim opterećenjem
  • otkrivanje ishemije miokarda na niskom radnom opterećenju

Dijagnostički testovi [50] uredi

Kod svih bolesnika sa suspektnom nemanifestnom ishemijskom bolesti srca potrebno je uraditi: biohemijske analize krvi, EKG u miru, test opterećenja, na pokretnoj traci ili ergociklu, terapijsku probu nitroglicerinom i dodatna ispitivanja.[51]

Primena Bajesovog koncepta verovatnoće u izboru testa uredi

Osnova svakog kliničkog odlučivanja baziranog na primeni neinvazivnih testova za procenu prisustva nemanifestne ishemijske bolesti srca je dijagnostička mogućnost testa da proceni njeno prisustvo, odnosno odsustvo. Ovo se konvencionalno prikazuje senzitivnošću, specifičnošću i prediktivnomvrednošću datog testa i zasniva se najčešće na Bajesovom konceptu verovatnoće.[52]

Implikacija Bajesovog koncepta u interpretaciji nekog kardiološkog testa proizilazi iz analize odnosa verovatnoća bolesti pre i posle testa, u funkciji pozitivnih ili negativnih rezultata primenjenog testa. Po pravilu, kada lekar želi da potvrdi postojanje angine pektoris - bira test visoke specifičnosti, a ako želi da isključi neku bolest - izabrani test bi trebalo da je visoko senzitivan.[53]

Idealni test za procenu NIBS mora da ima senzitivnost i specifičnost 100%, a njegova prediktivna vrednost je 100% u slučaju pozitivnog testa i 100% u slučaju negativnog, bez obzirana na verovatnoću prisustva bolesti u testiranoj populaciji pre testa.

Senzitivnost i specifičnost testa testa.[7]
Senzitivnost testa Specifičnost testa
  • Senzitivnost testa označava njegovu sposobnost da u odnosu na zlatni standard (koronarna angiografija ili autopsija) otkrije bolesnika.
  • Ako je test npr 75% senzitivan, to znači da je on u 75 od 100 bolesnika bio pravo pozitivan, a u 25 lažno negativan.
  • Specifičnost testa je sposobnost testa da prepozna zdravog ispitanika u odnosu na zlatni standard.
  • Ako je test npr 70% specifičan, to znači da je on u 70 zdravih ispitanika bio pravo negativan, a u 30 lažno pozitivan.
Dijagnostička tačnost testa.[7]
Senzitivnost (Sn)
% bolesnika kod kojih angina pektoris postoji koji se mogu otkriti sa pozitivnim testom PP/(PP+LN)
 
Specifičnost (Sp)
% zdravih osoba koje se mogu identifikovati negativnim testom PN/(PN+LP)
 
Skraćenice PP = pravo pozitivan, LP = lažno pozitivan, PN = pravo negativan, LN = lažno negativan

Terapija uredi

Antitrombocitna terapija

Pri sumnji na nemanifestnu ishemijsu bolest srca, bolesniku treba odmah dati aspirin u dozi 100 mg dnevno (po mogućstvu oblik koji nije gastrorezistentan). Terapiju treba nastaviti kao dugotrajnu, izuzev u slučaju jasnih kontraindikacija (alergija na aspirin, gastrični krvarenje posle upotrebe aspirina).[51]

Antikoagulantna terapija

Antikoagulantn lekovi se primenjuju kod svih pacijenata sa AKS (STEMI, NSTEMI, NAP) istovremeno sa antitrombocitnim lekovima.[51]

Beta blokatori

Primena β-blokatora je dugotrajna terapija, osim u slučaju postojanja kontraindikacija. Neželjena dejstva β-blokatora: srčana insuficijencija, bronhospazam, bradikardija, hipotenzija.[51]

Statini

Svi bolesnici, ukoliko nisu prisutne jasne kontraindikacije (oštećenje jetre, miopatija na statine), treba da koriste statine nezavisno od vrednosti holesterola.[51]

Lekove koji su propisani bolesniku u bolnici nako postavljene dijagnoze treba nastaviti i dalje. Aspirin i β-blokator doživotno, a ako bolesnik ima jasne kontraindikacije za aspirin, dati klopidogrel; ACE inhibitor ako je pridružen dijabetes, srčana insuficijencija i hipertenzija. Ukoliko pacijent ne toleriše ACE inhibitori, treba dati jedan lek iz grupe Sartana.[54]

Statin pimeniti dugotrajno za rigoroznu kontrolu lipida. Ukoliko pacijent ne toleriše statin, dati fibratim i omega 3 masne kiseline. Moguća je istovremena primena statina i fibrata, ukoliko su povišeni trigliceridi, uz veliku opreznost od miopatije.[51]

Obavezna je izmena načina života, redukciona, hipokalorijska i hipolipemijska dijeta, aerobna fizička aktivnost uz primenu lekova.[55]

Primarna prevencija uredi

Evropsko udruženje kardiologa je kao svoj cilj zacrtalo da nijedno novorođeno dete u trećem milenijumu ne umre i ne oboli od kardiovaskularnih bolesti, pre svoje 65 godine života [56] i kao primarnu prevenciju preporučilo je „šifru“ koja upućuje na zdrav način života i kontrolu faktora rizika, koja glasi:

 
  •   — bez pušenja (ni aktivnog ni pasivnog),
  •   — najmanje 3 km šetnje dnevno,
  •   — preporučljivo je konzumirati 5 obroka dnevno sa voćem i povrćem (minimum 400-600 g),
  • 140 — sistolni krvni pritisak manji od 140 mmHg,
  •   — ukupni holesterol manji od 5 mmol/l,
  •   — LDL holesterol manji od 3 mmol/l,
  •   — bez gojaznosti i šećerne bolesti.

Prognoza uredi

Prognostički značaj NIBS još uvek je nejasan uprkos mnoštvu podataka o ovoj bolesti, možda zato što ova dijagnoza „labavo obuhvata“ jako širok spektar nalaza iz različitih istražnih modalitet. Znaci NIBS kreću se od prolaznog, pretežno asimptomatskog ST segmenta, čije se odstupanja otkriva tek tokom kontinuiranog ambulantnog elektrokardiografskog monitoringa ili na stresom-provocirane asimptomatske elektrokardiografske promena fizičkim naporom, izazvane nedostkom perfuzije u srčanom mišiću koja je izazvana tehnikom stresnog poremećaja tokom snimanja.[57]

Vidi još uredi

Napomene uredi

  1. ^ Iz praktičnih razloga u nastavku stranice koristićemo skraćenicu NIBS umesto punog naziva nemanifestna ishemijska bolest srca.
  2. ^ Koronarna opstrukcija je potpuni prekid kretanja krvi kroz krvne sudove koji ishranjuju srčani mišić izazvan npr. emblusom, trombom ili vazospazmom.

Izvori uredi

  1. ^ a b „Coronary Ischemia - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Pristupljeno 2020-05-05. 
  2. ^ Čeperković, Z. Nemanifestna ishemijska bolest srca. Opšta medicina 11.1-2 (2005): 14-18.
  3. ^ Knatterud GL, Bourassa MG, Pepine CJ, et al. Effects of treatment strategies to suppress ischemia in patients with coronary artery disease: 12-week results of the asymptomatic cardiac ischemia pilot (ACIP) study. J Am Coll Cardiol, 1994;24:1-6.
  4. ^ Cohn, Peter F.; Fox, Kim M.; Daly, Caroline (2003). „Silent Myocardial Ischemia”. Circulation. 108 (10): 1263—1277. PMID 12963683. S2CID 21363320. doi:10.1161/01.CIR.0000088001.59265.EE. 
  5. ^ Vasiljević Z. Ishemijska bolest srca i principi terapije. U: Kažić T, Zdravković M. Klinička kardiovaskularna farmakologija. III izdanje. Ed. 201-41. Integra, Beograd, 1997.
  6. ^ (jezik: engleski) ICD-10 Version:2010 Pristupljeno 15. 9. 2013.
  7. ^ a b v g d Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje ishemijske bolesti srca, Nacionalni vodič kliničke prakse Ministarstva zdravlja Srbije, Beograd, 2012. [1] Pristupljeno 7.9.2013.
  8. ^ Vučković D. Intenzivna terapija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd (1998). str.47
  9. ^ Vasiljević Z. Ishemijska bolest srca i principi terapije. U: Kažić T, Zdravković M. Klinička kardiovaskularna farmakologija. III izdanje. Ed. 201-41. Integra, Beograd, 1997.
  10. ^ Ostojić M, Kanjuh V. Medikamenti u primarnoj i sekundarnoj prevenciji. Arh. farm. 2000;(1- 2):27-30.
  11. ^ Dwivedi, Girish & Dwivedi, Shridhar (2007). History of Medicine: Sushruta – the Clinician – Teacher par Excellence Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. oktobar 2008). National Informatics Centre (Government of India). Pristupljeno 7.9.2013.
  12. ^ (jezik: engleski) EDWARD HYDE Biography, Essays by Edward Hyde Pristupljeno 7.9.2013.
  13. ^ Clarendon E. The Life of Edward, Earl of Clarendon. Oxford at the Clarendon Press; 1827:18.
  14. ^ Ventura, Hector O. (2000). „Giovanni Battista Morgagni and the foundation of modern medicine”. Clinical Cardiology. 23 (10): 792—794. PMC 6654806  . PMID 11061062. doi:10.1002/clc.4960231021. 
  15. ^ Thiene, G.; Pennelli, N. (1983). „Third centenary of the birth of Giovanni Battista Morgagni (1682-1982): Is there still need for the autopsy?”. Giornale Italiano di Cardiologia. 13 (10): 262—264. PMID 6365669. 
  16. ^ (jezik: engleski)William Heberden, biografija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. januar 2013) Pristupljeno 7.9.2013.
  17. ^ Jay V. The legacy of William Heberden. Arch Pathol Lab Med. Dec 2000;124(12):1750-1.
  18. ^ (jezik: engleski)Cardiology Explained Chapter 5Coronary artery disease, Ashley EA, Niebauer J. . London. 2004. ISBN 978-1-901346-22-0. , Приступљено 14. 9. 2013.
  19. ^ (језик: енглески) Sir George Burns: his time and friends books.google.com Edwin Hodder, Sir George Burns: his time and friends, 1890, Приступљено 7.9.2013
  20. ^ Fye, W. Bruce (1986). „T. Lauder Brunton and Amyl Nitrite: A Victorian Vasodilator” (PDF). Circulation. 74 (2): 222—229. PMID 3524895. S2CID 5548439. doi:10.1161/01.cir.74.2.222. 
  21. ^ Târcoveanu E, Angelescu N. (2009). „A European surgeon: Thoma Ionescu (Thomas Jonnesco)--founder of the Romanian school of surgery (1860-1926)”. Acta Chirurgica Belgica. 109 (2): 824—828. PMID 20184082. S2CID 41474667. doi:10.1080/00015458.2009.11680550. Приступљено 12. 6. 2012. 
  22. ^ Biographic sketch of Andreas Gruentzig. [2] Приступљено 7.9.2013.
  23. ^ Mueller RL, Sanborn TA. The history of interventional cardiology: cardiac catheterization, angioplasty, and related interventions. Am Heart J 1995;129:146-72
  24. ^ Cohn PF. Silent myocardial ischemia. Ann Intern Med. 1988; 109: 312–317.
  25. ^ Froehicher VF, Thompson AJ, Longo MR Jr, et al. Value of exercise testing for screening asymptomatic men for latent coronary artery disease. Prog Cardiovasc Dis. 1976; 16: 265–276.
  26. ^ Thaulow E, Erikssen J, Sandik L, et al. Initial clinical presentation of cardiac disease in asymptomatic med with silent myocardial ischemia and angiographically documented coronary artery disease: the Oslo ischemic study. Am J Cardiol. 1993; 72: 629–633.
  27. ^ Rose GA, Blackburn H, Gillum RF, Prineas RJ. Cardiovascular Survey Methods (2nd edn). Geneva: WHO, 1982.
  28. ^ Schaper AG, Cook DG, Walker M, Macfarlane PW. Prevalence of ischaemic heart disease in middle-aged British men. Br Heart J 1984; 51: 595–605.
  29. ^ Fleg JL, Gerstenblith G, Zonderman AB, et al. Prevalence and prognostic significance of exercise-induced silent myocardial ischemia detected by scintigraphy and electrocardiography in asymptomatic volunteers. Circulation. 1990; 81: 428–436.
  30. ^ He ZX, Hedrick TD, Pratt CM, et al. Severity of coronary artery calcification by electron beam computed tomography predicts silent myocardial ischemia. Circulation. 2000; 101: 244–251
  31. ^ McMurray JJ, Adamopoulos S, Anker SD, Auricchio A, Bohm M, Dickstein K, Falk V, Filippatos G, Fonseca C, Gomez-Sanchez MA, Jaarsma T, Kober L, Lip GY, Maggioni AP, Parkhomenko A, Pieske BM, Popescu BA, Ronnevik PK, Rutten FH, Schwitter J, Seferovic P, Stepinska J, Seferovic P, Trindade PT, Voors AA, Zannad F, Zeiher A, ESC Committee for Practice Guidelines (CPG). ESC Guidelines for the diagnosis and treatment of acute and chronic heart failure 2012. Eur Heart J. 2012;33(14):1787-847.
  32. ^ Pepine CJ. Coronary angiograpy and cardiac catheterization. In: Cardiovascular Medicine. Topol E. Ed. Lippicott-Raven Publiishers, 1998.
  33. ^ Chaitman BR. Exercise stress testing. In: Heart disease. Braunwald E. Ed.153-176 Saunders Company, Philadelphia, 1997.
  34. ^ Vasiljeviћć Z. Ishemijska bolest srca. U: Interna medicina. Manojlović D. Ed.191-210. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd, 1998.
  35. ^ Vidaković S. Prisustvo asimptomatske miokardne ishemije kod osoba koje su prebolele infarkt miokarda. Doktorska disertacija, Medicinski fakultet, Beograd, 1995.
  36. ^ Nešković A, Vlahović A, Otašević P. Nema ishemija miokarda. U: Kardiologija principi i praksa. Beograd, 2000.
  37. ^ Case B. Bichemical aspects of early myocardial ischemia. Am J Cardiol, 1969, 24: 766
  38. ^ Armstrong PW. Stable ischemic syndromes. In: Textbook of cardiovascular medicine. To - pol EJ. Ed 333-64. Philadelphia, Lippincott- Raven, Philadelphia, 1998.
  39. ^ Lucarini AR, Picano E, Lattenyi F, Camici P, Marini C, Salvetti A, L`Abbate A. Dipirydamole echocardiography stress testing in hypertensive patients. Target and Tools. Circulation 1991; 83 (suppl III): III68-III74.
  40. ^ Ilić S, Deljanin M, Lović K et al. Učestalost, karakteristike i trogodišnji prognostički značaj asimptomatske miokardne ishemije registrovane u testu fizičkim opterećenjem u bolesnika sa preživelim infarktom miokarda. Facta universitatis, 2000;7(1):56-61
  41. ^ Boland LL, Folsom AR, Sorlie PD, Taylor HA, Rosamond WD, Chambless LE, Cooper LS. Occurrence of unrecognized myocardial infarction in subjects aged 45 to 65 years (the ARIC study). Am J Cardiol. 2002;90:927-931.
  42. ^ R Tabibiazar, Steven E. Silent Ischemia in People With Diabetes: A Condition That Must Be Heard. Clin. Diabetes 2003;21:5-9.
  43. ^ Grundy SM: Cholesterol and coronary heart disease. A new era. JAMA 256 (20): 2849-2858, 1986
  44. ^ Fowkes FG, Housley E, Riemersma RA, Macintyre CC, Cawood EH, Prescott RJ, Ruckley CV. Smoking, lipids, glucose intolerance, and blood pressure as risk factors for peripheral atherosclerosis compared with ischemic heart disease in the Edinburgh Artery Study. Am J Epidemiol 1992;135:331-340.
  45. ^ Criqui MH. Peripheral arterial disease—epidemiological aspects. Vasc Med 2001; 6 :3-7.
  46. ^ Ingolfsson IO, Sigurdsson G, Sigvaldason H, Thorgeirsson G, Sigfusson N. A marked decline in the prevalence and incidence of intermittent claudication in Icelandic men 1968-1986: a strong relationship to smoking and serum choles- terol—the Reykjavik Study. J Clin Epidemiol 1994;47:1237-1243
  47. ^ Steg PG, Bhatt DL, Wilson PW, D’Agostino R Sr, Ohman EM, Rother J, Liau CS, Hirsch AT, Mas JL, Ikeda Y, Pencina MJ, Goto S. Oneyear cardiovascular event rates in outpatients with atherothrombosis. JAMA2007;297:1197-1206.
  48. ^ Gerstenblith, Gary, and Simeon. Margolis. Diagnosis of Coronary Heart Disease. Hopkins Heart (Jan. 2008): 18-25.
  49. ^ Erhardt, L.; Herlitz, J.; Bossaert, L.; Halinen, M.; Keltai, M.; Koster, R.; Marcassa, C.; Quinn, T.; Van Weert, H.; Task Force on the management of chest pain (2002). „Task force on the management of chest pain”. European Heart Journal. 23 (15): 1153—1176. PMID 12206127. doi:10.1053/euhj.2002.3194. 
  50. ^ (језик: енглески) Marc D Haber Angina Pectoris in Emergency Medicine Workup emedicine
  51. ^ а б в г д ђ Ostojic M TB, Jancev M, et al. Protokol za prehospitalnu dijagnostiku i terapiju akutnog koronarnog sindroma. Beograd: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; 2010.
  52. ^ M.Ostojić, P.Mitrović, J.Milosavljević, N.Milić, J.Marinković–Erić, 3.2. Bayes-ov koncept verovatnoće za prisustvo koronarne bolesti: primena Bayesoveteoreme u kliničkom odlučivanju u: Preporuke za prevenciju ishemijske bolesti srca, Pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije. стр. 28 (2002)
  53. ^ Dotlić R, Maksimović R, Dragićević T, Gajić M. Edukacija medicinske informatike na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Srp Arh Celok Lek 1995, 123 Suppl 2: 1-4.
  54. ^ Ostojic M. Preporuke za prevenciju ishemijske bolesti srca. Beograd: Ministarstvo zdravlja Republike Srbije; 2002.
  55. ^ Van de Werf F, Bax J, Betriu A, Blomstrom-Lundqvist C, Crea F, Falk V, et al. Management of acute myocardial infarction in patients presenting with persistent ST-segment elevation: the Task Force on the Management of ST-Segment Elevation Acute Myocardial Infarction of the European Society of Cardiology. Eur Heart J. 2008 Dec;29(23):2909-45
  56. ^ Graham I, Atar D, Borch-Johnsen K, Boysen G, Burell G, Cifkova R, et al. European guidelines on cardiovascular disease prevention in clinical practice: full text. Fourth Joint Task Force of the European Society of Cardiology and other societies on cardiovascular disease prevention in clinical practice (constituted by representatives of nine societies and by invited experts). Eur J Cardiovasc Prev Rehabil. 2007 Sep;14 Suppl 2:S1-113.
  57. ^ Gerstenblith, Gary, and Simeon Margolis. Lifestyle Measures to Prevent and Treat Coronary Artery Disease. Hopkins Heart (Jan. 2008): 25-36.

Спољашње везе uredi


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Неманифестна_исхемијска_болест_срца&oldid=27441386”